Преподобна мати Ангелина српска

Кћерка албанског кнеза Аријанита из елбасанског краја, свастика чувеног кнеза Ђурађа Кастриотића - Скендербега и жена српског деспота Стефана Бранковића, сина Ђурађа Бранковића. Са својим мужем делила је сву горчини његовог живота, како у Србији, тако и у изгнанству у Албанији и Италији. Своје синове Максима и Јована васпитала је у хришћанском духу. Када јој се муж упокојио, замонашила се и посветила молитви и делима милосрђа, те оправљању и зидању цркава и манастира. Народ је назива „Мајка Ангелина“. Њене чудотворне мошти почивају са моштима праведног јој мужа Стефана и посвећених синова Максима и Јована у манастиру Крушедолу. Света мати Ангелина предала је своју душу Господу почетком XVI века.

Тропар (глас 8):
У теби се, мати, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следила Господа Христа. Делима си учила презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, света Ангелино, радује се дух твој.

Свети Сава III, Архиепископ српски

Свети Сава Ⅲ, Архиепископ српски

                                                          
Архиепископ Сава III богословско образовање добио је у манастиру Хиландару. Зато Данило II и каже за њега да је био „васпитање и наук Свете Горе, и отуда се беше навикао благодати и смотрену разуму". Као игуман манастира Хиландара постао је епископ призренски, али се не зна тачно време његовог доласка у Призрен. Нагледао је грађење цркве Богородице Љевишке. У сваком случају то је морало бити пре 1307. године. Наиме „натписи узидани у цркву у којима се спомње име епископа Саве из истог су времена из којег је и велики ктиторски натпис са источне стране цркве који је тачпо датован. Пошто су ти натписи узидани у зидове цркве 1307. године на оним метима која показују да је црква била при завршетку, може се као сасвим сигурно сматрати да је Сава дошао бар годину-две раније пре почетка зидања цркве." Епископ Сава је на архиепископском престолу заменио Јевстатија II после његове смрти 1309. године. Краљ Милутин се саветовао са њим пре подизања манастира Бањске, чије довршење Сава није доживео. Приликом повратка Данила II из Свете Горе у Србију, Сава му је за пребивање даровао своју келију. Потврђујући својом повељом даровницу краља Милутина манастиру Хиландару назвао се архиепископом свих српских и поморских земаља. „Личност архиепископа Саве III постаје нарочито значајна за развој средњовековне архитектуре у Србији зато што јс везана за оне споменике који почињу да се граде у једном сасвим новом стилу. Он јс био можда тај који је стајао на челу Хиландара док се овај градио; он је био тај под чијим се надзором обнавља Призренска епископија у његово време, док је стајао на челу српске архиспископијс, обноиљена је црква Св. Ђорђе у Старом Нагоричану. По сведочанству архиепископа српског Никодима, његовог наследника, испуњавајући аманет светога Саве, редовно је давао помоћ манастиру Хиландару. То је захтевао и од свих наследника. Умро је 26. јула 1316. године.

Святой пророк Илия

Святой пророк Илия - один из величайших пророков и первый девственник Ветхого Завета - родился в Фесвии Галаадской в колене Левиином за 900 лет до Воплощения Бога Слова.
Святитель Епифаний Кипрский сообщает о рождении пророка Илии такое предание: "Когда родился Илия, отец его Совах видел в видении, что благообразные мужи приветствовали его, пеленали огнем и питали пламенем огненным". Данное младенцу имя Илия (крепость Господня) определило всю его жизнь. С малых лет он посвятил себя Единому Богу, поселился в пустыне и проводил жизнь в строгом посте, Богомыслии и молитве. Призванный к пророческому служению при израильском царе Ахаве, пророк стал пламенным ревнителем истинной веры и благочестия. В то время израильский народ отпал от веры своих отцов, оставил Единого Бога и поклонялся языческим идолам, почитание которых ввел нечестивый царь Иеровоам. Особо поддерживала идолослужение жена царя Ахава, язычница Иезавель. Поклонение идолу Ваалу привело израильтян к полному нравственному разложению. Видя гибель своего народа, пророк Илия стал обличать царя Ахава в нечестии, убеждая его покаяться и обратиться к Истинному Богу. Царь не послушал его. Тогда пророк Илия объявил ему, что, в наказание три года не будет ни дождя, ни росы на земле и засуха прекратится только по его молитве. И действительно, по молитве пророка небо заключилось, наступила засуха и голод по всей земле. Народ страдал от нестерпимого зноя и голода. Господь по Своему милосердию, видя страдания людей, готов был пощадить всех и послать дождь на землю, но не хотел нарушить слова пророка Илии, горевшего желанием обратить сердца израильтян к покаянию и возвратить их к истинному Богопочитанию. Сохраняя пророка Илию от рук Иезавели, Господь во время бедствия послал его в сокровенное место у потока Хораф. Хищным воронам Господь повелел приносить пищу пророку, внушая ему тем самым жалость к страждущему народу. Когда поток Хораф высох, Господь послал пророка Илию в Сарепту Сидонскую к бедной вдове, которая страдала вместе с детьми в ожидании голодной смерти. По просьбе пророка она приготовила ему опреснок из последней горсти муки и остатка масла. Тогда по молитве пророка Илии мука и масло с тех пор не истощались в доме вдовы на протяжении всего голода. Силою своей молитвы великий пророк сотворил другое чудо - воскресил умершего сына этой вдовы. По прошествии трех лет засухи Милосердый Господь послал пророка к царю Ахаву для прекращения бедствия. Пророк Илия велел собрать на гору Кармил весь Израиль и жрецов Ваала. Когда народ собрался, пророк Илия предложил соорудить два жертвенника: один - от жрецов Ваала, другой - от пророка Илии для служения Истинному Богу. "На который из них спадет огонь с неба, тот будет указанием, чей Бог истинен, - сказал пророк Илия, - и все должны будут поклониться Ему, а не признающие Его будут преданы смерти". Первыми приступили к жертвоприношению жрецы Валла: они взывали к идолу с утра до вечера, но напрасно - небо молчало. К вечеру святой пророк Илия воздвиг свой жертвенник из 12-ти камней, по числу колен Израилевых, возложил жертву на дрова, приказал выкопать вокруг жертвенника ров и повелел поливать жертву и дрова водой. Когда ров наполнился водой, пламенный пророк обратился к Богу с горячей молитвой и прошением, чтобы Господь ниспослал с неба огонь для вразумления заблуждающихся и ожесточившихся израильских людей и обратил сердца их к Себе. По молитве пророка с неба сошел огонь и попалил жертву, дрова, камни и даже воду. Народ пал на землю, взывая: "Воистину Господь есть Бог Един и нет другого Бога, кроме Него!". Тогда пророк Илия умертвил всех жрецов Вааловых и стал молиться о ниспослании дождя. По его молитве небо отверзлось и выпал обильный дождь, напоивший жаждущую землю.

Царь Ахав осознал свое заблуждение и оплакал грехи, но жена его Иезавель грозила убить пророка Божия. Пророк Илия бежал в царство Иудейское и, скорбя о бессилии искоренить идолопоклонство, просил у Бога себе смерти. Ему предстал Ангел Господень, укрепил его пищей и повелел идти в дальний путь. Сорок дней и ночей шел пророк Илия и, дойдя до горы Хорив, поселился в пещере. Здесь после грозной бури, землетрясения и пламени Господь явился "в тихом ветре" (3 Цар. 19, 12) и открыл скорбевшему пророку, что Он сохранил семь тысяч верных рабов, не поклонившихся Ваалу. Господь повелел пророку Илии помазать (посвятить) на пророческое служение Елисея. За свою пламенную ревность о Славе Божией пророк Илия был взят на Небо живым в огненной колеснице. Пророк Елисей стал свидетелем восхождения пророка Илии на небо в огненной колеснице и получил вместе с его упавшей милотию (плащом) дар пророческого духа вдвое больший, чем имел пророк Илия.

По преданию Святой Церкви, пророк Илия будет Предтечею Страшного Второго Пришествия Христа на землю и во время проповеди примет телесную смерть.

Жизнь святого пророка Илии описана в Ветхозаветных книгах (3 Цар.; 4 Цар.; Сир. 48, 1-15; 1 Мак. 2, 58). Во время Преображения Господня пророк Илия беседовал со Спасителем на горе Фавор (Мф. 17, 3; Мк. 9, 4; Лк. 9, 30).

Со дня огненного вознесения на Небо пророка Илии его почитание в Церкви Христовой никогда не прерывалось. Русская Православная Церковь свято чтит пророка Илию. Первая церковь, построенная в Киеве при князе Игоре, была во имя пророка Илии. После Крещения святая равноапостольная княгиня Ольга (память 11 июля) построила храм пророка Илии у себя на родине, в селе Выбуты.

Иконописная традиция изображает пророка Илию возносящимся на колеснице с огненными колесами, которая окружена со всех сторон пламенем и запряжена четырьмя крылатыми конями.

Свети пророк Илија - ИЛИНДАН

Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, св. Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља. као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Предс мрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11)

Тропар (глас 4): Во плоти ангел, пророков основаније, вториј предтеча пришесвија Христова Илија славниј, свише пославиј Јелисејеви благодат, недуги отгоњати и прокаженија очишчати: тјемже и почитајушчим јего точит исцјељенија.

Огњени човече, пророче Илија,
Што на земљи сјајем небесним просија
И молитвом својом Господу угоди -
Та затвара небо, с неба огањ своди,
Све помоћу Божје деснице прејаке:
Ти караше људе због вере им млаке:
Ти ревнова силно за Бога Живога -
Па те црква слави к'о пророка свога.
Цар те не устраши, царица још мање,
Господ Бог је твој цар, и твоје имање.
Нит о јелу брину нити о пијењу,
Ти сав предан беше Божјем Провиђењу.
Без страха од никог, ти страх беше свима.
К'о лав силни што је страх малим мишима.
Ти ревнова силно за Бога Живога -
Па те црква слави к'о пророка свога.
Прослави те Господ као мало кога
Јер и ти прослави Господа Живога:
Огањ Бог ти посла да упалиш жртве;
Силу Он ти даде да васкрснеш мртве.
Дела твоја моћна сав свет задивише,
Пророчанства твоја сва се испунише,
Ти душом и телом беше жив и цео,
Зато смрт немаше у теби удео.
Пророче огњени, и духом и телом -
Слава! кличемо ти са душом веселом.

 

Блаженный Стефан, король Сербский

Блаженный Стефан, король Сербский

                                                                      Блаженный Стефан был сыном Лазаря, князя Сербского (память 15 июня). В тяжелое время турецкого ига святой Стефан стал великим благодетелем порабощенных единоплеменников. Он строил города, созидал храмы и тратил свою казну на помощь нуждающимся. Многих властителей превзошел святой Стефан мудростью, милосердием и верой. Умер он мирно в 1427 голу.

Тропарь блаженного Стефана, короля Сербского

глас 8

С высоты восприяв увещание, отечеству твоему был еси предстатель и просветитель, святый праведный деспоте Стефане, супостаты побеждали, и люди своя просвещали, и многия храмы устроили, сего ради чтуще тя, молим: моли Христа Бога о спасении народа сербскаго.

Кондак блаженного Стефана, короля Сербского

глас 4

Вернаго Твоего воина Стефана Высокаго возлюбив, низпослал еси ему силы благодати, Христе Боже, во еже уведети тайны Небесныя и ревновати о славе Твоей, ейже кланяющеся и мы, всегда молим Тя: помилуй нас, Спасе, во Царствии Твоем.

 

Святая Милица, княжна Сербская

                                                                      Милица Сербская         
Святая Милица была женой святого князя Лазаря, погибшего во время великой Косовской битвы (1389 г.), защищая Святую Церковь от мусульман. Она управляла народом, пока не подрос ее сын, Стефан (Высокий). В 1393 году поступила в Жупаневачский монастырь около Крушевака с именем Евгении. Когда ее сын, в 1402 году, на время покинул страну, она, несмотря на монашеский чин, правила государством. Святая Милица заботилась о вдовах, принимая в монастырь многих жен, чьи мужья-воины пали на поле брани; помо-гала строить и поддерживала многие монастыри и церкви. В конце жизни приняла великую схиму с именем Евфросинии. После своей кончины совершила множество чудес. Ее мироточивые мощи исцелили много больных. Вместе со своим мужем она подает силу свыше и утешение страждущей ныне Сербии.

                                                                         Милица Сербская  
Святая Милица, мать блаженного Стефана, короля Сербского. Основала женский монастырь Любостинь, в котором постриглась с именем Евгения. Скончалась в этом монастыре схимницей 11 ноября 1405 года.

Преподобна Евгенија (Лазаревић)

Преподобна Евгенија (Лазаревић)

Кнегиња Милица рођена око 1335, била је жена српског кнеза Лазара и православна светитељка. Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан. Милица се удала за Лазара Хребељановића око 1353. После смрти цара Уроша, Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу. Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, заједно је са Јефимијом 1398. ишла код сулатана Бајазита да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је издејствовала пренос моштију свете Петке из Видина у Београд. Мошти су биле смештене у капелу свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јаши. Бавила се и књижевношћу, позната су њена дела „Молитва матере“ и „Удовству мојему женик“. Сматра се да су књижевни дар од ње наследили ћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан. Упокојила се 11. новембра 1405. године. Српска православна црква је прославља као светитељку 19. јула по црквеном календару или 1. августа по новом календару.

Тропар (глас 4):
Скинувши царску одећу, обукла си монашку ризу, Евгенијо славна: Мач славног кнеза Лазара сину своме Стефану Високом си дала, а ти си Крст Христов као мач духовне победе узела, на спасење душе своје и рода српског богоносног од зла турског: Зато се и сада моли за нас и за све Православне Хришћане који те са љубављу прослављају, мати мироточива.