МОЈЕ СРЦЕ
Болесно је срце моје.
''Проширено'', лекар вели,
''треба живот задњи цели
''миро живет`'', рецепт то је.
Но како ће срце моје
мировати у том свету ;
не гледати тоалету
дивних цура, које стоје,
смешкају се и пркосе ;
лепшим миром него зумбул,
слађим појем него булбул!
Расплетене бујне косе
чарају ме...Срце стреми
к њима срасно. И умреће
срце болно ; сагореће
жаром страсти...О, улеми,
моли те се!...Једра недра
и румена сочна уста,
застру га, као пуста
олујина бела једра.
И дваока, ко два сунца,
жарка, сјајна и дубока,
сажижу га за трен ока,
и уздижу до врхунца.
Од постања страдања, гори
моје слабо срце тако ;
дању, ноћу ја сам лако,
чежња ће га да сагори.
-----------------------
-----------------------
-----------------------
Шумиле су младе иве ;
ресио је свитац еиве....
Јадно срце, очи клете,
ти сагоре.---збогом свете!...
Бор, 1919.
Нема коментара:
Постави коментар