СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ - ДУХОВИ - ТРОЈИЦЕ

Послушавши речи Христове, апостоли се вратише по Његовом Вазнесењу, у Јерусалим и ту на молитви сачекаше силазак Духа Светога. Десети дан по Христовом Вазнесењу, појави се Дух Свети у виду велике пламене буктиње и раздели се пламеним језицима на све апостоле. Тада они добише чудесне моћи, између осталог моћ да говоре многим језицима и да чине чудеса. Много људи тада поверова у Христа и крстише се у Његово име.

Наша Црква празнује овај догађај у 50-и дан после Васкрсења или 10-и дан после Вазнесења Христовог (Спасовдан) и зове се ДУХОВИ или ТРОЈИЦЕ.

За овај празник се у нашим храмовима служи Света Литургија, уноси се свежа трава и цвеће и после молитве клечећи и молећи се Богу, плету се венци, који се односе домовима и стављају поред славских икона у кући и кандила.

Тропар (глас 8):

Благословен јеси Христе Боже наш, иже премудри ловци јављеј, низпослав им Духа свјатаго, и тјем уловљеј всељенију, человјекољубче слава Тебје.

Апостоли свети, једна чета мала, 
Небесном светлошћу свет је обасјала. 
На крилима Духа свет су обиграли, 
Да би свет крилима истим даривали. 
Ишли су у дворе, у избе и гope. 
Знојили сe друмом, преходили море: 
Сваки дан им беше нови бој и мука. 
Рвање са светом. битка без јаука 
Сваки дан различан но мисао иста, 
Мисао на Христа, и визија Христа. 
Свеједно им беше, какав дан ћe бити, 
И да л' ћe y двору ил' апсу ноћити, 
Само тек да Христа у себи одрже, 
И са Њиме земљом да прелете брже. 
Свеједно какав би ручак ил' вечера. 
Само тек да светом засветли се вера. 
Свеједно им беху части и шамари, 
Само да сс Христос над светом зацари. 
Крилати ангели над њима лебдаху 
И ко браћи својој њима с' радоваху. 
Апостоли свети, Божији синови, 
На темељу Христу — црквени стубови, 
Они и сад раде, и цркву зидају, 
Мада као сунце на небу сијају.