Житије Светог Стефана Дечанског краља српског

Где цвета лимун жут (Цео филм)

Святой мученик король Стефан Дечанский

Святой Стефан был старшим сыном короля Милутина. Мученической была его земная жизнь, мученической была и кончина. Его отец, по наущению мачехи Стефана, отослал сына в монастырь Пантократор в Константинополе, приказав ослепить его в дороге. Святитель Николай Чудотворец явился святому Стефану и сказал: «Не бойся, Стефан, твои очи поручены мне и в надлежащее время я верну их тебе». Стефан провел пять лет в строжайшей аскезе, которую совершал, как совершенный монах. Он прославился своею мудростью; по его совету Император выслал из столицы еретика Варлаама. С чудесно возвращенным зрением Стефан вернулся в родную Сербию, где правил в течении десяти лет. Он построил Дечанский монастырь, один из прекраснейших памятников сербского благочестия, в котором его нетленные мощи почитаются даже местными мусульманами.

Тропарь Стефану Дечанскому,  король Сербскому

В терпении добрострадальных под­виг твоих
многообразныя раны претерпел еси,
и по кончине своей
венец от Бога с мученическими лики восприемлеши,
и в земли кротких достойно водворяешися, блаженне,
о нас Христа Бога моли
даровати душам нашим велию милость.

Тропарь Перенесение мощей

Царскую диадиму обагрил еси кровию твоею, Богомудре великомучениче,
за скиптр крест в руку приим,
явился еси победоносец
и яко жертву непорочну принесл еси себе Богу.
От родителей твоих очию зеницы лишен был еси, и в заточении пребыл еси,
и от своих удавлен еси.
И ныне, радуяся, предстоиши Святей Троице.
Тем празднуем днесь пренесение честных мощей твоих
и обновление честнаго кивота,
блаженне Стефане, молися о державе сродник твоих,
благоугодней быти ей
и сыновом сербским спастися.

Душанов законик: Право у доба Немањића

 

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=Yq-ZpyCTl-4

Драгољуб П. Илић

                                                                Дивна Илић и Драгољуб П. Илић

Хронологија књижевног живота у Бору током 20. века

                Први завичајни књижевни стваралац кога бележи Библиографија борског књижевног стваралаштва 20. века је Драгољуб П. Илић. Он је са својом супругом, учитељицом Дивном, дошао у Бор 1906. године да образује и васпитава ученике у борској основној школи. Његово име налази се и на списку истакнутих учитеља Бора и околине из 1921. године али, највероватније, убрзо потом са породицом 1) одлази у Београд. Драгољуб П. Илић је био свестрана личност „одличан познавалац школских питања, љубитељ књиге и уметности, посебно наклоњен музичком стваралаштву”. О његовом преданом раду сведочи на својствен начин и Српска библиографија у чијој се четвртој књизи налазе 143 библиографска записа књига које је Драгољуб П. Илић објавио.²) То су пре свега декламатори, уџбеници и приручници за наставу музике, историје, српског језика и познавањe природе.

              За ову библиографију занимљиве су две његове књиге штампане 1918. и 1919. године. Прву чине два садржајно самостална рада: „Изгнаник”, емотивна, лирска проза, и приповетка „Свете жртве”, а друга књига носи назив Изгнаничке песме. Књижевно стваралаштво Д. П. Илића и мотивски и емотивно одредило је родољубље и трагизам Првог светског рата, а специфичну, борску боју носи последњи циклус Изгнаничких песама „Рудари”.

                                                                  Драгољуб П. Илић
2. Srpska bibliografija 1868-1944

Породица ДРАГОЉУБА П. ИЛИЋА у Београду

Святитель Арсений, архиепископ Сербский

Святитель Арсений, архиепископ Сербский, большую часть жизни провел иноком в Жичском монастыре. В 1233 году за строго подвижническую жизнь был посвящен в сан архиепископа Сербии. После тридцатитрехлетнего мудрого управления паствой святой отошел ко Господу в 1266 году. Мощи его покоятся в Печской обители.

Тропарь Арсению, архиеп. Сербскому

Милости наставниче и благоутробия сокровище,
еже всем отверзл еси,
правоверия учителю и архиереев Божественное удобрение,
отче наш, иерарше Арсение,
нищих был еси заступник:
тем моли Христа Бога,
просветити души наша, да не когда уснем в смерть.

Стефан Урошиц Немањић

Стефан Урошиц Немањић - српски кнез (крај XIII и XIV век), син краља Драгутина и мађарске принцезе Катарине. Умро је млад и сахрањен је као монах Стефан у манастиру Светог Ахилија у Ариљу, задужбини његовог оца. Према легенди, из гроба му је текло миро, због чега га је Српска православна црква прогласила за светитеља. Манастир Тавна на Мајевици, у Босни сматра се задужбином њега и његовог брата Владислава. Неки извори тврде да је њихова, као и њиховог оца, задужбина и манастир Папраћа.