Блаженный Стефан, король Сербский

Блаженный Стефан, король Сербский

                                                                      Блаженный Стефан был сыном Лазаря, князя Сербского (память 15 июня). В тяжелое время турецкого ига святой Стефан стал великим благодетелем порабощенных единоплеменников. Он строил города, созидал храмы и тратил свою казну на помощь нуждающимся. Многих властителей превзошел святой Стефан мудростью, милосердием и верой. Умер он мирно в 1427 голу.

Тропарь блаженного Стефана, короля Сербского

глас 8

С высоты восприяв увещание, отечеству твоему был еси предстатель и просветитель, святый праведный деспоте Стефане, супостаты побеждали, и люди своя просвещали, и многия храмы устроили, сего ради чтуще тя, молим: моли Христа Бога о спасении народа сербскаго.

Кондак блаженного Стефана, короля Сербского

глас 4

Вернаго Твоего воина Стефана Высокаго возлюбив, низпослал еси ему силы благодати, Христе Боже, во еже уведети тайны Небесныя и ревновати о славе Твоей, ейже кланяющеся и мы, всегда молим Тя: помилуй нас, Спасе, во Царствии Твоем.

 

Святая Милица, княжна Сербская

                                                                      Милица Сербская         
Святая Милица была женой святого князя Лазаря, погибшего во время великой Косовской битвы (1389 г.), защищая Святую Церковь от мусульман. Она управляла народом, пока не подрос ее сын, Стефан (Высокий). В 1393 году поступила в Жупаневачский монастырь около Крушевака с именем Евгении. Когда ее сын, в 1402 году, на время покинул страну, она, несмотря на монашеский чин, правила государством. Святая Милица заботилась о вдовах, принимая в монастырь многих жен, чьи мужья-воины пали на поле брани; помо-гала строить и поддерживала многие монастыри и церкви. В конце жизни приняла великую схиму с именем Евфросинии. После своей кончины совершила множество чудес. Ее мироточивые мощи исцелили много больных. Вместе со своим мужем она подает силу свыше и утешение страждущей ныне Сербии.

                                                                         Милица Сербская  
Святая Милица, мать блаженного Стефана, короля Сербского. Основала женский монастырь Любостинь, в котором постриглась с именем Евгения. Скончалась в этом монастыре схимницей 11 ноября 1405 года.

Преподобна Евгенија (Лазаревић)

Преподобна Евгенија (Лазаревић)

Кнегиња Милица рођена око 1335, била је жена српског кнеза Лазара и православна светитељка. Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан. Милица се удала за Лазара Хребељановића око 1353. После смрти цара Уроша, Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу. Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, заједно је са Јефимијом 1398. ишла код сулатана Бајазита да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је издејствовала пренос моштију свете Петке из Видина у Београд. Мошти су биле смештене у капелу свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јаши. Бавила се и књижевношћу, позната су њена дела „Молитва матере“ и „Удовству мојему женик“. Сматра се да су књижевни дар од ње наследили ћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан. Упокојила се 11. новембра 1405. године. Српска православна црква је прославља као светитељку 19. јула по црквеном календару или 1. августа по новом календару.

Тропар (глас 4):
Скинувши царску одећу, обукла си монашку ризу, Евгенијо славна: Мач славног кнеза Лазара сину своме Стефану Високом си дала, а ти си Крст Христов као мач духовне победе узела, на спасење душе своје и рода српског богоносног од зла турског: Зато се и сада моли за нас и за све Православне Хришћане који те са љубављу прослављају, мати мироточива.

Свети Стефан, Деспот српски

Стефан Лазаревић познат и као Стеван Високи (рођен у Крушевцу 1377, умро у Главици код Крагујевца 19.07.1427) је био син кнеза Лазара (1371—1389) из породице Хребељановића. Владао је са титулама кнеза (1389—1402) и деспота (1402—1427). Животописац Светог Стефана Високог, сина Светог кнеза Лазара српског и кнегиње Милице, Константин Философ, пише да је Свети Боговидац Мојсије био узор и образац Светом Богољупцу, праведном Стефану деспоту, јер је и животни пут њих двојице од самог почетка скоро једнак. И Мојсије и Стефан су око 40 година спасоносно водили свој богоизабрани народ кроз земљу ропства египатског и турског. Још га је упоредио са Исусом Навином, јер му је био сличан у вери и храбрости, те са пророком Данилом и Света Три Младића из пећи вавилонске, јер је и он као и они био у чељустима лавовским и пролазио гроз огањ. Подигао је дивне задужбине, манастире Мансију и Каленић и био заштитник хришћанства на Балкану у најтежим данима. Сматра се једним од највећих српских владара и војсковођа, у своје време је важио за једног од најбољих витезова и војсковођа, а његова књижевна дела га чине једним од највећих српских књижевника у средњем веку. Приликом обнављања витешког реда Змаја, у децембру 1408. године, Стефан се нашао на другом месту међу витезовима, одмах иза самог мађарског краља Жигмунда. Упокојио се у Господу 19 јула 1427. године. Српска православна црква га је канонизовала 500 година након његове смрти 19.07.1927. године и слави га 01.08. (19.07. по јулијанском календару).

Тропар (глас 8): Као снажни бедем показао си се страдалном роду своме, Стефане премудри, и следио си у делима царске родитеље твоје, украсивши отаџбину многим црквама. Остао си у вери наших Светих Отаца, у њој не престај ни нас да укрепљујеш, молитвама твојим, пред престолом Вишњег Бога.