субота, 3. октобар 2009.

СРПСКИ НАРОДНИ ВЛАДАРИ И ВЕЛИКАНИ

КРАЉ СТЕВАН ДЕЧАНСКИ (1321-1331)

Милутина је наследио син Стеван, назван Дечнски по својој задужбини манастиру Дечани, који се налази јужно од Пећи.

У почетку је имао великих непријатеља, јер се од њега одметнуше неки великаши. Иако изгуби Драч, а Хум оте босански бан Стеван Котроманић, Дечански успе да заведе ред у држави.

Крунисао се на сабору у Пећи краљевом круном, а сога сина Душана прогласио за наследника престла и дао му Зету на управу (1322).

Ускор се договоре грчки цар Адроник трећи и бугарски цар Михало, да заједнички нападну Дечанског.

Дечнски је наследио од свог оца јаку и добро уређену војску и велико богатство. Стога, кад дознаде за непријатељску намеру, не хтеде сачекати да се бугарска и грчка војска састану, већ пресече пут бугарској војсци и нападе је код Велбужда (Ћустендил, 1330).

Пре почетка боја, Дечански рече војсцима:"Пођите, јунаци, у име Божје, храбро, да праведан суд извршите и не уплашите се силе непријатељске, јер је на нашој страни правда; и Бог ће вам дати снагу да насилника и непријатеља победите!"

Потом настаде крвав бој у коме Срби страхотно поткоше Бугаре.

С војском је тада био и сам бугарски цар Михаило. "Видећи пропаст своје војске, цар Михаило наже бежати, и у том бекству сапе му се коњ, и он се с коња сруши на зему. А војници краља Стевана, видевши Михаилов пад, притрчаше и убише га. Тело његово ставише на коња и донесоше га краљу своме. Краљ, видевши овакву пропаст злонамерног цара, подиже руке и захвали Богу. Тада војници скидоше тело и положише га пред краља. Краљ, заплакавши над тлом цара Михаила, рече:"Зар ти не би доста земље царства твога, и државе и богатства твога? И зашто се пограби за Ота бину моју? Зар те благодат Божја не упућиваше да се вратиш од злобе своје?!..."

Затм нареди те се царево тело најсвечаније сахрани (1330).

У овоме боју се нарочито одликовао Стеванов син, краљвић Душан.

Кад грчка војска дознаде за пораз Бугар, врати се.

Но, ратоборни великаши беху незадовољни што Дечански није наставио ратовање. Стога се побуне и свргну га с престола, а на престо доведу његовог сна Душана (1331).

Краљ Стевн Дечански умре исте године.