Е Л Е Г И Ј А
Све јепрошло што ми се милило,
мојих дана приспело је вече,
чини ми се у сну ми се свило,-
сан је био,-ал` и сан протече!...
Јакић.

Увело је мило моје цвеће ;
а како је негда свеже било !
Мој ђурђевак више процват` неће ;-
цве је прошло, што ми се милило.

Румен сунца закриљена давно ;
за животом бившим болме пече.
Неста сјаја, свуд је сада тавно ;-
мојих дана приспело је вече.

Живео см животпрепун жуди,
младости је трептало ми било.
Но сад, згасн`о поглед лута, блуди ;-
чини ми се у сну ми се снило.

Штаје живот?!...Сан и ништа више ;
сан што боли, узбуђује, пече,
заварава тихо и све тише.-
Сан је био,-ал и сан протече.

Острво Видо, 1916.