КНЕЗ ВЛАДИМИР (+ 1016 )
После Часлављеве смрти, Византија нагло ојача, за владе цара Јована Цимиска, и покори скоро све наше области на Балканском Полуу, па и целу Бугарску. Смањена Србија је опет названа именом Рашка. Али после Цимускове смрти (976) настадоше велики немири у Византији. То искористе нека наша јужнаплемена дигну устанак против Грка. Син кнеза Николе, Самуило, кији управљаше словенским племенима око Охридског и Преспанског Језера, постаде вођ устаника. Њему се придруже и сва наша племена у Повардарју и Поморављу. Самуило потуче грчку вјску, па овоји и велики део Бугарске. Потом се крене с великом војском у наше западне области. Намеравао је да све те области споји у једну моћну словенску државу. Он напре покори драчку област, па удари на Зету, где је владао кнез Владимир.
Кад Владимир виде да се не може одбранити, предаде се Самуилу, а овај га посла, где га бацише у тамницу.
Самуило затим покор и Требиње, Хум, Неретву, Босну, Рашку, Срем и све земље до Дунава, те основа прву Словенску Царевину.
Али је добро видео да ће тешко одржати толику државу, ако не покуша поверљивију сарадњу с покореним словенским племенима. Стога настаде да се измири с њим.
Кнеза Владимира ослободи тамнице, врати му Зету на управу и даде му кћер Косару за жену.
После Самоилове смрти, дође на престо син му Радомир. Њега уби брат од стрица Владислав и завлада престлом.
Одмах Владислав позва к себи Владимира. Владимирова жена је наслућивала зло, па рече Владимиру: ''Немој ичи, господару, да ти се што не деси, као и брату мом, него пошаљи мене, да идем, да видм и чујем како је. Ако хоће да меупропасти, нек ме упропасти; ти пропасти нећеш.'' И она отиде Владиславу. Овај је, претварајући се, срдачно дочека, по опетпосла посланике Владимиру и златан крст, да дође на веру к њему.
Владимир му поручи по посланицима:''Знамо да Господ наш Исус Христос није распет на златном, него на дрвеном крсту. Ако јетвоја вера права, пошаљи ми дрвени крст и по духовницима, и онда ћу доћи.'''
Владислав му тада посла дрвени крст по калуђерима, и Владимир отде к њему.
Ма да је Владислав спремио заседе, да још у путу убију кнеза Владимира, овај срећно приспе у Преспу и одмах оде у цркву да се помоли Богу.
Кад Владислав за то сазнаде, разљути се и посла оружане војнике да убију Владимира.
Војници га опколише док је још био у цркви.
Кнез Владимир, држећи дрвени крст у руци, окрете се калуђерима и рече:''Шта је ово, што сте ме овако преварили?'' па настави:''Молите се за мене Господу! а овај часни крст нека ми заједно с вама буд сведок да гинем ни крив ни дужан.''
Потомзиђе из цркве, и војници му пред црквеним вратима отсекоше главу.
Мошти Владимирове налазе се у манастиру светог Јована код Елбасана.
''Онамо, где се '' свети Јован''
''Покаже гордо, у самоћи,
''Пренеше оци-калуђери
''Владимирове свете мошти,
''Да онде, вечно, дане трају
''У изабраном дивном крају.''
''И крин, и ловор, и босиљак,
''На томе светом месту ничу;
''И слепи, кљасти и невољни
''Из целог света ту се стичу,
'' И сви од Свеца помоћ траже,
''И свима свети Краљ .''
''А Српска Црква пали тамњан
''Драгом Свецу из давнине,
''Том најстаријем пиониру
''Херојске српске беличине;
''И, као доказ поште своје,
''Владимирову Службу'' поје.
Српска Црква је прогласила Владимира за светитеља, и као светитеља га поштују и Срби и Грци и Арнаути.
Нема коментара:
Постави коментар