Крунисан за краља у својој задужбини Жичи од свога брата и духовног оца св.
Саве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са св. Савом
уздигао Православље до великог торжества у народу своме. По његовој жељи св.
Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон. Упокојио се у Господу 24. септ.
1224. год. Његове чудотворне мошти почивају у Студеници. – Св. Давид (најпре
кнез Димитрије), син Вукана, брата Стефанова. Саградио манастир на Лиму, где се
и сам замонашио. – Св. краљ Владислав, син краља Стефана. Саградио манастир
Милешево, где је пренео из Трнова мошти св. Саве. Одликовао се необичном
милосрдношћу према бедним људима. На новцу његовог времена он се потписивао:
„раб Христов Владислав".
Тропар (глас 3):
Бога си од младости заволео и скиптар државе си уздигао: На земљи си се са
храброшћу подвизавао и земним благом си наследио Небеско, даровано од Великог
Дародавца. Зажелевши се монаштва, и примивши га, убрзо си опет умро, и као да си
заспао Господ је сачувао твоје тело. Зато те молимо да молиш Христа Бога, да
спасе нас који поштујемо свету успомену твоју.
Нема коментара:
Постави коментар