tag:blogger.com,1999:blog-41589581113306528632024-03-05T16:29:57.817+01:00Н И К О Л АН И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.comBlogger675125tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-54376380126216405752022-11-03T09:05:00.001+01:002022-11-03T09:05:38.686+01:00Неопходан нам је суверени језик<a href="https://www.geopolitika.ru/sr/article/neophodan-nam-je-suvereni-jezik">Неопходан нам је суверени језик</a>: Када говоримо о наративу, говоримо о филозофској категорији, коју треба знати, јер је појам наратива неки елемент постмодерне филозофије који се гради на структурној лингвистици, на структурализму Фердинанда де Сосира - структуралног лингвисте, којиН И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-34749836585394008132016-09-01T14:21:00.001+02:002017-07-28T13:57:17.037+02:00TO JE USTVARI BILA ZAVERA: Karl Marks stvorio “Kapital” i komunizam po narudžbini Rotšilda<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<h4 style="background-color: white; color: #141414; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 17px; line-height: 1.3em; margin-bottom: 10px; margin-top: 0px;">
Karl Hajnrih Marks (5. maj 1818. – 14. mart 1883.) bio je jevrejski politički ideolog 19. veka koji se svetu predstavljao kao novinar i ekonomista. Najpoznatiji je po rušenju socijalističkog pokreta u usponu kao agent svog rođaka Rotšilda. On je na osnovu uputstava koja je dobio od svog mentora Mozesa Hesa stvorio „naučnu“ teoriju poznatu kao Marksizam.</h4>
<div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Marks potiče iz duge loze jevrejskih rabina. Živeo je u ulici Din u Londonu u bedi i nemaštini. Često je posećivao pab Crveni lav, gde je zajedno sa Fridrihom Engelsom napisao čuveni Manifest komunizma.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Njegova najpoznatija knjiga je Kapital, u kojoj se ne pominje da se novac štampa ni iz čega od strane njegovih rođaka, Rotšildovih.</div>
<div style="margin-bottom: 20px;">
Karl Hajnrih Marks je rođen u Trijeru, Pruskom kraljevstvu, 5. maja 1818. godine kao Aškenaz. Njegovo jevrejsko ime je bilo Haim Hiršel Mordekaj. Marks je potekao od talmudskih rabina.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Za vreme Napoleonovog rata, Marksov otac, Hiršel Mordekaj, postao je mason 1813. godine, pridružujući se loži Hanzeatske zvezde u Oznabruku. Nakon rata se pretvarao da je Luteranac kako bi se bolje infiltrirao u prusko društvo.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Jedna od Marksovih baba je bila i Nanet Salomon Barent Koen, koja je pripadala bogatoj porodici iz Amsterdama. Njena rođaka se udala za Nejtana Majera Rotšilda i rodila Lajonela Nejtana Rotšilda, „Barona“ i člana parlamenta grada Londona.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Karl Marks je odgojen u porodici tako da mrzi Isusa Hrista.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Kritičari smatraju da je misija Marksa bila da spreči rađanje socijalizma. Pre Marksa i nakon industrijske revolucije, socijalistički pokret se pojavio u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i još nekim mestima. Marksisti su pokušali da monopolizuju socijalizam i insistirali su da niko ne može biti socijalista ako ne prati Marksove teorije. To je bila očigledna prevara i trik.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Glavno pitanje jeste „ko je bio iza Marksa?“. Smatra se da je Marks radio kao policijski špijun za pruski režim.</div>
<div style="margin-bottom: 20px;">
Marks je oženio Dženi fon Vestfalen 1843. godine. Ona je bila poreklom iz bogate pruske porodice. Njen brat je bio Ferdinand fon Vestfalen, pruski ministar unutrašnjih poslova od 1850. do 1858. godine, a koji je vodio špijunsku mrežu za suzbijanje disidenata.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Marks se 1849. godine preselio u London. Kada je Marks izdao svoju knjigu Kapital, njegov čuveni rođak, Lajonel de Rotšild, bio je član parlamenta grada Londona.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Rotšildovi i drugi jevrejski finansijski sindikati su isticali promovisanje „emancipacije Jevreja“ i masonske, liberalne i protestantske ideje koje su zahvatile društvo početkom 19. veka.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Prvi kojem je palo na pamet da su Marks i Rotšild saučesnici bio je Mihail Bakunin, koji čak nije ni znao da su Marks i Rotšild rođaci. On je napisao:</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
„Ovaj svet je danas, većim delom, na raspolaganju Marksu i Rotišildu. To možda deluje čudno. Šta bi socijalizam i vodeća banka mogli imati zajedničko? Poenta je u tome da autoritativni socijalizam – Marksov komunizam, zahteva jaku centralizaciju države. Tamo gde ima centralizacije države mora biti i centralne banke, a gde ima takve banke, nalazi se i parazitska jevrejska nacija koja živi od radničkog naroda“.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Verovatno najnaglašeniji aspekat Marksove ideologije jeste njegova ekstremna i radikalna mržnja prema Rusiji (poslednjem utočištu hrišćanske civilizacije)… On i Engels su posmatrali Ruse i Slovene kao varvare niže rase. Da je mogao da vidi kako će ih njegovi ideološki naslednici Vladimir Lenjin, Lav Trocki i Grigorij Zinovjev zaklati, sigurno bi posmatrao to sa uživanjem.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Marks je koristio novine Neue Rheinische Zeitung kako bi potpalio rat protiv Rusije. Ova rusofobija se krije iza čudnog saveza sa Dejvidom Urkhartom, što znači da je Marks na svojim jevrejskim rukama imao krv ljudi poginulih u Krimskom ratu.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
„Šta je prava osnova jevrejske religije? Praktična potreba, egoziam. Bog praktične potrebe i egoizma je novac. Novac je ljubomorni Bog Izraela s kojim nijedan drugi Bog ne može da se izbori. Novac snižava vrednost svih bogova i transformiše ih u robu. Bog Jevreja je postao Bog univerzuma. Pravi Bog Jevreja je novac“ – Karl Marks.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
„Glavna misija svih rasa i ljudi, velikih i malih, jeste da nestanu u revolucionarnom holokaustu“ – Karl Marks</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Povezanost sa Rotšildom postaje još jasnija ako se uzme u obzir činjenica da je Liga pravednih, kasnije poznata kao Liga komunista, koja je platila Marksu da napiše Manifest komunizma i koja je bila preteča komunističke partije, zapravo bila finansirana od strane Rotšildovih.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Takođe se mora uzeti u obzir da je Marks radio kod Lorda Palmerstona, supruga kraljice Viktorije, koji se smatra za najgoreg čoveka 19. veka. On je bio glavni pokretač Krimskog rata, pobune u Tajpeju, američkog civilnog rata i raznih sukoba u Indiji i Burmi.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Palmerston je naložio Marksu da osmisli novi sistem vlasti i ekonomije dizajniran da se suprotstavi Linkolnovoj Nacionalnoj banci, koja je bila direktna pretnja po britansku hegemoniju i imperijalističko bankarstvo.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Palmerston je Marksa plaćao toliko jadno da je dvoje njegove dece umrlo od gladi za vreme tog zaposlenja.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Ruski sekretar ekonomije, Sergej Vit, radio je na tome da pokrene Nacionalnu banku Rusije, dok je Bizmark radio isto to u Nemačkoj. U Kini je posle Prvog svetskog rata postojao pokret za Nacionalnu banku koji je progurao Sun Jat Sen, koji je obrazovan u Americi.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Cilj britanskog bankarskog kartela je bio da se Rusi okrenu protiv Nemačke, a nacionalne tendencije zamene lažnim sistemom – komunizmom, tako da oni održe svoju hegemoniju. Iz toga sledi da su Prvi svetski rat i Kineski civilni rat delo britanskih i holandskih bankara.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
Danas se isto dešava sa anglo-holandskim imperijalističkim bankarskim sistemom. Kina je upravo pokrenula međunarodnu razvojnu banku i prihvatila članstvo mnogih nacija. BRICS je ono što će spasiti planetu od potpunog haosa.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 13px; margin-bottom: 20px;">
To je pravi razlog zašto postoji tendencija ka Trećem svetskom ratu.</div>
</div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-67830048213693268652016-01-27T12:43:00.001+01:002016-01-27T12:43:03.093+01:00Matija Beckovic - Prica o svetom savi.<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Прича о Светом Сави</span></b><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;"> </span></b></div><br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;" /><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Кад је Свети Сава ишао по земљи,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Још пре свога рођења,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Док се звао Растко,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Као што иде и сада,<o:p></o:p></span></b></div><b style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;"><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Само га не видимо, </span></b><br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;" /><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">А можда је то било и доцније. </span></b><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;"> </span></b></div><br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;" /><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Кренуо је Савиним стопама,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Ка Савином извору</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">На Савином врху</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Куда и ми идемо,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Јер другог пута и нема. </span></b><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;"> </span></b></div><br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;" /><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Када је негде око Савина дана</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Наишао Савином страном,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Напали су га пси,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Као што и сад нападају</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Свакога ко се упути Савиним траговима. </span></b><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;"> </span></b></div><br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;" /><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Путник је најпре саставио три прста,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Како је одредио да се и ми крстимо,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Плашећи их законом</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Од кога су још више побеснели,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">А ни до данас нису узмакнули. </span></b><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;"> </span></b></div><br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;" /><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Онда се сагнуо да дохвати камен,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Али камење беше замрзнуто,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Свезано за земљу студеним синџирима,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Јер беше јака зима,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Као и ове године,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Као увек око Савина дана. </span></b><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;"> </span></b></div><br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;" /><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Већ су разносили Савина стопала,<o:p></o:p></span></b></div><b style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;"><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Савин кук и Савин лакат, </span></b><br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;" /><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">По продолима и јаругама земље</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Због које је подељен свет,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Кад је Свети Сава отпасао мач уста,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Једино оружје које је носио,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">А које је и нама оставио,</span></b></div><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Говорећи ове речи: </span></b><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;"> </span></b></div><br style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;" /><div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px; margin: 0cm 0cm 0pt;"><b><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">— Нека је проклета земља у којој су</span></b></div><b style="color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 13.2px; line-height: 18.48px;"><span lang="RU" style="font-family: Georgia, serif; font-size: 14pt; line-height: 21.4667px;">Пашчад пуштена, а камење свезано.</span></b><iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="270" src="https://www.youtube.com/embed/T0hz3jdWzpo" width="480"></iframe>Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-80355925726834714712016-01-06T15:35:00.001+01:002016-01-06T15:35:58.189+01:00Положајник<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="344" src="https://www.youtube.com/embed/tfeLjufcHPw" width="459"></iframe>Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-89173172988591212822016-01-06T15:34:00.001+01:002016-01-06T15:34:19.000+01:00Na Badnji dan (2005) On Christmas Eve (film)<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="344" src="https://www.youtube.com/embed/3FETma2tdhM" width="459"></iframe>Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-11505373431963999712015-12-18T23:36:00.001+01:002015-12-18T23:36:47.119+01:00От Ксении Симоновой"Св.Николай"- "Wonders of St.Nicolas"by Simonova<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="270" src="https://www.youtube.com/embed/6QVt-OhyAL4" width="480"></iframe>Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-77801011718881797062015-11-17T00:34:00.001+01:002015-11-17T00:34:08.526+01:00СЛАВЕНОСРБИIА: Милан Младеновић од Лужице - ТРЕНУТАК НАШЕГ КЊИЖЕВ...<a href="http://slavenosrbija.blogspot.com/2015/03/blog-post_28.html?spref=bl">СЛАВЕНОСРБИIА: Милан Младеновић од Лужице - ТРЕНУТАК НАШЕГ КЊИЖЕВ...</a>: НОВОСРПСКИ: ТРЕНУТАК НАШЕГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА - из светлости два упоредна тока наше културне повести – Приступ Приступа...Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-20991516049798086762015-10-19T19:46:00.001+02:002015-10-19T19:46:59.919+02:00Историја Срба (нова) - др Шоле Лазаревић<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="270" src="https://www.youtube.com/embed/ZMPO4sQ0Wms" width="480"></iframe>Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-44632274580882279402015-09-26T22:51:00.002+02:002015-09-26T22:51:40.037+02:00ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА - КРСТОВДАН <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 12.7px; line-height: 19.05px; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.4em; text-align: justify;">
<b>ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА - КРСТОВДАН</b> (грч: <i>Η Ύψωσις του Τιμίου Σταυρού</i>), велики непокретни <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Празник">празник</a> који се слави два пута током године: 5. јануара и 14. септембра. У те дане се прослављају два догађаја. Први је проналазак <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Часни крст">Часнога крста</a> у IV веку, који је пронашла царица Јелена. Други је повратак <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Часни крст">Часнога крста</a> у <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Јерусалим">Јерусалим</a>, пошто су га у својим освајањима отели и однели Персијанци. <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Крст">Крст</a> је повратио цар Ираклије у VII веку. Празник је почео да се прославља од 326. године, када је и пронађен.</div>
<h2 style="background: none rgb(255, 255, 255); border-bottom-color: rgb(170, 170, 170); border-bottom-style: solid; border-bottom-width: 1px; font-family: sans-serif; font-size: 19.05px; font-weight: normal; line-height: 19.05px; margin: 0px 0px 0.6em; padding-bottom: 0.17em; padding-top: 0.5em; text-align: justify;">
Проналажење крста</h2>
<div style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 12.7px; line-height: 19.05px; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.4em; text-align: justify;">
Године 326. после <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Божић">Христовог рођења</a>, побожна царица Јелена, мајка цара <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Константин Велики">Константина</a>, отишла је у <a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Палестина">Палестину</a> да се поклони светим местима. Том приликом, јавила јој се мисао да пронађе крст, на коме је <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Христос">Христос</a> био разапет. Био је то тежак задатак, јер су га<a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B8" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Јевреји">Јевреји</a> чим је <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Исус Христос">Исус</a> са њега скинут, сакрили, и строго чували тајну где је сакривен. Да би сазнала где је крст, царица, по савету<a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Патријарх">Патријарха</a> Макарија, скупи све најстарије људе <a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B0&action=edit" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Јудеја">Јудеје</a>, те их почне испитивати. Старци, уплашени претњама, покажу једног<a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B8" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Јевреји">Јеврејина</a>, који је по причању његових дедова, знао где је крст сакривен. Он им, напослетку, показа где је закопан - на месту где је подигнут храм богиње Венере. После дугог копања, нађоше не један, већ три крста, <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Исус Христос">Христов</a> и крстове она два разбојника, који су заједно с Њим разапети. Пошто није било начина да се открије који је крст Христов, јер беху прилично трули, ваљало је прибећи вери. Управо туда су проносили неког мртваца на укоп, и <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Патријарх">Патријарх</a> Макарије заповеди носиоцима да стану. Редом је крстовима додиривао мртваца, док код трећег крста мртвац не оживе и устаде, и тако они познаше да је то <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Часни крст">крст Исуса Христа</a>. Царица смерно клекне и пољуби свето дрво, а пошто је мноштво народа, који се беше окупио, желело да види <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Часни крст">Часни крст</a>, <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Патријарх">Патријарх</a> Макарије изађе на једно узвишено место и показа га народу.</div>
<div style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 12.7px; line-height: 19.05px; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.4em; text-align: justify;">
Царица Јелена је приликом борављења по светим местима, направила више цркава, па и цркву <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B5" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Васкрсење">Васкрсења</a> на <a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1&action=edit" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Христов гроб">Христовом гробу</a>, у којој је чуван и један део <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Часни крст">Христовог крста</a>. Међутим, јула месеца 614. године, Персијанци освојише <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Јерусалим">Јерусалим</a> и заробише многе<a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Хришћани">Хришћане</a>. Порушише цркву Васкрсења, и из ње однесоше крст Христов и друге драгоцености. После четрнаест година, измире се грчки цар Ираклије и персијски цар Сироес, и овај врати Грцима крст. Сам цар Ираклије дође у <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Јерусалим">Јерусалим</a> да свечано прими свето дрво, и с великом <a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Литија">литијом</a> изађе на дочек крсту, до <a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0&action=edit" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Маслинска гора">Маслинске горе</a>. Цар, у пуном царском сјају и одежди, са круном на глави, узме<a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Часни крст">крст</a> да га изнесе на <a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0&action=edit" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Голгота">Голготу</a>, али му нека невидљива сила није дозвољавала да га понесе. <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Патријарх">Патријарх</a> тада рече цару да је тим истим путем и <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Христос">Христос</a> носио крст, али не у царском великољепију и под круном, већ као роб, под трновитим венцем и бос. Цар скиде царску порфиру, круну и остале знаке достојанства, па бос и у простим хаљинама лако изнесе крст на Голготу и постави га у цркви где је и пре стајао. Било је то 14. септембра 628. године.</div>
<h2 style="background: none rgb(255, 255, 255); border-bottom-color: rgb(170, 170, 170); border-bottom-style: solid; border-bottom-width: 1px; font-family: sans-serif; font-size: 19.05px; font-weight: normal; line-height: 19.05px; margin: 0px 0px 0.6em; padding-bottom: 0.17em; padding-top: 0.5em; text-align: justify;">
Иконографски приказ</h2>
<div style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 12.7px; line-height: 19.05px; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.4em; text-align: justify;">
Догађај Воздвижења на <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%98%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Икона">икони</a> представља се: на <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D0%B2%D0%BE%D0%BD" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Амвон">амвону</a> у <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Храм">цркви</a> стоји <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Патријарх">Патријарх</a> у потпуном <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Архијереј">архијерејском</a> орнату и један <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Ђакон">ђакон</a>, а међу њима стоји велики <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Часни крст">дрвени крст</a>, кога они воздвижу (уздижу). Иза <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Патријарх">Патријарха</a> стоје многи <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Архијереј">архијереји</a> и <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Свештеник">свештеници</a>, неки обучени у одежде, а неки не. Са десне стране, ниже <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D0%B2%D0%BE%D0%BD" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Амвон">амвона</a>, стоји царица Јелена у оделу царског достојанства са круном и скиптром и небројено гологлавог народа.</div>
<h2 style="background: none rgb(255, 255, 255); border-bottom-color: rgb(170, 170, 170); border-bottom-style: solid; border-bottom-width: 1px; font-family: sans-serif; font-size: 19.05px; font-weight: normal; line-height: 19.05px; margin: 0px 0px 0.6em; padding-bottom: 0.17em; padding-top: 0.5em; text-align: justify;">
Начин прослављања</h2>
<div style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 12.7px; line-height: 19.05px; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.4em; text-align: justify;">
Најкарактеристичнија <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Богослужење">богослужбена</a> одлика овог <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Празник">празника</a> је чин воздвижења (уздизања) <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Часни крст">Часнога крста</a> који се врши на <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%88%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Јутрење">јутрењу</a>, пред крај великог славославља. Он се одвија тако што<a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Свештеник">свештеник</a>, обучен у комплетне одежде, износи <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Часни крст">Часни крст</a> из <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9E%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%80" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Олтар">олтара</a>, застаје пред <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Царске двери">Царским дверима</a> да би после отпеваног <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%80" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Тропар">тропара</a> и <a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%B4&action=edit" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Кад">кађења</a> крста, стао са њим на средину <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Храм">храма</a>. Ту<a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Свештеник">свештеник</a> подиже крст увис и њиме три пута <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Благослов">благосиља</a> источну страну и затим се, држећи крст на глави, лагано клања све до земље и потом усправља изговарајући одговарајуће<a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Молитве">молитве</a>. За то време верни народ пева "Господи помилуј" сто пута, тзв. <a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Сотница">сотницу</a>. Тако исто чини окренувши се потом ка западу, југу, северу и опет истоку. После свега следи поклоњење Крсту. Иако <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A2%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%BA" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Типик">типик</a> предвиђа да се овакво воздвижење <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Часни крст">Часнога крста</a> врши само у <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Саборни храм">саборним храмовима</a>, а да у обичним бива само поклоњење Крсту, оно се данас код Срба врши готово у свим <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Храм">храмовима</a>.</div>
<div style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 12.7px; line-height: 19.05px; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.4em; text-align: justify;">
Крстовдан се проводи у строгом <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Пост">посту</a>, зато што је <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Часни крст">Часни крст</a>, као свето дрво, супротност рајском дрвету "познавања добра и зла". Многи побожни <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Хришћани">Хришћани</a> тај дан проводе једући само хлеб и грожђе. Има још један Крстовдан у години, уочи <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Богојављење">Богојављења</a>, 5. јануара, када су се у старо време <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Крштење">крштавали</a> <a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8&action=edit" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Оглашени">оглашени</a>, као у очи дана Христовог крштења и који је од крштавања назив добио. Трећа недеља <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82#a.D0.92.D0.B0.D1.81.D0.BA.D1.80.D1.88.D1.9A.D0.B8_.D0.BF.D0.BE.D1.81.D1.82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Пост">Великог Поста</a> зове се <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Крстопоклона недеља">Крстопоклона недеља</a>, јер се и тада <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Часни крст">крст</a> износи народу на целивање, да духовно окрепи оне који <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Пост">посте</a>.</div>
<h2 style="background: none rgb(255, 255, 255); border-bottom-color: rgb(170, 170, 170); border-bottom-style: solid; border-bottom-width: 1px; font-family: sans-serif; font-size: 19.05px; font-weight: normal; line-height: 19.05px; margin: 0px 0px 0.6em; padding-bottom: 0.17em; padding-top: 0.5em; text-align: justify;">
Народни обичаји</h2>
<div style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 12.7px; line-height: 19.05px; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.4em; text-align: justify;">
На Косову се Крстовдан уочи <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Богојављење">Богојављења</a> назива Нетка, и тада је обичај да сви пробају од сваког јела које је остало од <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Бадње вече">Бадње вечери</a>. На јесењи Крстовдан бере се и посвећује босиљак. Највећи крстовдански вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници, испод цркве поред реке Пчиње, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку, све до подне, а од подне долазе они који желе да се виде, да буду виђени. Остаје докле ко може.</div>
<a href="https://www.blogger.com/null" name="a.D0.9F.D1.80.D0.BE.D0.BD.D0.B0.D0.BB.D0.B0.D0.B6.D0.B5.D1.9A.D0.B5_.D0.BA.D1.80.D1.81.D1.82.D0.B0" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #002bb8; font-family: sans-serif; font-size: 12.7px; line-height: 19.05px; text-align: justify;"></a><a href="https://www.blogger.com/null" name="a.D0.98.D0.BA.D0.BE.D0.BD.D0.BE.D0.B3.D1.80.D0.B0.D1.84.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D0.BF.D1.80.D0.B8.D0.BA.D0.B0.D0.B7" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #002bb8; font-family: sans-serif; font-size: 12.7px; line-height: 19.05px; text-align: justify;"></a><a href="https://www.blogger.com/null" name="a.D0.9D.D0.B0.D1.87.D0.B8.D0.BD_.D0.BF.D1.80.D0.BE.D1.81.D0.BB.D0.B0.D0.B2.D1.99.D0.B0.D1.9A.D0.B0" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #002bb8; font-family: sans-serif; font-size: 12.7px; line-height: 19.05px; text-align: justify;"></a><a href="https://www.blogger.com/null" name="a.D0.9D.D0.B0.D1.80.D0.BE.D0.B4.D0.BD.D0.B8_.D0.BE.D0.B1.D0.B8.D1.87.D0.B0.D1.98.D0.B8" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #002bb8; font-family: sans-serif; font-size: 12.7px; line-height: 19.05px; text-align: justify;"></a><br />
<div style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 12.7px; line-height: 19.05px; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.4em; text-align: justify;">
У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Ђурђевдан">Ђурђевдана</a> до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο <a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD" style="background: none; color: #5a3696; text-decoration: none;" title="Ђурђевдан">Ђурђевдану</a>.</div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-74470782238692942922015-09-26T22:44:00.000+02:002015-09-26T22:46:21.672+02:00Воздвижење (поздизање) часног крста - Крстовдан<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
</div>
<table style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica;"></table>
<table align="left" cellspacing="5" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica;"><tbody>
<tr><td><img src="http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/load/img/krstovdan.jpg" height="320" style="border: 3px double rgb(182, 187, 193);" width="248" /></td></tr>
</tbody></table>
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; text-align: justify;">
Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.</div>
<div class="tropar" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; text-align: justify;">
<b>Тропар</b><i> (глас 1):</i><br />
<div style="font-style: italic;">
Спаси Господи људи твоја и благослови достојаније Твоје, побједи всјем православним христијаном нашим на сопротивнаја даруја, и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.</div>
<div style="font-style: italic;">
<br /></div>
<br />
<div style="font-style: italic;">
<a href="https://www.blogger.com/null"></a><a href="https://www.blogger.com/null" style="font-style: normal;"></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-PK-m7G2KcMQ/VgcDZ2KJAII/AAAAAAAADXk/0b3jpv8MsB8/s1600/patriarh-makariy-i-tsaritsa-elena-vozdvizhenie.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="http://4.bp.blogspot.com/-PK-m7G2KcMQ/VgcDZ2KJAII/AAAAAAAADXk/0b3jpv8MsB8/s400/patriarh-makariy-i-tsaritsa-elena-vozdvizhenie.jpg" width="245" /></a></div>
<div class="td_tekst_pesma" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; line-height: normal; text-align: center;">
Спаси, Боже, људе своје,<br />
Спаси Господи,<br />
Крстом часним Ти нам светли,<br />
Крстом на води!<br />
Крст је сила и знамење,<br />
Крст је спасење.<br />
Спаси, Боже Патријарха<br />
И Владика српских збор<br />
Дај му снаге да послужи<br />
Твом Крсту часном!<br />
Крст је сила и знамење,<br />
Крст је спасење.<br />
Спаси, Боже и све оне<br />
Што су на власти,<br />
Крст пресвети нек их чува<br />
Црне пропасти!<br />
Крст је сила и знамење.<br />
Крст је спасење.<br />
Спаси, Боже и сав народ<br />
Што Ти се моли.<br />
Нека Крстом свакој муци<br />
Брзо одоли!<br />
Крст је сила и знамење,<br />
Крст је спасење.</div>
<div class="td_tekst_pesma" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; line-height: normal; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="td_tekst_pesma" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; line-height: normal; text-align: justify;">
<a href="https://www.blogger.com/null" style="text-align: justify;"></a><br />
<div style="display: inline !important; font-stretch: normal;">
<div style="display: inline !important;">
Као што се свећа од свеће пали, тако и добро дело од доброга дела. Неки патриције хтеде поклонити цркви један златан крст, па позва младог и искусног златара, даде му много злато на меру и поручи му, да изради крст какав он жељаше. Сиромашни кујунџија видећи колику жртву чини патриције ради душе своје, разгоре се срцем према Богу, па се реши, те и он додаде оној гомили злата патрицијевог својих десет златника. Када крст би готов, патриције измери крст, и нађе, да је тежи од онога злата што он даде младићу. И одмах стаде да кара младића као лопова, подозревајући га, да је утајио нешто од његовог злата, и на место утајеног злата метнуо неки други тежак метал. Када младић виде патриција јаросна, он му онда исповеди своје дело. „Приложих, рече, и ја од мога злата, као она удовица две лепте, да бих примио с тобом награду од Христа." Чувши ово патриције разнежи се срцем и рече честитом младићу: „од данас те узимам као свога сина и наследника целог мог имања". </div>
</div>
<a href="https://www.blogger.com/null" style="text-align: justify;">
</a>
<div class="td_tekst_pesma" style="display: inline !important; font-stretch: normal; text-align: center;">
</div>
</div>
</div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-49994330518215675622015-08-28T14:37:00.000+02:002015-08-28T14:37:23.977+02:00БОГОРОДИЦА НА СМЕРТНОМ ОДРЕ Святитель Николай (Велимирович)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-cLEMFtYRDXg/VeBVB1gMSAI/AAAAAAAADV8/oaS8mbT_2pc/s1600/1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="280" src="http://4.bp.blogspot.com/-cLEMFtYRDXg/VeBVB1gMSAI/AAAAAAAADV8/oaS8mbT_2pc/s400/1.jpg" width="400" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
<span style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 25.2000007629395px; text-align: justify;">Прочитана последняя страница святой книги, содержание которой от корки до корки источает из себя святую невинность и благочестие. Это та книга, при виде которой даже самые жестокие критики, несущие в себе бремя предубеждений и предрассудков, молча останавливались и, прочитав ее с начала до конца, уходили со смягченным сердцем и омоложенным духом. Закрыта та книга, первые слова которой — «В еврейском городке Назарете жили бездетные благочестивый старец Иоаким и его жена Анна…».</span><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe width="320" height="266" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/bVZqJCTpZNY/0.jpg" src="https://www.youtube.com/embed/bVZqJCTpZNY?feature=player_embedded" frameborder="0" allowfullscreen></iframe></div>
<span style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 25.2000007629395px; text-align: justify;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 25.2000007629395px; text-align: justify;"><br /></span>
<div class="inner_text" style="background-color: white; clear: both; float: none; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 27px; text-align: justify;">
Как светлы первые страницы этой истории — точно озарены тем вечерним, мягким и тихим румянцем заката, провожающего солнце, чтобы после ночи воссияло оно светом с востока. Кого не обрадует счастье этих пожилых людей, посетившее их лишь при прощании с миром, чтобы добавить каплю меда в их отравленную скорбью жизнь!<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Непередаваемым райским весельем были наполнены старческие души Иоакима и Анны при виде своей маленькой Дочери, в сопровождении подруг входящей в Божий храм и встречающей там скромный, но торжественный прием. Радость этих старых благочестивых душ была тем чище и совершеннее, что родители не могли даже подозревать [о том], что это — первое и последнее радостное событие для их выплаканного Плода. Юная Мария рано осталась сиротой, без отца и матери. Бог пощадил Иоакима и Анну за их благочестие, чтобы не дожили они и не увидели ту непрерывную вереницу бед и страданий, через которые подобало пройти их Чаду ради стяжания награды — правда, великой и для других недосягаемой, а именно, что их Дочь наречется Матерью Сына Божия.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Иоаким и Анна преставились, утешаясь тем, что свое Чадо оставили под кровом храма, под Божией защитой. Кто бы мог тогда проречь столь неспокойную жизнь Этой Отроковице, Которая всю Свою юность провела в церкви — в мире, посте и молитве? И тем не менее бури житейского моря беспощадно терзали Эту сироту, увлекали Ее в неведомые земли, стремительно повергали из воодушевления в страх и наоборот. Для нежной девической души довольно было и одного потрясения от внезапного ангельского благовестия о великой Божией милости, определившей Этой Деве родить Спасителя мира.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Но для Марии были уготованы и гораздо более тяжкие испытания, способные сломить сильнейших духом и подавить величайшее мужество. После Своей первой материнской улыбки Своему Божественному Чаду, возвеселившей Ее душу, [утомленную] тревогой и трудным переходом в ночной тьме и под дождем, Она должна была немедленно бежать без оглядки [из Палестины в Египет], чтобы спасти это Свое дорогое и высочайшее Чадо. Именно так, ведь царь Ирод боялся Ее Младенца, лежащего на соломе, и людская зависть лишала Сына Божия всякого покоя даже в пещере, в этом скромном пристанище.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Объятая страхом и трепетом, Она бежала по палестинским равнинам, прижимая к груди Свое Дитя, без устали спешила день и ночь по лесам и пустыням, не ведая ни дорог, ни троп, только чтобы спасти Его от меча царских палачей. Впрочем, не дрогнула Она и не ослабела духом в пути, не изнемогла от тревог и усталости, ободряя Себя мыслью о том, что Господь Бог — великий Царь над всеми богами и что в Его руке и горные вершины, и долы земные (ср.: Пс. 49,1; 45,3—4), ибо еще с ранней юности вложила в Свою душу поучение премудрого Проповедника: <em>Помни Создателя твоего в дни юности твоей, доколе не пришли тяжелые дни и не наступили годы, о которых ты будешь говорить: «нет мне удовольствия в них!»</em> (Еккл. 12, 1).</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Претерпевала Она все это с верой в Бога, никогда даже не подозревая, что имя Божией Матери принесет Ей больше горечи, чем радости. Да и могла ли Она иначе мыслить после столь великолепных предвестий Архангела Гавриила? Да и могло ли вообще прийти кому-то в голову, что люди так враждебно встретят Небесного Посланника и своего Спасителя?</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Ведь даже тогда, когда слава Ее Сына начала проноситься по всему миру, из Ее материнской души не уходили тяжелые предчувствия и заботы. Она постоянно сопровождала Иисуса, следуя за Ним издали, в массе любопытствующего народа, с опаской на него взирала и впитывала Его слова, но не решалась подойти к Нему поближе, боясь Ему докучать. Знала Она о Его безграничной любви ко всем людям, слышала Его слова: <em>Матерь Моя и братья Мои суть слушающие слово Божие и исполняющие его</em> (Лк. 8, 21).</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Он перестал принадлежать только Ей, сделавшись живым Источником для всего мира, так что всякий желающий приходил из Него напиться. Но опять-таки никому Он не был так любезен, как сердцу Матери. В той необозримой массе людей, следовавшей за Иисусом по пятам по всей Палестине и восторженно Его приветствовавшей, одни сияющие очи всегда смотрели на Него пристально, одни уста непрестанно повторяли Его святые слова и тихо возносили о Нем молитвы. То была Его Мать.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Иисус же уверенно шествовал вперед, не оглядываясь на глухую ярость грешников, воздымающуюся на Него. Ничто Его не смущало и не пугало. Он всегда был одинаково величественным и решительным – как на Елеонской горе, при входе в Иерусалим и в другие торжественные минуты, так и на последней вечери при прощании с учениками перед шествием на Голгофу. И лишь одно внимательное ухо слышало скрежет зубов на Иисуса и одна душа провидела намерения безбожников, которые уловят на душу праведничу и кровь неповинную осудят (Пс. 93, 21), и каждый день Ее сердце наполнялось страхом от того, что услышала Она и прочувствовала. Это была Его Мать.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Хотелось Ей хоть ночью побыть с Иисусом наедине и рассказать Ему обо всем, что донеслось до Ее ушей, что говорили о Нем люди и что они Ему готовят, — все это порывалась Она Ему поведать, дабы был Он еще более внимательным и осторожным, хотя и знала, что Ему все известно гораздо лучше. Но и по ночам не имел Он отдохновения, наставляя Своих учеников и готовя их к дальнейшим подвигам. А Она горела желанием хотя бы в часы ночного покоя вдали от мирской суеты перемолвиться с Ним словом, прижав к Себе Его уставшую голову. Однако этому Ее желанию не суждено было сбыться, так что и ночи проводила Она без Своего Сына, слезными очами взирая на звездное небо и обращая к нему утешительные слова царя Давида: <em>По множеству болезней моих в сердце моем утешения Твоя возвеселиша душу мою</em> (Пс. 93,19).</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Но все эти душевные переживания, все заботы и скорби, вся злоба и ненависть людей, которую Марии пришлось претерпеть за Сына Своего, — все это было ничто по сравнению с тем страшным ударом, который готовился как против Иисуса, так и против Ее души. [Ведь] собственными глазами видела Она Своего Сына связанным, оплеванным и окровавленным под терновым венцом и слышала те адские крики: «Распни Его! Распни!» Следовала Она за ним и до Голгофы, видела, как изнемогает Он и падает под крестом, наклонялась к земле и собирала в пыли капли Его крови. Донеслись до Ее слуха и звуки гвоздей, забиваемых в Его руки, некогда Ее обнимавшие, видела Она Его на кресте, нагого и изуродованного, претерпевающего ужасные мучения, обливающегося п<strong>о</strong>том и расстающегося с последними силами.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
О, если бы могла Она хоть припасть к Его кровоточащим ногам, обнять их и облобызать! Но и это было невозможно для бедной Матери. О матери, сетующие о своих больных сыновьях, вспомните Марию, страдавшую под крестом, на котором в [жутких] мучениях терзался Ее Сын! Вспомните и укрепите свои сердца тем, чем и Она Себя ободряла: надеждой на Божию милость!</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Христос испускал дух. Но в величайших муках, перед тем как предать дух Своему Отцу, Он о ком-то вспомнил и посмотрел вниз на землю. Отыскав глазами Свою Мать, Он увидел Ее сокрушенной и изнемогшей. Ясно осознавая еще одну Свою обязанность по отношению к Ней, Он, взглянув на Своего самого любимого ученика, Иоанна, сказал Своей Матери: Жено! се, сын Твой.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Христовы ученики разошлись по всему миру учить и спасать человеческий род. Оставили они родные дома и семьи и все свои силы посвятили проповеди учения Спасителя. Не были они уже такими боязливыми, как в ту ночь, когда был схвачен Иисус, но стали бесстрашными и могучими исполинами, пренебрегавшими всякой опасностью.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Пока были они в Палестине, с ними общалась и святая Мария, помогая им в утверждении заповедей Спасителя, поощряя их на всякое благо и ободряя. Но когда ученики удалились из Палестины в края далекие, чужие и неведомые, Она осталась в доме Иоанна.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Не тратила Она времени попусту, но каждую минуту употребляла на пользу рода человеческого, того самого рода людского, который распял Ее невинного Сына! Свои труды и попечения посвящала Она больницам и темницам, утешала, учила и наставляла всякого, кому требовалась поддержка или совет. Жила строго по заповедям Своего Сына и потому могла утолять людские печали и была источником целительной прохлады, почерпая из которого, всякий чувствовал свежесть и облегчение и укреплялся небесной любовью. Добрые дела, которым Она Себя вверила, наполняли Ее душу великим блаженством и утешением, что и было воздаянием на все Ее прежде перенесенные беды и горести. [Ведь] лишь после того, как Ее Сын воскрес, у Нее открылись глаза на происходящее и появилась надежда.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Но вот пришло время и Марии смежить очи и предать Свой дух Богу. Происходило это в мире и тишине. Ее смерть не вызвала никакой суматохи и беспокойства. Палестина, бывшая свидетельницей столь удивительных и бурных событий и вся взбудораженная от внезапности и неожиданности происшедшего, утихомирилась и безмятежно проводила повседневную жизнь, лишь изредка взирая на свое покрытое славой и мраком лицо в зеркале недавнего прошлого. Мир спешит по своим будним, привычным делам.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Богородица почивает на одре. A мир и не чувствует никакой перемены, не ощущает того, что из его среды ушла самая богоугодная Жена. Мир всегда один и тот же: пустой молвой и мелочными заботами о телесных нуждах он похищает святость у самых торжественных моментов в истории человечества. Когда величайшие борцы за его счастье умирали в муках, он спокойно, с несмолкаемым гомоном от множества голосов торопился за хлебом. Вот и теперь, когда великая Благодетельница человеков лежит на смертном одре, уличный шум и многоголосье не смолкают ни на минуту.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Но когда понесут Ее на место упокоения, когда Апостолы запоют погребальные песнопения, в душе мира сего воскреснут яркие воспоминания о Великом Учителе любви и о Его кроткой и величественной Матери. И найдутся, обязательно найдутся те, кто присоединится к Апостолам и теплой слезой оросит могилу примерной Назаретянки, а свою жизнь и дела управит по Евангелию Ее Сына. Вдруг, во мгновение ока, мир забудет о своих заботах и восстановит в памяти всю жизнь сей Жены, имевшей сильную веру, — и сам убедится в том, что имя Господне — крепкая башня: убегает в нее праведник — и безопасен (Притч. 18,11).</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
В доме апостола Иоанна царит тишина и покой. Ничто не нарушает этой благоговейной атмосферы. Небольшая скромная комната освещена двумя рядами светильников, стоящих вокруг смертного одра. Можно бы было подумать, что в комнате никого нет, хотя на самом деле в ней в эту минуту собрано почти все Христово воинство. Здесь Его Апостолы, только-только примчавшиеся со всех концов света, чтобы проводить Мать Учителя в Ее вечную обитель.</div>
<div style="line-height: 1.4; margin-bottom: 1em;">
Со склоненными головами стоят они вокруг одра Богородицы. А Она покоится. На Ее лице сияет отпечаток благости и какого-то таинственного счастья, свидетельствующего об отсутствии всякой скорби, а также последнее «Прощайте!», полное милосердия и снисхождения к сему миру, оказавшему так мало сочувствия, гостеприимства и любви и Ей, и Ее Сыну.</div>
<div>
<br /></div>
<div class="clear" style="clear: both; float: none;">
</div>
</div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-3278535053475722072015-08-26T02:26:00.003+02:002015-08-26T02:26:26.010+02:00Центар за православне предањске студије: Фотијева "Библиотека" – позив на претплату...<a href="http://predanje-ms.blogspot.com/2015/07/blog-post.html?spref=bl">Центар за православне предањске студије: Фотијева "Библиотека" – позив на претплату...</a>: Поштовани читаоци, љубитељи византијске књижевности! Обавештавамо вас да је током наредна три месеца, од 10. јула до 10. октобра 2015...Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-70370191533942555952015-08-26T02:26:00.001+02:002015-08-26T02:26:25.433+02:00Центар за православне предањске студије: Фотијева "Библиотека" – позив на претплату...<a href="http://predanje-ms.blogspot.com/2015/07/blog-post.html?spref=bl">Центар за православне предањске студије: Фотијева "Библиотека" – позив на претплату...</a>: Поштовани читаоци, љубитељи византијске књижевности! Обавештавамо вас да је током наредна три месеца, од 10. јула до 10. октобра 2015...Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-23113674531049405732015-08-01T05:59:00.001+02:002015-08-01T05:59:23.920+02:00Преподобна Евгенија (Кнегиња Милица)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; text-align: justify;">
<br />
Кнегиња Милица рођена око 1335, била је жена српског кнеза Лазара и православна светитељка. <br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-Vc7QRQRXzlE/VbxDnDr1JhI/AAAAAAAADUU/C7_aWD_S0VE/s1600/%25D0%259F%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25BE%25D0%25B1%25D0%25BD%25D0%25B0%2B%25D0%2595%25D0%25B2%25D0%25B3%25D0%25B5%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0%2B%2528%25D0%259A%25D0%25BD%25D0%25B5%25D0%25B3%25D0%25B8%25D1%259A%25D0%25B0%2B%25D0%259C%25D0%25B8%25D0%25BB%25D0%25B8%25D1%2586%25D0%25B0%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-Vc7QRQRXzlE/VbxDnDr1JhI/AAAAAAAADUU/C7_aWD_S0VE/s1600/%25D0%259F%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25BE%25D0%25B1%25D0%25BD%25D0%25B0%2B%25D0%2595%25D0%25B2%25D0%25B3%25D0%25B5%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0%2B%2528%25D0%259A%25D0%25BD%25D0%25B5%25D0%25B3%25D0%25B8%25D1%259A%25D0%25B0%2B%25D0%259C%25D0%25B8%25D0%25BB%25D0%25B8%25D1%2586%25D0%25B0%2529.jpg" /></a></div>
Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан. Милица се удала за Лазара Хребељановића око 1353. После смрти цара Уроша, Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу. Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, заједно је са Јефимијом 1398. ишла код сулатана Бајазита да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је издејствовала пренос моштију свете Петке из Видина у Београд. Мошти су биле смештене у капелу свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јаши. Бавила се и књижевношћу, позната су њена дела „Молитва матере“ и „Удовству мојему женик“. Сматра се да су књижевни дар од ње наследили ћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан. Упокојила се 11. новембра 1405. године. Српска православна црква је прославља као светитељку 19. јула по црквеном календару или 1. августа по новом календару.</div>
<div class="tropar" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; font-style: italic; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="tropar" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; font-style: italic; text-align: justify;">
<b>Тропар</b> (глас 4):Скинувши царску одећу, обукла си монашку ризу, Евгенијо славна: Мач славног кнеза Лазара сину своме Стефану Високом си дала, а ти си Крст Христов као мач духовне победе узела, на спасење душе своје и рода српског богоносног од зла турског: Зато се и сада моли за нас и за све Православне Хришћане који те са љубављу прослављају, мати мироточива.<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/lcQ_agRT8Nw/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/lcQ_agRT8Nw?feature=player_embedded" width="320"></iframe></div>
<br /></div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-49683004262959578682015-08-01T05:50:00.001+02:002015-08-01T05:50:34.821+02:00Свети Стефан, Деспот српски<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; text-align: justify;">
<br />
<table></table>
<table align="left" cellspacing="5"><tbody>
<tr><td><img height="320" src="http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/load/img/praznik2/214.jpg" style="border: 3px double rgb(182, 187, 193);" title="Свети Стефан, Деспот српски" width="234" /></td></tr>
</tbody></table>
Стефан Лазаревић познат и као Стеван Високи (рођен у Крушевцу 1377, умро у Главици код Крагујевца 19.07.1427) је био син кнеза Лазара (1371—1389) из породице Хребељановића. Владао је са титулама кнеза (1389—1402) и деспота (1402—1427). Животописац Светог Стефана Високог, сина Светог кнеза Лазара српског и кнегиње Милице, Константин Философ, пише да је Свети Боговидац Мојсије био узор и образац Светом Богољупцу, праведном Стефану деспоту, јер је и животни пут њих двојице од самог почетка скоро једнак. И Мојсије и Стефан су око 40 година спасоносно водили свој богоизабрани народ кроз земљу ропства египатског и турског. Још га је упоредио са Исусом Навином, јер му је био сличан у вери и храбрости, те са пророком Данилом и Света Три Младића из пећи вавилонске, јер је и он као и они био у чељустима лавовским и пролазио гроз огањ. Подигао је дивне задужбине, манастире Мансију и Каленић и био заштитник хришћанства на Балкану у најтежим данима. Сматра се једним од највећих српских владара и војсковођа, у своје време је важио за једног од најбољих витезова и војсковођа, а његова књижевна дела га чине једним од највећих српских књижевника у средњем веку. Приликом обнављања витешког реда Змаја, у децембру 1408. године, Стефан се нашао на другом месту међу витезовима, одмах иза самог мађарског краља Жигмунда. Упокојио се у Господу 19 јула 1427. године. Српска православна црква га је канонизовала 500 година након његове смрти 19.07.1927. године и слави га 01.08. (19.07. по јулијанском календару).<br />
</div>
<div class="tropar" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; font-style: italic; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="tropar" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; font-style: italic; text-align: justify;">
<b>Тропар</b> (глас 8):<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe width="320" height="266" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/NanmZ7Lv7to/0.jpg" src="https://www.youtube.com/embed/NanmZ7Lv7to?feature=player_embedded" frameborder="0" allowfullscreen></iframe></div>
Као снажни бедем показао си се страдалном роду своме, Стефане премудри, и следио си у делима царске родитеље твоје, украсивши отаџбину многим црквама. Остао си у вери наших Светих Отаца, у њој не престај ни нас да укрепљујеш, молитвама твојим, пред престолом Вишњег Бога.</div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-87575345855309114542015-05-02T05:06:00.003+02:002015-05-02T05:06:38.698+02:00КРАТКОЕ ЖИЗНЕОПИСАНИЕ СВЯТИТЕЛЯ НИКОЛАЯ СЕРБСКОГО (ВЕЛИМИРОВИЧА), ЕПИСКОПА ОХРИДСКОГО И ЖИЧСКОГО<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<span style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 27px; text-align: justify;">Будущий святитель родился 23 декабря 1880 года в крестьянской семье в самом центре Сербии. Его родное село Лелич расположено неподалеку от Вальева. Родители будущего архиерея, крестьяне Драгомир и Катарина, были людьми благочестивыми и пользовались уважением соседей. Их первенец вскоре после рождения был крещен с именем Никола в монастыре Челие. Раннее детство его прошло в родительском доме, где в обществе братьев и сестер мальчик рос, укрепляясь духом и телом и получая первые уроки благочестия. Мать часто водила сына на богомолье в монастырь, первый опыт богообщения крепко запечатлелся в детской душе.</span><br />
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Позднее отец отвел Николу в тот же монастырь учиться грамоте. Уже в раннем детстве в мальчике проявились незаурядные способности и усердие к учебе. По воспоминаниям современников, в школьные годы Никола нередко предпочитал уединение детским забавам. На школьных переменах он убегал на монастырскую колокольню и там предавался чтению и молитве. Во время учебы в гимназии в Вальево он был одним из лучших учеников. Вместе с тем ему приходилось самостоятельно заботиться о хлебе насущном. Параллельно с учебой он, как и многие его сверстники, прислуживал в домах горожан.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
По окончании 6-го класса гимназии Никола хотел сначала поступить в Военную академию, но медицинская комиссия признала его не годным для офицерской службы. Тогда он подал документы и был принят в Белградскую семинарию. Здесь Никола быстро выделился своими успехами в учебе, которые были прямым следствием его упорного труда и прилежания, столь необходимого для раскрытия полученных от Бога талантов. Всегда помня о том, насколько великим грехом будет закопать талант Божий, он неустанно трудился над тем, чтобы его преумножить. Во время учебы он читал не только учебную литературу, но познакомился и со многими классическими произведениями, принадлежащими к сокровищнице мировой литературы. Своими ораторскими способностями и даром слова Никола удивлял учеников и преподавателей семинарии. Во время учебы он принимал участие в издании газеты «Христианский благовестник», где публиковал свои статьи. Вместе с тем в семинарские годы Никола терпел крайнюю нужду и лишения, следствием которых стал физический недуг, от которого он страдал на протяжении нескольких лет.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
По окончании семинарии он учительствовал в селах неподалеку от Вальева, где еще ближе познакомился с жизнью и душевным устроением своего народа. В это время он близко дружил со священником Саввой Поповичем и помогал ему в его служении. Летние каникулы по совету врача Никола проводил у моря, где познакомился со святынями Адриатического побережья Черногории и Далмации. Со временем впечатления, полученные в этих краях, нашли отражение в его ранних произведениях.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Вскоре по решению церковного священноначалия Никола Велимирович вошел в число государственных стипендиатов и был направлен на учебу за границу. Так он попал на Старокатолический богословский факультет в Берне (Швейцария), где в 1908 году защитил докторскую диссертацию на тему «Вера в воскресение Христово как основной догмат Апостольской Церкви». Следующий 1909 год он провел в Оксфорде, где подготовил диссертацию по философии Беркли, которую затем защитил на французском языке в Женеве.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
В лучших европейских университетах он с жадностью впитывал знания, приобретя с годами прекрасное для того времени образование. Благодаря своему оригинальному мышлению и феноменальной памяти ему удалось обогатиться многими знаниями и затем найти им достойное применение.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Осенью 1909 года Никола возвращается на родину, где тяжело заболевает. Шесть недель он проводит в больничных покоях, но, несмотря на смертельную опасность, упование на волю Божию ни на минуту не покидает молодого подвижника. В это время он дает обет, что в случае выздоровления примет монашеский постриг и без остатка посвятит свою жизнь усердному служению Богу и Церкви. Действительно, поправившись и выйдя из больницы, он вскоре принял монашество с именем Николай и 20 декабря 1909 года был рукоположен в священнический сан.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Через некоторое время Сербский митрополит Димитрий (Павлович) направляет отца Николая в Россию для того, чтобы он ближе познакомился с русской церковной и богословской традицией. Сербский богослов проводит в России год, посещая ее многочисленные святыни и ближе знакомясь с душевным устроением русского человека. Пребывание в России оказало огромное влияние на мировоззрение отца Николая.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
После возвращения в Сербию он преподает в Белградской семинарии философию, логику, психологию, историю и иностранные языки. Его деятельность не ограничивается только стенами духовного училища. Он много пишет и публикует в различных изданиях свои статьи, беседы и исследования на различные философско-богословские темы. Молодой ученый иеромонах выступает с беседами и лекциями по всей Сербии, благодаря чему приобретает широкую известность. Его выступления и беседы посвящены, в первую очередь, различным нравственным аспектам народной жизни. Непривычная и оригинальная ораторская манера отца Николая особо привлекает сербскую интеллигенцию.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
</div>
<div class="content_image left link zoom" data-href="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/100306/30644.b.jpg?0.8902083630195162" data-id="1" style="background: url(http://www.pravoslavie.ru/sas/image/video/zoom.gif) no-repeat rgb(255, 255, 255); cursor: pointer; float: left; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 27px; margin-bottom: 20px; margin-right: 20px; padding: 0px 3px; text-align: justify; width: 250px;" title="Иеромонах Николай (Велимирович)">
<img alt="Иеромонах Николай (Велимирович)" src="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/100306/30644.p.jpg?0.8902083630195162" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; border: 1px solid rgb(204, 204, 204); left: -3px; margin: 0px; padding: 2px; position: relative; vertical-align: middle;" /><span class="content_image_text" style="color: #555555; display: block; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 12px; text-align: center;">Иеромонах Николай (Велимирович)</span></div>
<span style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 27px; text-align: justify;">Отец Николай, принимавший активное участие в общественной жизни, вызывал у многих удивление и уважение. Не только в Белграде, но и в других сербских краях начали говорить об образованном собеседнике и ораторе. В 1912 году он был приглашен на торжества в Сараево. Его приезд и выступления вызвали воодушевление в среде сербской молодежи Боснии и Герцеговины. Здесь он познакомился с лучшими представителями местной сербской интеллигенции. Яркие и смелые высказывания отца Николая не могли остаться незамеченным со стороны австрийских властей, управлявших Боснией и Герцеговиной. На обратном пути в Сербию он был задержан на несколько дней на границе, а на следующий год австрийские власти не разрешили ему приехать в Загреб для участия в торжествах, посвященных памяти митрополита Петра (Петровича-Негоша). Однако его приветственная речь все-таки была передана и зачитана перед собравшимися.</span><br />
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Труды отца Николая на благо своего народа умножились, когда в начале XX века Сербия вновь вступила на тернистый путь освободительных войн. Во время Балканских и Первой мировой войн иеромонах Николай не только внимательно следил за развитием событий на фронте и в тылу и выступал с речами, поддерживая и укрепляя сербский народ в его борьбе, но и непосредственно участвовал в оказании помощи пострадавшим, раненым и обездоленным. Свое жалование он пожертвовал до окончания войны на нужды государства. Известен случай, когда иеромонах Николай принимал участие в смелой операции сербских войск в начале Первой мировой войны. По воспоминаниям генерала Джукича, в сентябре 1914 года священник вместе с сербскими солдатами высадился на противоположный берег реки Савы и даже принял на короткое время командование небольшим отрядом в ходе кратковременного освобождения Земуна.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Однако как дипломат и оратор, владеющий несколькими европейскими языками, иеромонах Николай мог принести намного больше пользы сербскому народу в его неравной и отчаянной борьбе. В апреле 1915 года он был послан сербским правительством в США и Великобританию, где самоотверженно трудился на пользу сербских национальных интересов. Со свойственными ему мудростью и красноречием отец Николай старался донести до западных союзников истинную картину страданий сербского народа. Он постоянно выступал с лекциями в храмах, университетах и других общественных местах, внося таким образом неоценимый вклад в дело спасения и освобождения своего народа. Ему удалось идейно объединить не только православных, но и римо-католиков, униатов и протестантов, все более склонявшихся к идее борьбы за освобождение и объединение южнославянских народов.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Не в последнюю очередь благодаря деятельности отца Николая немалое число добровольцев из-за границы отправилось сражаться на Балканы, так что высказывание одного английского офицера о том, что отец Николай «был третьей армией», можно считать вполне справедливым.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
25 марта 1919 года иеромонах Николай избран епископом Жичским, а уже в конце 1920 году переведен на Охридскую епархию. Именно как епископ Охридский и Жичский владыка Николай развил во всей полноте свою деятельность по всем направлениям церковной жизни, не оставляя при этом и богословско-литературных трудов.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Вне всякого сомнения, особое впечатление на владыку Николая оказал древний Охрид – колыбель славянской письменности и культуры. Именно здесь, в Охриде, в святителе произошла глубокая внутренняя перемена, которая с этого времени была особенно явной. Это внутреннее духовное перерождение и внешне проявлялось во многом: в речах, поступках и творениях.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Верность святоотеческим традициям и жизнь по Евангелию привлекали к нему верующих. К сожалению, и теперь владыку не оставляли многие неприятели и клеветники. Но он превозмогал их злобу своим открытым сердцем, жизнью и деланием пред лицом Божиим.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Владыка Николай, подобно святому Савве, постепенно становился настоящей совестью своего народа. Православная Сербия приняла владыку Николая как своего духовного вождя. К периоду епископства в Охриде и Жиче принадлежат фундаментальные творения святителя. В это время он активно поддерживает связь с простыми верующими людьми и движением «Богомольцы», восстанавливает запустевшие святыни, полуразрушенные монастыри Охридско-Битольской и Жичской епархий, приводит в порядок кладбища, памятники, поддерживает благотворительные начинания. Особое место в его деятельности занимает работа с детьми бедняков и сиротами.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Хорошо известен основанный им приют для бедных и осиротевших детей в Битоле – знаменитый «Дедушкин Богдай». Детские дома и приюты для сирот были открыты владыкой Николаем и в других городах, так что в них содержалось около 600 детей. Можно сказать, что епископ Николай был великим обновителем евангельской, литургической, подвижнической и монашеской жизни в традициях православного Предания.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Немалый вклад был внесен им и в дело объединения всех частей Сербской Церкви на территории новообразованного королевства Сербов, Хорватов и Словенцев (с 1929 года – Королевство Югославия).</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Епископ Николай неоднократно выполнял различные церковные и государственные миссии. 21 января 1921 года владыка вновь прибывает в США, где проводит следующие шесть месяцев. За это время им было проведено около 140 лекций и бесед в самых известных американских университетах, приходах и миссионерских общинах. Повсюду его принимали с особым теплом и любовью. Особым предметом забот владыки было состояние церковной жизни местной сербской общины. По возвращении на родину владыка Николай подготовил и представил Архиерейскому Собору специальное сообщение, в котором подробно описал положение дел в сербской православной общине на североамериканском континенте. 21 сентября 1921 года того же года он был назначен первым сербским епископом-администратором США и Канады и нес это послушание до 1923 года. Владыка выступает с инициативой постройки монастыря святого Саввы в Либертвилле.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Архиерей посетил американский континент и позднее. В 1927 году по приглашению Американо-югославского общества и ряда других общественных организаций он вновь приезжал в США и читал лекции в Политическом институте в Вильямстауне. Во время двухмесячного пребывания он вновь выступал с беседами в епископальных и православных церквях, в Пристонском университете и Федеральном Совете Церквей.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
</div>
<div class="content_image right link zoom" data-href="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/100306/30613.b.jpg" data-id="2" style="background: url(http://www.pravoslavie.ru/sas/image/video/zoom.gif) no-repeat rgb(255, 255, 255); cursor: pointer; float: right; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 27px; margin-bottom: 20px; margin-left: 20px; padding: 0px 3px; text-align: justify; width: 260px;" title="Епископ Жичский Николай (Велимирович)">
<img alt="Епископ Жичский Николай (Велимирович)" src="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/100306/30613.p.jpg" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; border: 1px solid rgb(204, 204, 204); left: -3px; margin: 0px; padding: 2px; position: relative; vertical-align: middle;" /><span class="content_image_text" style="color: #555555; display: block; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 12px; text-align: center;">Епископ Жичский Николай (Велимирович)</span></div>
<span style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 27px; text-align: justify;">В июне 1936 года владыка Николай вновь назначается на Жичскую епархию – одну из старейших и крупнейших в Сербской Церкви. При нем епархия переживает настоящее возрождение. Обновляются многие древние монастыри, строятся новые храмы. Предметом особых забот стал для него имеющий неоценимое значение для Сербской Церкви и истории монастырь Жича. Здесь стараниями владыки Николая развернулась активная реконструкция с участием известных специалистов и архитекторов. В период с 1935 по 1941 год здесь были построены церковь святителя Саввы с народной трапезной, кладбищенская церковь с колокольней, новый епископский корпус и многие другие постройки, большая часть из которых, к сожалению, погибла при бомбардировке монастыря в 1941 году.</span><br />
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Из-за политики правительства Стоядиновича в старой Югославии святитель Николай вынужден был вмешаться в известную борьбу против подписания конкордата между югославским правительством и Римско-католической Церковью. Победа в этой борьбе и отмена конкордата во многом была заслугой владыки Николая.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Накануне Второй мировой войны святитель вместе с патриархом Сербским Гавриилом сыграл значительную роль в отмене антинародного пакта правительства с гитлеровской Германией, благодаря чему был любим народом и особенно ненавидим оккупантами. Весной 1941 года, вскоре после нападения Германии и ее союзников на Югославию, святитель был арестован немцами.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
В момент нападения Германии и ее союзников и последовавшей стремительной оккупации Югославии в апреле 1941 года владыка Николай находился в своей епископской резиденции в монастыре Жича под Кральево. Сразу после установления оккупационного режима в Белграде немецкие офицеры стали приезжать в Жичу, проводить обыски и допросы владыки Николая. Немцы считали сербского святителя англофилом и даже английским шпионом. Несмотря на то, что прямых улик сотрудничества владыки с англичанами найдено не было, немцы заставили его подать прошение в Священный Синод об освобождении от управления Жичской епархией. Вскоре это прошение было удовлетворено.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Само нахождение епископа Николая в Жиче вызывало у немцев беспокойство. 12 июля 1941 года владыка был переведен в монастырь Любостиню, где провел почти полтора года. Период затвора в Любостине стал для владыки Николая довольно плодотворным в творческом отношении. Невольно освободившись от административных обязанностей, святитель направил всю свою энергию на написание новых творений. Он писал здесь настолько много, что постоянно возникала проблема с поиском бумаги.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Несмотря на то, что владыка был отстранен от административного управления, в Любостине ему все равно приходилось участвовать в жизни епархии. Приезжавшие к архиерею священнослужители информировали его о положении дел и получали от него инструкции и распоряжения. Эти визиты вызывали у немцев подозрение. В Любостине гестаповцы продолжали допрашивать владыку. Немцы в то же время пытались использовать авторитет владыки в своих пропагандистских целях, но мудрый архиерей отклонял их лукавые предложения и сумел остаться не замешанным в их планах.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Несмотря на домашний арест, святитель не оставался безучастным к судьбе горячо любимой им паствы. Осенью 1941 года немцы провели в Кралево массовые аресты и расстрелы мужского населения. Узнав о разразившейся трагедии, владыка Николай, несмотря на официальный запрет, с риском для жизни добрался до города и лично обратился к немецкому коменданту с просьбой прекратить кровопролитие.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Тяжелым ударом для владыки стала немецкая бомбардировка монастыря Жича, когда была практически полностью разрушена вся западная стена храма Вознесения Господня. Тогда же погибли все монастырские строения, включая епископскую резиденцию.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
В связи с обострением ситуации присутствие владыки Николая становилось для немцев все более проблематичным. Ими было принято решение о переводе узника в более удаленное и безопасное место, в качестве которого был избран монастырь Войловица около Панчево на северо-западе Сербии.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
</div>
<div class="content_image left link zoom" data-href="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/100306/30645.b.jpg?0.6236918986683919" data-id="3" style="background: url(http://www.pravoslavie.ru/sas/image/video/zoom.gif) no-repeat rgb(255, 255, 255); cursor: pointer; float: left; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 27px; margin-bottom: 20px; margin-right: 20px; padding: 0px 3px; text-align: justify; width: 300px;" title="">
<img alt="" src="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/100306/30645.p.jpg?0.6236918986683919" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; border: 1px solid rgb(204, 204, 204); left: -3px; margin: 0px; padding: 2px; position: relative; vertical-align: middle;" /><span class="content_image_text" style="color: #555555; display: block; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 12px; text-align: center;"></span></div>
<span style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 27px; text-align: justify;">В середине декабря 1942 года он был перевезен в Войловицу, куда чуть позже был доставлен и патриарх Сербский Гавриил. Режим пребывания на новом месте был намного суровей. К узникам была приставлена постоянная охрана, окна и двери были постоянно закрыты, запрещалось принимать посетителей и почту. Узники, включая владыку Николая, были практически полностью изолированы от внешнего мира. Раз в месяц для встречи с заключенными приезжал капитан Майер, отвечавший за религиозные вопросы и контакты с Сербской Патриархией. Немцы открывали церковь и разрешали совершать Божественную литургию только по воскресеньям и праздникам. Присутствовать на богослужении могли только заключенные. Несмотря на строгую изоляцию, известие о нахождении в монастыре владыки Николая быстро разнеслось по округе. Жители окрестных сел неоднократно пытались попасть в обитель на богослужение, но этому препятствовала охрана.</span><br />
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
В Войловице владыка Николай не оставлял своих трудов. Он взялся за редактирование сербского перевода Нового Завета, выполненного в свое время Вуком Караджичем. Обеспечив себя наиболее авторитетными переводами Нового Завета на других иностранных языках, он приступил к работе вместе с иеромонахом Василием (Костичем). Этому труду были посвящены почти два года пребывания в Войловице. В итоге обновленная редакция Нового Завета была закончена. Помимо исправления Нового Завета владыка исписывал целые тетради различными поучениями, стихотворениями, песнями, которые он посвящал разным духовным лицам и дорогим его сердцу людям. По воспоминаниям очевидцев, владыка вырезал из белградских газет некрологи умерших с фотографиями и постоянно молился об упокоении их душ.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
От тех дней сохранился написанные владыкой Николаем в одной тетради «Молебный канон» и «Молитва Пресвятой Богородице Войловачской», как и написанные позже в Вене «Три молитвы в тени немецких штыков».</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
14 сентября 1944 года владыку Николая и патриарха Сербского Гавриила отправили из Войловицы в концентрационный лагерь Дахау, где они оставались до конца войны.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
8 мая 1945 года они оба были освобождены американскими войсками. После освобождения из концлагеря святитель не вернулся на Родину, где к власти пришли коммунисты. Более того, он был записан новыми властями в ряды народных предателей, его имя на долгие годы стало объектом грязной клеветы.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Тем не менее сербский народ со вниманием следил за деятельностью святителя за границей, с любовью внимая его устному и письменному слову. Творения святителя читались и размножались, пересказывались и запоминались надолго. Богатство в Боге – вот что пленяло душу серба во владыке. В своем сердце святитель продолжал всю жизнь творить теплую молитву о своем народе и Родине.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Несмотря на ухудшение здоровья, владыка Николай находил силы для миссионерской деятельности и церковной работы, путешествовал по просторам США и Канады, ободряя малодушных, примиряя враждующих и научая истинам евангельской веры и жизни многие ищущие Бога души. Православные и другие христиане Америки высоко ценили его миссионерские труды, так что он по праву причислен к сонму апостолов и миссионеров Нового континента. Святитель Николай и в Америке продолжил свою писательскую и богословскую деятельность как на сербском, так и на английском языках. Он старался, насколько это возможно, помочь сербским монастырям и некоторым знакомым на Родине, посылая скромные посылки и пожертвования.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
В США владыка Николай преподавал в семинарии святого Саввы в монастыре Либертвилль, академии святого Владимира в Нью-Йорке, в русских семинариях – Свято-Троицкой в Джорданвилле и Свято-Тихоновской в Саут-Канаане, в Пенсильвании.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: center;">
</div>
<div class="content_image center link zoom" data-href="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/100306/30648.b.jpg?0.40109602573485886" data-id="4" style="background: url(http://www.pravoslavie.ru/sas/image/video/zoom.gif) no-repeat rgb(255, 255, 255); cursor: pointer; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 27px; margin: 0px auto; padding: 0px 3px; text-align: justify; width: 550px;" title="С принцами Томиславом и Андреем Карагеоргиевичами">
<img alt="С принцами Томиславом и Андреем Карагеоргиевичами" src="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/100306/30648.p.jpg?0.40109602573485886" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; border: 1px solid rgb(204, 204, 204); left: -3px; margin: 0px; padding: 2px; position: relative; vertical-align: middle;" /><span class="content_image_text" style="color: #555555; display: block; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 12px; text-align: center;">С принцами Томиславом и Андреем Карагеоргиевичами</span></div>
<span style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 27px; text-align: justify;"> </span><br />
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Все свободное от работы в семинарии время владыка Николай посвящал научным и литературным трудам, которые представляют собой самую выдающуюся и богатую сторону его деятельности во время пребывания в Америке. Именно здесь лучше всего проявились данные ему от Бога таланты: широта знаний, ученость и трудолюбие. При знакомстве с этой стороной деятельности владыки поражает его необычайная плодотворность. Он писал много, писал постоянно и по различным вопросам. Его перо не знало отдыха, и часто случалось так, что он одновременно писал несколько работ. Святитель оставил богатейшее литературное наследие.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
На родине югославские коммунисты не забывали о владыке. Известно, что при избрании нового патриарха в 1950 году имя святителя было в списке тех архиереев, которые, по мнению властей, ни в кое случае не должны были быть допущены в число кандидатов на патриарший престол. В числе других сербских архиереев владыка был зачислен в ярые противники коммунистического режима. По решению коммунистических властей владыка Николай был лишен югославского гражданства, что окончательно поставило крест на возможности его возвращения на родину. Тем не менее Священный Синод ежегодно извещал его о предстоящих Архиерейских Соборах, приехать на которые он уже не мог.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Последние месяцы своей жизни владыка провел в русском монастыре в Саут-Канаане (штат Пенсильвания). За день до своего упокоения он отслужил Божественную литургию и причастился святых Христовых таин. Святитель мирно отошел ко Господу рано утром в воскресенье 18 марта 1956 года. Из монастыря святителя Тихона тело его было перенесено в монастырь святого Саввы в Либертвилле и 27 марта 1956 года похоронено около алтаря храма в присутствии большого количества сербов и других православных верующих из всех уголков Америки. В Сербии на известие о кончине владыки Николая во многих церквях и монастырях звонили колокола и служились поминовения.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
</div>
<div class="content_image left link zoom" data-href="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/100306/30614.b.jpg?0.2922618033426597" data-id="5" style="background: url(http://www.pravoslavie.ru/sas/image/video/zoom.gif) no-repeat rgb(255, 255, 255); cursor: pointer; float: left; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 27px; margin-bottom: 20px; margin-right: 20px; padding: 0px 3px; text-align: justify; width: 350px;" title="Рака с мощами свт.Николая. Фото: иером.Игнатий (Шестаков)">
<img alt="Рака с мощами свт.Николая. Фото: иером.Игнатий (Шестаков)" src="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/100306/30614.p.jpg?0.2922618033426597" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; border: 1px solid rgb(204, 204, 204); left: -3px; margin: 0px; padding: 2px; position: relative; vertical-align: middle;" /><span class="content_image_text" style="color: #555555; display: block; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 12px; text-align: center;">Рака с мощами свт.Николая. Фото: иером.Игнатий (Шестаков)</span></div>
<span style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 27px; text-align: justify;">Несмотря на коммунистическую пропаганду, почитание владыки Николая у него на Родине росло, а труды его издавались за границей. О святителе Николае как о святом первым в сербском народе стал открыто говорить еще в 1962 году отец Иустин (Попович), а святитель Сан-Францисский Иоанн (Максимович) еще в 1958 году назвал его «великим святителем, Златоустом наших дней и вселенским учителем Православия».</span><br />
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
Мощи святого владыки Николая были перевезены из США в Сербию 5 мая 1991 года, где их на аэродроме встречал Сербский патриарх Павел, многочисленные архиереи, духовенство, монашество и народ. Торжественная встреча была устроена в храме святого Саввы на Врачаре, а затем в Жичском монастыре, откуда мощи были перенесены в его родное село Лелич и положены в храме святителя Николая Мирликийского.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
19 мая 2003 года Архиерейский Собор Сербской Православной Церкви единогласно принял решение о канонизации епископа Жичского Николая (Велимировича). Определением Собора память его совершается 18 марта (в день упокоения) и 20 апреля / 3 мая (в день перенесения мощей). Общецерковное прославление угодника Божия святителя Николая, епископа Охридского и Жичского, совершено 24 мая 2003 года в храме святого Саввы на Врачаре.</div>
<div style="background-color: white; font-family: Georgia, 'Times New Roman', serif; font-size: 18px; line-height: 1.4; margin-bottom: 1em; text-align: justify;">
8 мая 2004 года в Шабацкой епархии был освящен первый монастырь в честь святителя Николая Сербского. В этой обители находится музей святителя и «Дом владыки Николая».</div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-32558939139546098932015-05-02T04:50:00.001+02:002015-05-02T04:50:14.317+02:00Преподобни Јоасаф - Јован Урош Немањић<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
<br /></div>
<table></table>
<table align="left" cellspacing="5"><tbody>
<tr><td><img height="320" src="http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/load/img/praznik2/124-1.jpg" style="border: 3px double rgb(182, 187, 193);" title="Јован Урош Немањић" width="197" /></td></tr>
</tbody></table>
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
Јован Урош (Дука Палеолог), последњи изданак лозе Немањића. Био је син побожног цара Епира (1359 - 1366) и владара Тесалије од (1359 - 1371), Симеона (Синише) Уроша Палеолога (1359-1370). Симеон је био млађи полубрат цара Душана, и син светог краља Стефана Дечанског и Марије Палеолог (синовице византијског цара Андроника II Палеолога). Мајка, Јована Уроша, је била Томаида ћерка Епирског деспота Јована II Орсинија (1323-1335), и сестра од последњих Епирског деспота Нићифора II Орсинија (1335-1340, 1356-1359). Јован Урош се родио око 1349-50. године. Проглашен је за цара са десет година 1359-60, али је његов отац остао да влада до своје смрти. Владао је самостално од 1371. до 1372. године. Након његове смрти Епирско царство је нестало са политичке карте Европе. Када му дође вест да је постао цар, преподобни беше тада у Светој Гори. Он дође у Трикалу престоницу свога царства, али више гледаше како да се ослободи царске порфире и брига овога света, него што га занимаше сама та царска власт и слава. У то време он се већ беше упознао са преподобним Атанасијем Метеорским, кога је био изабрао за свог духовног оца и вођу на путу спасења. Зато сада предаде владавину над својом земљом своме сроднику Алексију Анђелу Филантропину, а сам се повуче у манастир на Платилитосу (Широка Стена), то јест на Великом Метеору код преподобног Атанасија и одену се у бедну монашку ризу, добивши на монашењу име Јоасаф. Иако беше још увек цар, сувладар, преподобни се у свему смирено и кротко потчињаваше преподобном Атанасију и свој манастирској братији, проводећи строги киновијски (општежитељни) живот, какав беше установио игуман Атанасије. Он се у монашком живљењу и богоугодним подвизима и врлинама толико усаврши, да је преподобни Атанасије умирући њега оставио за свог наследника и игумана у манастиру. Преподобни Јоасаф са светим Атанасијем подиже и украси храмове Христа Спаса и Пресвете Богородице на Метеорима који се налазе на стрмим стенама. Преподобни толико помагаше светом манастиру Метеору својим даровима, прилозима и свим разноврсним служењима да са светим Атанасијем би заједно убројан у ктиторе тога светог манастира, као што се види у манастирским повељама и на светим иконома и фрескама. Осим свога манастира, преподобни помагаше и све друге Метеорске манастире, које штитећи њихова права својим царским повељама, које помажући даровима и разноврсним мудрим старањима о њима. Уопште речено, Метеорски су манастири у време светог Јоасафа процветали већма него икада, јер по смрти преподобног Атанасија (1382 г.), он би мудри игуман Метеорски и велики добротвор њихов. </div>
<table align="right" cellspacing="5"><tbody>
<tr><td><img height="320" src="http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/load/img/praznik2/124-2.jpg" style="border: 3px double rgb(182, 187, 193);" title="Преподобни Атанасије и преподобни Јоасаф" width="301" /></td></tr>
</tbody></table>
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
У даривању и снабдевању манастира њему доста помагаше његова сестра Марија Ангелина, деспотица епирска, која добар део свог имања беше ставила своме брату на управљање и располагање. Од тога он подиже многе келије у манастиру, затим манастирску болницу, цистерне за воду и остале потребне грађевине. На тај начин он земаљским добрима куповаше Царство Небеско. Када Турци заузеше Тесалију, преподобни би принуђен да бежи за неко време у Свету Гору (1394 г.), где проведе неколико година живећи у манастиру Ватопеду. После тих година (око 1401 г) он се поново врати на високе Метеоре, одакле се затим и пресели ка Господу своме Кога толико љубљаше и жељаше. Упокоји се живећи у молитвама и подвизима у једној малој келији на Метеору, 1422-3. године. Мошти му свете почивају и до данас у његовој задужбини светом манастиру Преображења (Велики Метеори). У српској и грчкој православној цркви прославља се као светитељ 20. априла.</div>
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
</div>
<div class="tropar" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; font-style: italic; text-align: justify;">
<b>Тропар</b> (глас 3):Срцем и душом си заволео Господа Христа, све лепоте света си оставио, и више си волео да у смирењу и послушању Богу служиш, него да на престолу царском седиш. Зато те побожно хвалимо и свету успомену твоју прослављамо, кличући: Оче Јоасафе, богоблажени, моли Христа Бога, за спасење нашег рода хришћанског.</div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-2137610475955389652015-05-02T04:44:00.001+02:002015-05-02T04:44:33.838+02:00Свети Николај Жички и Охридски<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; text-align: justify;">
<div style="font-stretch: normal;">
<br /></div>
<table></table>
<table align="left" cellspacing="5"><tbody>
<tr><td><img height="320" src="http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/load/img/praznik2/124.jpg" style="border: 3px double rgb(182, 187, 193);" title="Свети Николај Жички" width="234" /></td></tr>
</tbody></table>
Свети Николај је рођен 4. јануара 1881 (23. децембар 1880. по јулијанском календару - тада важећем у Србији) од простих али благочестивих родитеља, Драгомира и Катарине Велимировић. Већ на Богословији у Београду истакао се великим беседничким даром. Најшире образовење свог времена стекао је у Европи и Русији. Својим снажним религиозно-црквеним и националним иступима у јавном животу ондашње Србије, изазвао је дивљење и поштовање код многих, али и завист код других. У време Првог светског рата, у Енглеској и Америци је ширио истину о српском народу. По завршетку рата, изабран је за епископа Жичког. Потом је столовао у Охриду, па опет Жичи. Написао је многа изузетно вредна дела. Крај Другог рата дочекао је у логору Дахау. Упојио се у Америци 18. марта 1956 године, а мошти су му у родни Лелић, код Ваљева, пренете 1991. године.<br />
</div>
<div class="tropar" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; font-style: italic; text-align: justify;">
<b>Тропар</b> (глас 8):Златоусти проповедниче васкрслог Христа, путовођо рода српског крстоносног у векове, распевана лиро Духа Светога, поносе и љубави монаха, радовање и похвало свештеника, учитељу покајања, свенародни владико, человођо богомољне војске Христове, Свети Николаје Српски и свеправославни, са свима светима небеске Србије, моли Јединог Човекољупца да подари мир и слогу роду нашему.</div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-81011873083111685512015-01-26T23:44:00.001+01:002015-01-26T23:44:42.171+01:00Свети Сава, архиепископ српски<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; text-align: justify;">
<br /><table></table>
<table align="left" cellpadding="0" cellspacing="5" valign="top"><tbody>
<tr><td><img src="http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/load/img/stSava.jpg" style="border: 3px double rgb(182, 187, 193);" title="Свети Сава" /></td></tr>
</tbody></table>
Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април).<br />
</div>
<div class="tropar" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; font-style: italic; text-align: justify;">
<b>Тропар (глас 3):</b>Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси; первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси и порадив тоје духом свјатим, јако древа маслинаја в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада. Тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолнак, чтушче тја молим: моли Христа Бога даровати нам велију милост.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen='allowfullscreen' webkitallowfullscreen='webkitallowfullscreen' mozallowfullscreen='mozallowfullscreen' width='320' height='266' src='https://www.youtube.com/embed/b8Fq2kAdkeo?feature=player_embedded' frameborder='0'></iframe></div>
<br /></div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-10301972473249751872015-01-18T18:05:00.000+01:002015-01-18T18:05:11.278+01:00CBETO БОГОЈАВЉЕЊЕ ГОСПОДА И БОГА И СПАСИТЕЉА НАШЕГ ИCУCA ХРИСТА СИНАКСАР HA КРШТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-wBKTfI4aaW4/VLvnXZrAJwI/AAAAAAAADFw/UTVsylDzb70/s1600/Sveto%2BBogojavljenje.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://1.bp.blogspot.com/-wBKTfI4aaW4/VLvnXZrAJwI/AAAAAAAADFw/UTVsylDzb70/s1600/Sveto%2BBogojavljenje.jpg" height="400" width="301" /></a></div>
<br />
<br />
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
По свом повратку из Мисира, Господ наш Исус Христос беше у Галилеји, у свом граду Назарету, где би васпитан, до тридесете своје године скривајући од људи силу и свемудрост свога Божанства. Јер код Јевреја не беше никоме допуштено да пре тридесете године има учитељско или свештеничко достојанство. Због тога и Христос до своје тридесете године не поче са проповеђу, нити објави да је Син Божји и Велики Архијереј који је прошао небеса. До тога времена Он живљаше у Назарету са пречистом Мајком својом и са тобожњим оцем својим Јосифом дрводељом, док је овај био жив. Са њим је и дрводељски занат радио. А када Јосиф умре, Он сам обављаше тај занат, трудом руку својих зарађујући хлеб себи и пречистој Богомајци, да би нас научио да не лењствујемо нити забадава хлеб једемо.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
А када наврши тридесет година и стиже време, као што каже Еванђеље, да се јави Израиљу: рече Бог Јовану, сину Захаријину, у пустињи, да иде и крштава водом (Лк. 3, 2). И на тај начин учини знамење, по коме ће познати Месију који је дошао на свет. О томе и сам Крститељ говори у Еванђељу: Онај који ме посла да Крстим водом, он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који ће крстити Духом Светим (Јн. 3, 33). Јован послуша реч Божју, и дође у сву околину Јорданску проповедајући крштење покајања за опроштење грехова. Јер он беше о коме Исаија претсказа: Глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господњи, поравните стазе његове (Лк. 3, 3.4; Ис. 40, 3). И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и он их крштаваше све у реци Јордану, и исповедаху грехе своје (Мк. 1, 5). Тада дође и Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да га овај крсти (Мт. 3, 13). Дође у оно време пошто Јован беше јавио народу за Њега, говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким нисам достојан сагнути се и одрешити ремена на обући његовој. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим (Мк. 1, 7-8). После дакле тих Крститељевих речи дође Исус да се крсти, иако My крштење није било потребно као пречистом и светом, рођеном од пречисте и пресвете Дјеве Мајке, и као извору сваке чистоте и светости. Али као Онај који је узео на себе грехе целога света, Он дође на реку да их спере крштењем. Дође на воду, да освети природу воде; дође да се крсти, да нам устроји купељ светога крштења. К Јовану дође, да би он био нелажни сведок, пошто је видео Духа Светога где силази на крштаваног, и чуо глас Очев с неба. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени? (Мт. 3, 14). Јер Духом познаде Онога, због кога пре тридесет година заигра од радости у утроби мајке своје. И сам захтеваше да га Исус крсти, јер је у греху непослушности, наведеном од Адама на сав род људски. А Господ му рече: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду (Мт. 3, 15). Овде под правдом свети Златоуст разуме заповести Божје; као да је Исус рекао: Пошто сам испунио све друге заповести Божјег закона, а остаде само ова једна да се крстим, стога треба да и њу испуним. - А и крштење Јованово беше заповест Божја, као што Јован и каже: Онај који ме посла да крстим водом, он ми рече (Јн. 1, 33). А ко га посла? Очигледно сам Бог. Јер и стоји написано: Рече Бог Јовану (Лк. 3, 2).</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
И крсти се тридесетогодишњи Исус. Јер човек тридесетих година лако нагиње свакоме греху. Свети Златоуст и Теофилакт кажу: Прво је доба детињство; оно се одликује незнањем и лакомисленошћу. Друго је доба младићство; оно се распаљује телесном пожудом. А човек тридесетих година је у зрело доба живота; тада је човек подложан златољубљу, славољубљу, јарости, гневу и свакоме греху. И због тога Господ Христос почека са крштењем до то доба, да испуни закон за сва доба и освети природу нашу, и подари силу да побеђујемо страсти и да чувамо себе од смртних грехова.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
И пошто се Господ крсти, одмах изиђе из воде, тојест не задржа се у води. Јер се прича да је свети Јован Крститељ, свакога човека кога је крштавао, погружавао до гуше у воду, и држао га док све грехе своје исдоведи; и онда га пуштао, и он је излазио из воде. А Христос, пошто није имао греха, није се задржавао у води, због чега Еванђеље и каже да одмах изиђе из воде. Кад је пак Господ излазио из реке, отворише My ce небеса, муњелика светлост сијну одозго, и Дух Божји као голуб сиђе на Исуса који се крстио. Као што у дане Ноја голубица донесе вест о опадању потопске воде, тако и овде голубије обличје објави престанак потопа грехова. А Дух Свети се јави у голубијем обличју, јер је то птица чиста, човекољубива, кротка и незлобива, и не живи у смраду. Тако је и Дух Свети извор чистоте, пучина човекољубља, учитељ кротости, и стројитељ незлобивости, а бега од онога који се ваља у смрдљивом муљу греховном без покајања. А када је Дух Свети силазио као голуб на Исуса Христа, чу се глас с неба који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи (Мт. 3, 17). Њему слава и моћ кроза све векове, амин.</div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-54609840927583002442015-01-05T09:25:00.002+01:002015-01-06T03:44:02.807+01:00БАДЊЕ ВЕЧЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-wuTVKd0WeUM/VKpKTHg1zVI/AAAAAAAADFM/6X7YLwaguIQ/s1600/%D0%91%D0%90%D0%94%D0%8A%D0%95%2B%D0%92%D0%95%D0%A7%D0%95.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-wuTVKd0WeUM/VKpKTHg1zVI/AAAAAAAADFM/6X7YLwaguIQ/s1600/%D0%91%D0%90%D0%94%D0%8A%D0%95%2B%D0%92%D0%95%D0%A7%D0%95.jpg" /></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
Бадње вече, практично, спаја Бадњидан и Божић. Зато се у нашем народу каже за особе које су пријатељски блиске и везане да су "као Божић и Бадњидан". Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: "Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!" Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина зобљу и пшеницом, одговарајући: "Добро вече! Честити ви и ваша печеница!" Печеница се уноси у собу, где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило.</div>
<div style="background-color: white; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.</div>
<div style="background-color: white; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
Слама</div>
<div style="background-color: white; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
После бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уноси бадњак и печеница. Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама символизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.</div>
<div style="background-color: white; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
Вечера уочи Божића</div>
<div style="background-color: white; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар "Рождество твоје...", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.<br />
<span style="font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;"> Бадње вече, када се окупи сва породица. Вечера се на поду покривеном сламом. У Горњој Пчињи домаћин изнесе погачу пред врата и виче: </span><i style="font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">"Облаче, облаче, Ђермане и остали свеци, дођите да вечерамо.."</i><span style="font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;"> Вечера је УВЕК ПОСНА, а највише има меда и ораха. У неким селима Пчиње и Драгачева, цела породица изводи игру "квоц-квоц" на силну радост деце. Када почне вечера, домаћица изнесе погачу коју сви редом ломе. На Бадње вече се не заборавља стока и све што је живо у кући и око куће. После вечере сви се међусобно љубе и желе један другом сретан </span><a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #5a3696; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Божић">Божић</a><span style="font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">. Вечера на Бадње вече је жртвена, за мртве претке. Жеља је једноставна; сетити се душа предака.</span></div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-4609372930759358662015-01-05T09:15:00.000+01:002015-01-06T03:40:32.444+01:00БАДЊИ ДАН<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; text-align: justify;">
<br />
<table align="right" cellspacing="5"><tbody>
<tr><td><img src="http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/load/img/praznik2/6-2.jpg" height="327" style="border: 3px double rgb(182, 187, 193);" width="400" /></td></tr>
</tbody></table>
Дан уочи Божића<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;"> (грч: </span><i style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">Παραμονή Χριστουγέννων</i><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">), навечерје </span><a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #5a3696; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Божић">Рођења Христовог</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">. Уочи Бадњег дана бди се,</span><a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%91%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #a55858; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Бденије">бденише</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;"> и не спава - отуд му и назив у српском језику: </span><i style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">бадњи</i><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">, настало од </span><i style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">б'дити</i><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">, а то значи </span><i style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">дан неспавања, бдења</i><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">. Ујутро рано, сече се бадњак. У </span><a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #5a3696; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Храм">цркви</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;"> се служе </span><a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8&action=edit" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #a55858; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Царски часови">царски часови</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">, насред </span><a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #5a3696; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Храм">храма</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">, уз отворене </span><a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #5a3696; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Царске двери">царске двери</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;"> и читање</span><a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #5a3696; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Јеванђеље">Јеванђеља</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;"> и </span><a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5&action=edit" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #a55858; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Кађење">кађење</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">. У наставку се служи </span><a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%B2._%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #5a3696; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Литургија Св. Василија Великог">Литургија Св. Василија Великог</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">, а на сам празник - </span><a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%B2._%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B3" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #5a3696; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Литургија Св. Јована Златоустог">Златоустова</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">. На Бадњи дан строго се </span><a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #5a3696; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Пост">пости</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;"> и по старом обичају једе жито са медом, у спомен на древну праксу припремања </span><a class="new" href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8&action=edit" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #a55858; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Оглашени">оглашених</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;"> за</span><a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #5a3696; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Крштење">крштење</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;"> на </span><a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #5a3696; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Празник">празник</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;"> </span><a href="http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B" style="background: none rgb(255, 255, 255); color: #5a3696; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px; text-decoration: none;" title="Божић">Христовог Рођења</a><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.0499992370605px;">. </span>Шестог јануара по новом, а 24. децембра по старом календару, пада се Бадњидан. Назив је добио по томе што се тога дана сече бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље. Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.<br />
<b>Шта је бадњак?</b><br />
Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво (у неким крајевима јелово или борово), које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.<br />
<b>Како се сече бадњак?</b><br />
Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико да га домаћин на рамену може донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем). Тај ломљени део на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не сме се, дакле, зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.<br />
<b>Шта симболише бадњак?</b><br />
Бадњак символички представља оно дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.</div>
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">
</div>
<div class="tropar" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; font-style: italic; text-align: justify;">
<b>Тропар</b> (глас 4):Написано је давно да ће дјева Марија са старцем Јосифом, који је од семена Давидова, донети у Витлејем у утроби бесемено зачетог Христа. Настаде време рођења, али не беше ниједног места за то: Но као красна палата, пећина се царици показује. Господ Христос се рађа, да васкрсне пали лик људски.</div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-73480807559735000432015-01-05T09:04:00.000+01:002015-01-05T09:04:05.658+01:00Туциндан<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; font-stretch: normal; text-align: justify;">
<br /></div>
<table style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica;"></table>
<table align="left" cellpadding="0" cellspacing="5" style="font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica;" valign="top"><tbody>
<tr><td><img height="205" src="http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/load/img/praznik2/tucindan.jpg" style="border: 3px double rgb(182, 187, 193);" title="Приказ обичаја Туциндан" width="320" /></td></tr>
</tbody></table>
<span style="background-color: white; font-family: 'Trebuchet MS', Verdana, Arial, Helvetica; font-size: 14px; text-align: justify;">На два дана пред Божић, 5. јануара по новом а 23. децембра по старом календару, је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница "тукла" - убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда убијено или ошамућено прасе и јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. На Туциндан, по народном веровању, децу "не ваља" тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева.</span></div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-78073541051596318232015-01-04T06:34:00.001+01:002015-01-04T06:34:52.350+01:00КАКО СРЕСТИ ХРИСТА? ЛАВ ТОЛСТОЈ: У ГОСТИМА КОД МУЖИКА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-5aM_YIBB_oM/VKjQ63nEsTI/AAAAAAAADE8/eGt1ja7BnOo/s1600/1885%2B%D0%B3%D0%BE%D0%B4.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://2.bp.blogspot.com/-5aM_YIBB_oM/VKjQ63nEsTI/AAAAAAAADE8/eGt1ja7BnOo/s1600/1885%2B%D0%B3%D0%BE%D0%B4.png" height="320" width="223" /></a></div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
<br /></div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
<br /></div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Ову причу како је сам Христос дошао у госте мужику на Празник Рождества и чему га је научио, чуо сам од једног старог Сибирца, коме је тај догађај био добро познат. Оно што је он мени причао, пренећу вам његовим речима.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Наше место настало је као насеобина прогнаника, али је било лепо трговачко место. Мој отац је у ове крајеве дошао у време, док је у Русији још постојало кметство, а ја сам се ту родио. С обзиром на наш положај имали смо задовољавајуће приходе, а ни сада не оскудевамо. Вере се држимо просте, руске. Отац је био човек начитан и мени је љубав према читању улио. Ко год би волео науку, био би му први друг, и ја сам био готов да за њега у ватру и воду пођем. И, гле, Господ ми једном посла као утеху пријатеља Тимофеја Осиповича, о коме и желим да вам испичам, какво се чудо са њим збило.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Тимофеја Осипович дошао је к нама као младић. Мени је тада било осамнаест година, а њему, можда, непуних двадесет. Владање Тимошино било је беспрекорно. О томе због чега је по судској пресуди дошао у прогнаничку насеобину у нашој се ситуацији, из обзира према човеку, није распитивало, али причало се да му је стриц учинио неку неправду. Он му је у његовом малолетству, када је остао сироче, био старатељ и потрошио је или присвојио готово цело његово наследство. Тимофеј је, пак, по својој младости био прек, међу њима је дошло до свађе и он је пуцао на стрица. По милости Створитељевој, грех његовог безумља није се до краја испунио. Тимофеј га је само тешко ранио у руку. Због његових младих година Тимофеју није изречена тешка казна и будући да је припадао првом разреду трговачког сталежа био је послан к нама у насеобину.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Од имовине Тимошине, мада је њених девет десетина било рауграбљено, и са десетим делом још се могло живети. Он је код нас саградио кућу и почео да живи, али у души га је пекла увреда и дуго се клонио сваког живог. Седео је стално у кући, виђали су га само слуга и слушкиња, свеједнако је читао књиге, и то оне најбожанственије.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
На крају, ја и он смо се упознали преко књига и ја сам почео сам к њему да одлазим, а он ме је радо примао. Допали смо се један другоме.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Моји родитељи су спочетка нерадо пуштали к њему. Тимофеј им је изгледао чудан. Говорили су: `Не зна се зашто је он такав и због чега се од свих клони... Да те нечем рђавом не научи...` Ја пак, будући послушан вољи родитељској, истину сам говорио оцу и мајци, када сам тврдио да ништа рђаво од Тимоше не чујем, него да се нас двојица занимамо тиме што заједно књиге читамо и о вери причамо: како по светој вољи Божијој живети треба, да лик Створитељев у себи не нагрдимо и не окаљамо. И они су почели да ме пуштају да код Тимофеја седим колико ми је воља и отац мој је сам к њему одлазио, а затим је Тимофеј Осипович дошао к нама.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Моји стари увидели су да је он добар човек и заволели су га и веома су почели да жале што је он тако често потиштен. Сети се своје увреде и, особито ако му и једну реч о стрицу кажеш, сав побледи, а после хода унезверено и руке му клону. Тада му није ни до читања, а у очима му уместо свагдашње нежности гнев гори. Поштења примерног, био је паметна глава, али се због туге своје никаквог посла није лаћао. Али, Господ је ускоро помогао његовој чамотињи: Тимоши се свидела моја сестра, он се њоме оженио, и престао је са чами и почео да живи и иметак да стиче, и за десет година постао је у очима свих најсолиднији човек. Кућу је подигао као господски дворац - свега пуно, свега довољно, и од свих поштовање, и жена добра, а деца здрава. И шта још човеку треба? Изгледало је да су се све пређашње жалости могле заборавити, али Тимоша је, ипак, свеједнако памтио своју увреду и једном, када смо нас двојица путовали таљигама и разговаралу и најбољем расположењу, ја сам га упитао:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Како, брате Тимоша, јеси ли сада на своме?</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- У ком то смислу? упита он.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Имаш ли све оно без чега си у завичају остао?</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Он сместа сав побледи и ни реч не одговори, само ћутке управљаше коњима.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Ја му се тада извиних.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Ти ми, рекох, брате опрости што те тако упитах. Мислио сам да је зло давно минуло и заборављено.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Не мари што је давно минуло, рече, све се памти...</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Било ми га је жао, али не зато што је некада више имао, него зато што је био тако помрачен: Свето писмо познаје и добро о њему уме да говори, а на увреду такво сећање чува - значи, Његовом се светом речју не користи.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Замислих се: будући да сам га поштовао као у свему умнијег од себе, од њега сам очекивао да се користи добрим расуђивањем, а он зло памти...Он то примети и рече:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- О чему размишљаш?</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Тако, рекох, о чему било. И о теби размишљам.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- А шта о мени размишљаш?</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Ти се не љути, ево шта сам о теби помислио. Свето писмо познајеш, али срце је твоје гневно и Богу се не покорава. Имаш ли ти какву корист од Писма?</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Тимотеј се не наљути, само се смрачи у лицу од неке жалости и одговори:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Ти ниси упућен у то да наводиш свету реч.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- У праву си, рекох, ја нисам упућен.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Ниси упућен рече, ни у то каквих увреда има на свету, које се отрпети не могу и да ја нисам због новца гњеван на свога стрица, него због нечег другог, што се заборавити не може. О томе бих целога века ћутао, али ћу се отворити пред тобом као пред својим пријатељем.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
И откри ми да је стриц смртно ожалостио његовог оца, тугом отерао у гроб његову мајку, и њега самог оклеветао и под своје старе дане обећањима је навео и претњама принудио неке људе да за њега, старца, удају младу девојку коју је Тимоша од детињства волео и мислио да ће је за жену узети.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Зар се, рече, све то може опростити. Ја му целога живота мећу опростити.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Збиља, одговорих, та увреда је велика, то је истина, а да ти Свето Писмо није од користи ни то није лаж.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
А он мене подсећа да сам ја од њега слабији у Светом Писму и почиње да наводи како у Старом Завету сами свети мужеви нису штедели безаконике и да су их чак сопственим рукама убијали. Хтео је, јадник, да тиме савест своју преда мном оправда.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Ја одговорих:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Тимоша! Ти си паметна глава, начитан и све знаш и ја против тебе према Светом Писму не могу да одговорим. Понешто сам прочитао, признаћу ти, све ме разумем, будући да сам човек грешан и ум имам ограничен. Ипак, рећи ћу ти: у Старом Завету све је старо, а у Новоме јасно стоји "љуби и опрости<i>"</i>, и то ми се допада као златан кључ који сваку браву отвара. А шта и опраштати, ако не баш највећу кривицу?!</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Oн је ћутао.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Тада у души помислих:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Господе, није ли угодно вољој Твојој да преко мене кажеш реч души брата мога? Како су Христа ударали, вређали, пљували и учинили да се само за Њега нигде места не нађе, а Он је свима опростио.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Угледај се на то како најбоље знаш, али ја се бојим да те "многе књиге безумним чине". Ти си се на себе окомио. Док зло памтиш, зло је живо, а нека оно умре, тада ће и душа твоја у покоју почети да живи.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Тимофеј ме саслуша до краја и снажно ми стеже руку, али није стао нашироко да говори, већ ми кратко рече:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Не могу, остави, тешко ми је.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Оставио сам га. Знао сам да болује и ћутао сам, а време је пролазило и протекло је још шест година, и све то време ја сам га посматрао и видео да он свеједнако пати и да би, када би му се дала слобода, и он негде дошао до свога стрица, заборавио на цело Свето Писмо и подлегао осветољубивоме сатани.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Али у своме срцу био сам спокојан, јер сам у томе видео Прст Божји. Он ми се почео постепено указивати, уистину, а најзад сам и целу Руку угледао. Спасиће Господ мога пријатеља од греха гнева. Чудесно је како се то збило.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Тимофеј је живео код нас у прогонству шеснаест година, а прошло је било већ петнаест откако се оженио. Било му је, дакле, тридесет седам или осам година и имао је троје деце и живео је веома лепо. Волео је особито цвеће - руже, и имао их је много и на својим прозорима, и у врту. Све је пред његовом кућом било застрто ружама и читаву кућу је запахњивао њихов миомир.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
А имао је Тимофеј навику да, док се сунце ближи заласку, неизоставно излази у свој мали врт и сам дотерује своје руже и чита књигу на клупици. Штавише, колико ми је познато, бивало је да се ту понекадад и молио.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Сходно таквом обичају, дође он једном у врт и узме са собом Јеванђеље. Погледа руже, а затим приседе, отвори књигу и почне да чита. Чита како је Христос дошао у посету фарисеју и како Му притом нису дали чак ни воде да ноге омије. И то је за Господа Тимофеју било несносно увредљиво, и било му је жао Господа. Тако жао, да је заплакао. Кад гле, у том истом тренутку се зби и почетак чуда о коме ми је мој Тимоша овако говорио:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Гледам, причао је, око себе и мислим; како је код мене свега у изобиљу и на претек, а Господ је мој ходио у таквој беди...И очи ми се напунише сузама и никако их са очију не могах отрти. И све око мене добило је боју ружа , чак и саме моје сузе. Тако у некој врсти заноса или обамрлости ускликнух: "Господе, када би Ти к мени дошао, ја бих ти самога себе дао!"</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
А одједном, у одговор, као у даху ружиног поветарца затрепери глас:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Доћи ћу!</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Тимофеј, сав треперећи, дотрча к мени и упита ме:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Како ти то не схваташ, зар Господ може к мени у госте доћи?</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Одговорих:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- То је, брате, изнад мога разумевања. Шта се о томе каже у Светом Писму?</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
А Тимофеј рече:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- У Писму стоји: <i>"Христос је исти, данас и у веке"</i>, ја не смем да у то не верујем.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Па добро, рекох, веруј.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- А ја ти велим да ћу свакога дана за Њега прибор на столу постављати.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Слегнух раменима и рекох:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Ти мене не питај, види сам најбоље шта је по Његовој вољи, а што се прибора за Њега тиче, то не сматрам увредљивим, само није ли то - гордост?</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Речено је <i>"Он грешника прима и са цариницима другује"</i>.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Али речено је и ово <i>"Господе, нисам достојан да уђеш у дом мој! "</i> Мени се и то допада.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Тимофеј рече:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Не знаш ти.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Добро, нека ти буде.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Тимофеј нареди жени да од следеђег дана поставља за столом за још једнога. Будући да их за столом седи петоро - он и жена и троје деце - шесто место на крају стола увек је код њих било почасно и пред њим је стајала велика фотеља.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Жена је била радознала: шта је то - зашто и за кога? Али, Тимофеј јој није све откривао. Жени и другима говорио је само да тако треба, према завету његове душе, за госта, а за онога правог осим њега и мене, нико није знао.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Чекао је Тимофеј Спаситеља другог дана после оне речи коју је чуо у ружичњаку, чекао и трећег, затим и прве недеље, али та ишчекивања остала су неиспуњена: сваког великог празника Тимофеј је свеједнако очекивао Христа у гостима, муичио га је немир али није посустајао у надању да ће Господ Своје обећање одржати - да ће доћи. Открио ми је: - Свакога дана молим се - О, дођи Господе и ишчекујм, али не чујем жељени одговор -"долазим ускоро!"</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Разум мој био је у недоумици шта одговорити Тимофеју и често сам помишљао да се мој пријатељ погордио те да се сада заплиће у непотребном искушењу. Ипак, Божје гледање на то било је другачије.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Наступило је Христово Рождество. Била је љута зима. Тимофеј дође к мени на Бадње вече и рече ми:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Брате мили, сутра ћу дочекати и Господа.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
На те речи ја одавно нисам имао одговор и само упитах:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Како си у то уверен?</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Сада, тек што сам се помолио "о, дођи Господе!", сва ми се душа узбудила и у њој као да је труба затрубила. "Дођи ћу убрзо!" Сутра је Његово Свето Рождество и неће ли баш у тај дан Он доћи. Дођи к мени са свима рођацима, душа ми страхом трепти.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Рекох:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Тимоша! Ти знаш да ни о чему таквом да судим не умем и да Господа не очекујем да видим, јер сам грешан човек, а и ти си нам човек близак, ми ћемо к теби доћи. А ти, ако већ са таквим уздањем ишчекујеш тако великога госта, зови не своје пријатеље, већ окупи Њему угледно друштво.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Схватам, одговори он, и сместа ћу послати своје слуге и сина свога да обиђу села и позову све прогнанике који су у нужди и невољи.Показаће Господ дивну милост, доћи ће, а сви ће бити дочекани како је зповеђено.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Мени се ни та његова реч није свидела.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Тимофеју, рекох, ко може да уради све како је заповеђено. Једно нећеш разумети, друго ћеш заборавити, а треће испунити не можеш. Ипак, ако све то тако силно "труби" у твојој души, нека буде тако, као се теби открива. Ако Господ буде дошао, Он ће све што недостане надопунити, па ако на некога ко је Њему потребан заборавиш, Сам ће ти га довести.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
На празник Рождества дошла је Тимофеју и цела наша породица, мало касније, како се иде на свечану трпезу. Тако је позивао, да би све дочекао. Пространа кућа његова била је препуна људи, наших, Сибираца, мушкараца и жена и дечијег нараштаја, људи сваког звања и из различитих места, и руске и поњске и финске вере. Тимофеј је сабрао све сиромашне колонисте који се још од свога доласка нису доказали на своме газдинству. Столови велики, прекривени столњацима и свим што је потребно. Слуге трче, квас и зделе са пирошкама разносе. А на дворишту се већ смркло, и више се нема ко чекати: гости више нису имали одакле да дођу, јер се на дворишту усковитлала вејавица и мећава, као да је смак света.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Само једнога госта нема и нема, Оног Милијег од свих.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Већ је требало светиљке упалити и за сто сести, јер се било сасвим смркло и сви су чекали у мраку само при руменој светлости кандила пред иконама.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Тимофеј је ходао и седао, очигледно, силно узнемирен. Сва нада његова се била поколебала - сада је већ било очигледно да неће бити "великога госта".</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Прошао је још минут - и Тимофеј уздахну, погледа ме утучено и рече:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Но, брате мили, видим ја да је или Господу угодно да ме остави на подсмех људима, или си ти у праву: ја нисам умео да саберем све како треба, да бих Га дочекао.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Одговорих:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Очитај молитву.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Он стаде пред икону и наглас очита "Оче наш... ", а затим "Христос се рађа, славите, Христос с небеса, срећите, Христос на земљи".</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
И тек што је ово изговорио, кад нешто страшно удари са дворишта у зид, да се све затресло, а затим се изненада зачу снажан шум на пространим тремовима и одједаред се врата у гостињску одају сама широм отворише.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
А на вратима, на прагу, стајао је стари и прастари један старац, сав у ритама, дрхтао је, и да не би пао, обема се рукама за довратке држао, а иза њега из трема у коме је било мрачно, неописана ружичаста светлост светли, а преко рамена старчевих у одају улази као од снега, једна бела рука и у њој дугачка глинена посуда са огњем, каква се у беседи с Никодимом спомиње...Ветар са вејавицом са дворишта надире, а огањ ни да се залелуја... И светли он старцу у лице и на руку, а на руци у очи пада зарасли стари ожиљак - сав побелео од стида.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Чим га спази, Тимофеј повика:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Господе, видим га и примам у име Твоје, а Ти Сам не улази к мени, ја сам човек грешан и зао, и притом се поклони лицем до земље. Са њим и ја падох на земљу од радости, што га је истинска богопослушност додирнула, и повиках да ме сви чују:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Молите се: Христос је међу нама!</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
И сви одговорише:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Амин, то јест "истина".</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Тада донесоше светиљку, ја и Тимофеј подигосмо се са пода, али бела рука се више није видела, остао је сам старац.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Тимофеј устаде, узе га за обе руке и посади на почасно место. А ко је био он, тај старац - можда се и сами досећате - то је био душманин Тимофејев, стриц, који му је све његово уништио. Укратко речено, он је испричао како му се све његово развејало у прах, како је остао и без породице, и без богатства и кренуо одавно да пронађе синовца и замоли од њега опроштај. И чезнуо је за тим и бојао се Тимофејева гнева, а по овој мећави скренуо је са пута и почео да се смрзава, чекао је већ једино смрт.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Али, одједном, причао је, обасја ме неко Непознат и рече ми: "Иди, огреј се на Моме месту и пиј из Моје чаше". Узе ме за обе руке, и ја се нађох овде, не знам ни сам откуда.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Тимофеј пред свима одговори:</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
- Ја стриче, твога Пратиоца знам: то је Господ који је казао: "ако је гладан непријатељ твој, нахрани га, ако је жедан, напој га!" Седи код мене на почасном месту, једи и пиј у славу Његову, и буди у моме дому, колико ти воља, до краја живота.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Од тога часа старац је и остао код Тимофеја и, умирући, благословио га је, а Тимофеј је занавек нашао мир у срцу своме. Тако се мужик научио да у срцу своме направи јасле за рођенога на земљи Христа. И свако срце такође може бити таквим јаслама, ако испуни заповест - "љубите непријатеље своје, чините добро онима који су вас увредили" - Христос ће доћи у срце његово, као у јутром умивену одају, и начиниће тамо обиталиште Себи.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
<br /></div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4158958111330652863.post-76033786916673444812015-01-04T06:20:00.000+01:002015-01-04T06:20:20.092+01:00ФЈОДОР ДОСТОЈЕВСКИ: МАЛИШАН КОД ХРИСТА ЗА БОЖИЋ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
<br /></div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
<br /></div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Живео у подруму малишан, али још сасвим мали, коме је једно шест година или још мање. Тај малишан се пробудио једног јутра у влажном и хладном сутерену. Био је одевен у некакав капутић и дрхтао је. Дах му је излетео као бела пара, и, седећи у куту на неком сандуку, из досаде је хотимично пуштао пару из уста и забављао се гледајући како излази.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Био је веома гладан. Неколико пута пре зоре прилазио је дрвеном лежају, где је на простирци и са некаквим завежљајем под главом лежала болесна његова мајка.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Како се она овде нашла?</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-wlNaqImTkos/VKjNUonnL8I/AAAAAAAADEw/MkGg3Tk7VMo/s1600/dostojevski.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-wlNaqImTkos/VKjNUonnL8I/AAAAAAAADEw/MkGg3Tk7VMo/s1600/dostojevski.jpg" /></a></div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Мора да је допутовала са својим малишаном из другога града и разболела се изненада. Власницу преноћишта су још пре два дана одвели у полицију. Станари су се разишли уочи празника - а једини који је остао, лежао је већ дан и ноћ мртав пијан - и није могао дочекати празник!</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
У другом углу собе јечала је од реуматизма нека осамдесетогодишња старица која је некада и негде живела као дадиља, а сада је умирала самотна, јаучући и гуњђајући малишану, тако да се већ почео бојати да приђе њеној постељи у углу.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Воде да се напије нашао је негде у ходнику, али корице хлеба није нашао, и већ је десети пут прилазио да пробуди своју маму. Страшно му је, најзад, било у мраку: одавно је већ пао мрак, а лампу нису упалили.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Опипао је мамино лице и зачудио се што се она уопште не миче и што је хладна као зид.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
"Много је овде хладно",помислио је, постојао мало, и несвесно заборавивши руку на рамену покојнице. Затим је дунуо у своје прстиће да их огреје и, одједном, напипавши на лежају своју стару капу, па полако, пипајући по мраку, изашао из сутерена. Он би и раније пошао, али се стално бојао неког великог псакоји је, горе, на степеницама, цео дан завијао пред сусдним вратима. Али пса сада није било, и малишан је одједном изашао на улицу.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Господе Боже, какав град! Никада тако нешто није видео. Тамо, одкле је дошао, ноћу је црна помрчина - један фењер на целу улицу. Прозори ниских, дрвених кућица затварају се капцима; на улици, чим се смркне, нигде никога - сви се затварају по кућама, и само завијају читави чопори паса, стотине и хиљаде их завијају и лају сву ноћ.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Али је зато тамо било тако топло, и давали су му да једе, а овде - ах, Господе, да му је сад да једе!...И каква је овде врев и тутњава, каква светлост, и људи, и коњи, и кочије, и зима, и мраз!</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Ледена пара дизала се од преморених коња, из њихових задиханих врелих њушки; кроз сипкав снег одзвањају о камење потковице, и сви се тако гурају, и, Боже... тако му се јело, макар неки комадић хлеба, и тако му је одједном хладно за прстиће. Поред њега је прошао чувар реда, али се окренуо да не види малишана.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Ево опет једна улица - ох, како је широка! Овде ће ме сигурно прегазити! И како сви вичу, трче и јуре кочијама, а светлости, колико светлости!</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
А шта је ово? Ух, какво велико стакло, а иза стакла соба, а у соби неко дрво до таванице. То је јелка, а на јелки колико свећица, колико златних хартијица и јабука, а свуда око ње луткице и мали коњићи; по соби трче деца, лепо одевена, чиста, смеју се и играју, и нешто једу и пију.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Ено, она девојчица почела је да игра са дечаком - како је лепа девојчица! Ево, и музика се чује кроз прозор.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Млишан гледа, чуди се, већ се и смеје, али сад га боле прстићи и на ножицама, а на ручицама су му</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
већ сасвим помодрели, већ не могу да се савијају, и боле га кад миче са њима. И одједном малишан осети да га много боле прстићи, заплака се и потрча даље ....и, ево, поново је видео кроз друго стакло собу, и тамо је дрвеће, ана столовима разни колачи: од бадема, црвени, жути, и седе тамо четри богате госпође, по ко дође, оне му дају колача, а врата се отварају сваки час, с улице улази много господе.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Малишан се прикраде брзо, отвори врата и уђе... Ух, како су почели да вичу на њега и да машу рукама! Једна госпођа брзо му је пришла и тутнула у руку копејку, па му отворила врата - на улицу! Како се уплашио! А копејка му ј одмах испала и звечећи откотрљала се по степеницама: није могао да савије своје помодреле прстиће и да придржи копејку.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Истрчао је малишан на улицу и пошао брже и брже, а куда - ни сам није знао... Опет би се заплакао, али се бојао, и трчао је, трчао и хукао у ручице. Обузимала га је туга, јер одједном се осетио тако усамљен, и било му је ужасно ... одједном ...о, Боже! Шта је ово опет? Стоји маса људи и диви се - иза стакла прозорског биле су три лутке, мале, одевене у црвене и зелене хаљинице, као да су живе! Неки старчић седи, и као да свира у виолину, још друга два такође стоје ту, свирају у мале виолинице, и по такту машу главама, један у другога гледају, а усне им се мичу, говоре, стварно говоре - само се због стакла ништа не чује...</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Малишан је у први мах помислио да су они живи, а кад се досетио да су то лутке - изненада се насмејао. Никад није видео такве лутке, и није знао ни да постоје! И хтео би да заплаче, али су му те луткице тако смешне.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Одједном му се учини д га је неко од позади зграбио за капутић: велики и зао дечак стјао је поред њега, и изненада га је ударио по глави, збацио му капу, и ударио га ногом испод колена. Малишан се преврнуо на земљи; тада људи повикаше, он претрну од страха, скочи и поче бежти, бежати, и одједном је утрчао - ни сам не зна где - испод неке капије, у туђе двориште - и чучнуо је иза наслаганих дрва: "Овде ме неће наћи, а и мрак је."</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Чучну је и згурио се, а никако није могао д одахне од страха, и одједном, сасвим изненада, било му је тако пријатно: ручице и ножице су одједном престале да га боле и било м је тако топло, као на пећи!.... Тргао се и сав уздрхтао: ах, он је то овде био заспао! Како је добро ту спавати!</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
"Поседећу овде. Па ћу опет поћи да погледам оне лутке", помислио је малишан и осмехнуо се када се сетио лутака, "стварно као да су живе!"... И одједном му се причуло да је над њим његова мама запевала песмицу. "Мма, ја спавам, ах, како је овде лепо спавати!"</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
"Хајдемо к мени, малишане, да китимо јелку", прошапутао је над њим одједном неко тихим гласом.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
Помислио је да је и то говорила његова мама, али не, није она; ко га је то звао он није видео, али се неко сагнуо према њему, загрлио га у тами, а он му је пружио руку и ...и одједном ...о, каква светлост! О, каква јелка! Као да и није јелка - он још таквог дрвета видео није! Где је он то сад: све блиста, све се сија, а свуда око њега лутке - али не, то су све дечаци и девојчице, само тако сјајни, сви се они вију око њега, лете, сви га љубе, узимају га, носе са собом, и он сам лети, и види: гледа га његова мама, и смеје му се радосно.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
"Мама! Мама! Ах како је лепо овде, мама!", довику је јој малишан, и опет се љуби са децом, и жели да им што пре исприча о оним луткицама иза стакла. "Ко сте ви, дечаци? Ко сте ви, девојчице?", пита их он смешећи се и љубећи их.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
"Ово је Христова јелка", одговарају му они. "Код Христа је увек на овај дан јелка за малу децу која тамо доле немају своје јелке."</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
И дознао је да су сви ови дечаци и девојчице били исто таква деца као и он - али једни посмрзавали још у својим котарицама, у којима су их оставили на степеништима пред вратинма петроградских чиновника; друга су се угушила код чуходки дојкиња - које је изнајмио дом за сирочад; трећа су умрла на сасушеним грудима својих мајки (за време самарске гладне године), четврта су се погушила у вагонима треће класе - и сви су они сада овде, сва су она као анђели, сва су код Христа, и Он је лично међу њима, и пружа им руке, и благосиља њих и њихове мајке грешнице...</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
А мајке ове деце стоје ту, са стране, и плачу; свака познаје свог дечака или девојчицу, а они долећу и љубе их, утиру им сузе својим ручицама и моле их да не плачу, јер је њима овде тако лепо.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
А вратари су ујуту нашли доле иза сложених дрва мали леш залуталог и смрзнутог дечака... Пронашли су и његову мајку...Она је још пре њега умрла - срели су се код Господа на небу.</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
</div>
<div style="background-color: #fff9f3; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: x-small; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;">
<br /></div>
</div>
Н И К О Л Аhttp://www.blogger.com/profile/11190252880474943713noreply@blogger.com0