недеља, 26. децембар 2010.

петак, 24. децембар 2010.




АКАТИСТ преподобној АНГЕЛИНИ СРБСКОЈ

Кондак 1.

Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, мајко наша, да се спасемо од зла овога света, како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули:

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Икос 1.

Ангелима подобна, ангелско име носивши достојно, ти си, мати Ангелина, будући Христољубива и Христочежњива, богоугодан живот на Земљи поживела, изродивши благочестиву и од Господа прослављену децу, а бринула си се и о народу Србском као да си му одистинска мајка била. Посебну си љубав исказивала према сиромашним и немоћним, тако да те они назваше од милоште - мајка Ангелина. Зато ти узносимо овакве похвале:

Радуј се, Небеска тврђаво наша!

Радуј се, Духом Светим просијана!

Радуј се, милосрђем позлаћена!

Радуј се, добротом ослађена!

Радуј се, земљо многоплодна!

Радуј се, воћко благородна!

Радуј се, поносе рода Србскога!

Радуј се, мајко наша Небеска!

Радуј се, молитвенице наша код Бога!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 2.

Ти се роди од благочестивих родитеља, мајко Ангелина, у роду Албанском, тада правоверном и православном, у дому где су се свакодневно чуле речи молитве и узносила Небеска песма Господу: Алилуја!

Икос 2.

Тебе, мати Ангелина, твоја благочестива мајка од најмлађих дана учаше да волиш Бога, да Му се молиш, и да сву наду увек полажеш на Њега, као да је знала кроз каква ћеш све искушења проћи, кроз свој тешки будући живот. Зато ти појемо овако:

Радуј се, јер си од младости заволела добродетељи!

Радуј се, јер ангелског имена беше удостојена!

Радуј се, доброг семена добри роде!

Радуј се, благочестивих родитеља светли изданче!

Радуј се, благочешћа испуњена од малена!

Радуј се, цвете, заливан Христовом љубављу!

Радуј се, срно, млеком Духа Светог дојена!

Радуј се, птицо, небеским висинама окренута!

Радуј се, велики дару твога племена роду Србском!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 3 .

Израставши у предивну девојку, необичне лепоте и мудрости, ти си, мати Ангелина, препуна еванђелских врлина, сијала једним необичним сјајем, светлошћу свише датом, украшавајући свој анђелски лик милозвучном песмом Господу доброте: Алилуја!

Икос 3.

Као прекрасно рајско дрво које је понело добар цвет, ти си се, мати Ангелина, припремала да у своје време и добар род донесеш, децу благочестиву и преузвишену, коју је Господ прославио дивним светитељством за труде које су поднели за род Србски и одбрану Вере Православне. Зато ти благодарно узвикујемо:

Радуј се, Ангелима подобна душом својом!

Радуј се, еванђелским врлинама утврђена!

Радуј се, смерна и тиха слушкињо Христова!

Радуј се, светих Бранковића похвало!

Радуј се, јер си децу своју дојила млеког благочешћа Христовог!

Радуј се, победницо против злих духова!

Радуј се, дародавко добара Небеских!

Радуј се, мајко рода Србскога!

Радуј се, са југа нам долетела ласто Христова!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 4.

И тада у земљу твога отечества, преподобна Ангелина, код твога оца дође Стефан Бранковић, деспот Србски, слеп, прогнан и одбачен од свих. А ти када га угледа, иако без очињег вида беше, у срцу свом радосно запева Господу Љубави: Алилуја!

Икос 4.

Иако пуна Небеског стида, ти се загледа у тог младог деспотовића, видећи у њему лепоту племените и добре душе, па, као што је ред, замоли родитеље своје да благослове твој брак са њим. Стидећи се своје нечистоте и грешности, ми ти, мајко Ангелина, овако говоримо:

Радуј се, благочестива невесто слепог деспота Србског!

Радуј се, јер си презрела пропадљиво богатство!

Радуј се, јер си просијала Небеског славом!

Радуј се, јер си ум управила ка Небеским висинама!

Радуј се, јер си се преселила у Небеска насеља!

Радуј се, јер се наслађујеш славом неизрецивом!

Радуј се, јер нас као брижна мајка са Небеса гледаш!

Радуј се, јер пребиваш у светлости неприступној!

Радуј се, јер се са Ангелима радујеш на Небесима!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 5.

Ти си, мати Ангелина, знала да ти живот са слепим човеком, макар он и деспот био, неће бити лак, и да ђеш многе горке тренутке због тога доживети. Али глас Господњи, који си ти увек слушала, те је замолио, ради вишег добра, да спојиш душу своју са душом многострадалника, и да од сада заједно појете Богу: Алилуја!

Икос 5.

И Господ, који свима даје живот, даде и теби, мајко Ангелина и твом верном супругу Стефану, троје дивне и разборите деце: Ђорђа, Јована и Мару, да их подижете у страху Божијем и еванђељској чистоти. Зато ти овако кличемо:

Радуј се, света мајко још светијих синова!

Радуј се, добра њихова учитељко у побожности!

Радуј се, светлоносна звездо Небеска!

Радуј се, усрдна чуварко наша!

Радуј се, весеље оних који су у невољама!

Радуј се, јер си се сва Богу предала!

Радуј се, јер си озарена светлошћу богоразума!

Радуј се, јер си Веру Православну ревносно сачувала!

Радуј се, топла и усрдна молитвенице за народ Србски!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 6.

Али убрзо безбожни агарјани нападоше на хришћанску Албанију, убијајући све пред собом. Зато се ти, света Ангелина, са породицом својом пресели у западну Италију, где је од раније било Православних Хришћана, са којима ви једнодушно запојасте Богу: Алилуја!

Икос 6.

Ту си, преподобна Ангелина, са својим верним супругом Стефаном, приљежно васпитала своју децу, у страху Господњем. Али се он убрзо престави у Господу, а касније и твоја ћерка Мара се врло млада пресели у свет духова. Као рањена срна ти си се молила Богу да ти сачува синове, како би ти они у старости били утеха и укрепљење. Тугујући заједно с тобом, ми ти узвикујемо:

Радуј се, верна супруго многострадалног мужа!

Радуј се, благородно дрво Христово!

Радуј се, јер си плод утробе своје Богу принела!

Радуј се, јер си душу устремила ка вишњим добродетељима!

Радуј се, јер си Господу до краја верна била!

Радуј се, јер си демонска лукавства као паучину покидала!

Радуј се, јер другујеш са мудрим девојкама у Царству Небеском!

Радуј се, јер у твојој светиљци није недостајало уља!

Радуј се, јер си свечасно дочекана од Небеског Женика!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 7.

Живећи у сиротињи и беди, ти преподобна Ангелина, замоли угарског краља Матију, и он теби и твојим синовима даде град Купиново на Сави, у земљи сремској, да будете вође народу Србском. Иако туђинка беше, они те због доброте и милости твоје примише као своју, и благодарно ускликнуше Богу: Алилуја!

Икос 7.

Као бесцен благо и Божји благослов напаћеном Србском народу, ти си, преподобна Ангелина, донела и свете и нетрулежне мошти свога мужа, светог Стефана, кога је Господ врло брзо по смрти прославио, и над којима се догодише многа чудесна исцељења. Благодарни народ је само сузе радоснице брисао, и Теби овако појао:

Радуј се, благослове Господњи народу Србском!

Радуј се, јер верне озарујеш благодаћу Божијом!

Радуј се, јер грешнике приводиш покајању!

Радуј се, јер у срца верних страх Божији доносиш!

Радуј се, јер си здравље и душевно и телесно многим даровала!

Радуј се, јер си само од Небеског Цара славу тражила!

Радуј се, јер си земну таштину истински презрела!

Радуј се, јер си са радошћу Крст свој ка Христу носила!

Радуј се, јер си узлетела ка Вишњем Царству!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 8.

Прво твој син Ђорђе, преподобна Ангелина, доби деспотску титулу од угарског краља, а кад се он замонаши, онда млађи Јован поста вођа Србскога народа. Имајући тврдо поуздање у Господа, ти си их као добра мајка крепила на тој тешкој и одговорној дужности, молећи од Бога помоћ благодарном песмом: Алилуја!

Икос 8.

Али срце твоје, преподобна Ангелина, доживи још један бол, јер син твој Јован се врло млад престави у Господу. Но и њега Господ брзо прослави, па твоју жалост окрену на велику радост. Али због разних смутњи у Срему ти узе његове свете мошти и мошти светог Стефана, па са другим сином, монахом Максимом, пређе у земљу Влашку. Зато ти појемо овако:

Радуј се, јер плод утробе твоје благољепно украшава Цркву Христову!

Радуј се, трпезо многоразличитих дарова Божијих!

Радуј се, јер си Христовом љубављу била преиспуњена!

Радуј се, јер си ангелски живот на Земљи поживела!

Радуј се, пребогата ризницо благодати Божије!

Радуј се, мајко свих напаћених и болних!

Радуј се, јер си постом, бдењем и молитвама богатство Небеско задобила!

Радуј се, јер те је Христос у боготкане одежде обукао!

Радуј се, јер те је Христос украсио венцем Царства Свога!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 9.

Ту, међу Власима, син твој Максим би рукоположен за митрополита, мати Ангелина, и ти с њим, по неизмерној љубави својој према свима и свему, учини много добра томе народу, који је због тога радосно клицао Богу: Алилуја!

Икос 9.

Ни Анђели не могу исказати доброту и величину твоју, мати Ангелина, јер ти са сином Максимом после неколико година поново пређе у Срем, саградивши манастир Крушедол, где положисте мошти светог Стефана и светог Јована, на радост намученог народа Србског. Радујући се и ми с њима, теби благодаримо:

Радуј се, светла звездо у тами света овога!

Радуј се, просветитељко у тами неверја!

Радуј се, пукова демонских храбра одгонитељко!

Радуј се, кроз векове надо остављених!

Радуј се, једино топло прибежиште напаћених!

Радуј се, родна лозо вина Небеског!

Радуј се, јер се успомена твоја кроз векове слави!

Радуј се, јер многи к теби у боли притекоше!

Радуј се, јер се потоци суза пред моштима твојим пролише!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 10.

Убрзо и син твој Максим оде Господу и ти остаде сама, мајко наша Ангелина. Испративши са сузама своје најмилије са овога света, ти сагради женски манастир у селу Крушедолу, и обуче црну ризу покајања, да у њој Богу појеш: Алилуја!

Икос 10.

Када се и свети Максим прослави, ти си, мати Антлина, благољепно за живота гледала пород свој Богом благословен и у светитеље уписан. Тада се још више предаде подвигу и делима милосрђа, да је цео народ Србски у теби видео своју једину и сигурну заштитницу. Зато ти овакве похвале узносимо:

Радуј се, јер си манастир Свето Сретење Богу саградила!

Радуј се, јер си монашку ризу достојно носила!

Радуј се, јер си многе сузе покајања пролила!

Радуј се, јер си земно богатство Небеским заменила!

Радуј се, јер си сужње у тамници посећивала!

Радуј се, јер си милостињом многе утешила!

Радуј се, изворе исцељења неизбројних!

Радуј се, постељо болних и немоћних!

Радуј се, огњу изобилне љубави Божије!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 11.

По целом Срему, ти си мати Ангелина, подизала и обнављала цркве и манастире, тешила и помагала убоге и сироте, па те они од милоште и љубави с правом прозваше — мајка Ангелина, захваљујући Богу што им те такву даде, кличући: Алилуја!

Икос 11.
Поживевши свето и богоугодно, ти најзад почину од превеликих трудова својих, мирно уснувши у Господу, мајко Ангелина, и би сахрањена у твом женском манастиру. А душу твоју, Ангели, чије си име носила, однесоше код твојих синова и мужа, да се вечно радујеш са њима. Зато ти благодарно кличемо:

Радуј се, надо безнадежних!

Радуј се, исцељење болесних!

Радуј се, пробуђење успаваних!

Радуј се, покајање грешних!

Радуј се, помоћи беспомоћних!

Радуј се, светлости помрачених!

Радуј се, радовање жалосних!

Радуј се, утехо очајних!

Радуј се, славо монахујућих!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 12.

А када после неколико година, мати Ангелина, твоје свете и нетрулежне мошти бише објављене, благочестно и свечано беху пренешене у манастир Крушедол, и стављене у исти кивот код сина твога, светог Јована, а мноштво народа када их угледа ускликну од радости Богу: Алилуја!

Икос 12.

Мада безбожни Турци исекоше и спалише твоје и твоје деце и мужа свете мошти, нама до данас остаде једна твоја рука, преподобна Ангелина, да нас њоме, као истинска мајка милујеш и благослов Господњи на нас призиваш, када ти дођемо у госте у манастир Крушедол и са сузама помоћ од тебе затражимо. Зато ти, мајчице, од свег срца овакве похвале узносимо:

Радуј се, јер си у тихо пристаниште заувек душом упловила!

Радуј се, јер си се и по смрти показала жива!

Радуј се, јер ти је Бог стоструку награду за труде твоје дао!

Радуј се, јер иконе твоје многе храмове Божје украшавају!

Радуј се, јер прослављаш оне који тебе прослављају!

Радуј се, јер верне Господу приводиш!

Радуј се, јер се молиш за спасење света!

Радуј се, јер твоје свете мошти светлошћу чудеса зраче!

Радуј се, манастира Крушедола вечна игуманијо!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 13.

О, света мајко Ангелина, надо наша и заштито наша, почуј ове молитвене гласе и помози нам, деци својој, да се очистимо од греха и сваке нечистоте, како би са добром надом отишли са овог света, и макар као последњи ушли у Царство Небеско, где сви радосно певају Господу: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1. )

Молитва преподобној АНГЕЛИНИ СРБСКОЈ

О, преподобна Ангелина, мајко наша добра и милостива, помози нам, деци твојој непослушној. Ти си, мајко наша добра, тежак живот на Земљи имала, али си Божијом помоћи све битке храбро извојевала и у светлост Царства Небеског радосно се душом настанила. Из твога дома Црква Христова је позлаћена и украшена твојим светим супругом Стефаном, и синовима светим Јованом и Максимом. Ти си имала и неизмерно велико и састрадално срце према свима који беху у невољи. Зато те је побожни Србски народ и назвао најлепшом речју коју Бог даде - мајка. Јер ти си мајка свих нас, Србчића твојих, који, иако смо грешни и прегрешни, ипак тебе волимо и поштујемо и теби се за помоћ обраћамо. А која мајка не воли своју децу, чак и највеће грехе када учине. Она их као мудра кара, али не престаје да их воли. Зато нас и ти, добра наша мајко, покарај са Небеса, покарај нас шибом Божијом, али и љубав нам твоју не ускраћуј. Руком правде Божије нас опомињи, а руком љубави нас крепи и враћај са пута неправде, на пут истине и добра.

Молимо те, мајко добра, да нам молитвама твојим Господу подариш сваки благослов с Неба: болеснима здравље, немоћнима снагу, очајнима наду, гладнима хлеба насушног, бездетнима децу, прогнанима дом и утеху, и свима који те за нешто моле, подај по великој милости твојој, онолико колико им треба. Али нам још више подари, мати наша добра, блага Небеских којима се душа чисти, која нас укрепљују у испуњавању заповести Божијих, која нас воде ка добру, и одводе од свакога зла. Јер ако не побегнемо од зла у овоме свету, како ћемо побећи у оном, ако се не очистимо од прљавштине овде, како ћемо тамо, где се само гледа шта смо понели одавде.

Помози нам да умремо за овај свет, као што си и ти за свет била умрла, желевши благо непропадљиво и вечно. Нека и наше благо буде на Небу, како би нам и срце било на Небу, а не овде где све трули и нестаје, где лопов краде и мољац и рђа нагриза. Јер ако све своје снаге утрошимо за блага овога света, за само шаку земаљске прашине, коју са собом ионако понети нећемо, онда нам ни ти нећеш моћи помоћи, мајко наша добра. Али, ако се бар мало потрудимо, бар мало завапимо Господу преко тебе, Његове невесте Небеске, онда ће нам и твоја помоћ излити небројено много блага Небеских, која ће нас оснажити да са уског пута спасења не скрећемо, макар нас и стотине смрти на њему чекало.

Јесте да је душа наша сва од греха поцепана и јадна, али је Милостиви Бог и лек припремио - покајање. Нека се и у нама роди бар део оног истинског покајања које си и ти Господу принела, мајка наша света. Нека твоје топле сузе које свакодневно лијеш за род Србски, оживе оно Божанско у нама, како би схватили да смо Богу дужни много, много, али да ће нам Он тај дуг лако опростити, само ако Га искрено и са сузама замолимо за опроштај.

Зато се сажали на нас, мајчице наша Ангелина, крушедолска света игуманијо, и помози нам да се спасемо од свакога зла, како би једног дана, твојим молитвама Господу, дошли у покој Царства Небеског, где сви благодарно прослављају Свету Једносушну и Нераздељиву Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Ansambl Renesans - Skomraska Igra

четвртак, 23. децембар 2010.

Бистрик и Ренесанс - Песма златна Мајке Ангелине

Мати Ангелина



Свети Максим..Преподобна мати Ангелина...Свети Стефан слепи...Свети Јован деспот Српски...Бранковићи !
Преподобна мати Ангелина, световно име Ангелина Бранковић, (умрла 30. јула 1520) је била кћи Ђорђа Аријанита Комнина, албанског господара Коњуха у области Шкумбе и супруга Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића.

Ангелина је кћерка албанског великаша Ђорђа Аријанита Комнина. У родитељском дому стекла одлично образовање и васпитање. Љубав према књизи испољила је још у раној младости, о чему сведоче и трагови њене библиотеке у манастиру Крушедолу. На последњим страницама Лествице, коју је написао у Смедереву 1434. године инок Давид, по наруџбини њеног свекра српског деспота Ђурђа Бранковића, сачуван је запис: „Сија књига деспотице Ангелине монахиње".

За слепог Стефана, изгнаног српског деспота, се удала новембра 1460. У Албанији су остали кратко време, док им се није родио први син Ђорђе. Годину дана доцније (1461) су напустили Албанију и по препоруци Скендербега, Ангелининог зета, отишли у Италију и у Фурланији купују стари замак Београд на реци Таљаменту. Ту је у сиромаштву Ангелина провела шеснаест година, све до смрти деспота Стефана 1476. године. Ту је родила још једног сина, Јована, и кћер Марију, коју је удала за монфератског маркиза Бонифација, далеког потомка Палеолога.

На позив мађарског краља Матије Корвина, Ангелина је кренула са двојицом синова преко Беча и Будима за Срем. Са моштима свога мужа је у Срем стигла фебруара 1486. године. Прво станиште било јој је Купиново, где је убрзо подигла цркву Светог апостола Луке и положила у њу мошти свога мужа. Деспот Ђорђе, који је од краља Матије добио на управу део земље којом је управљао Вук Бранковић („Змај Огњени Вук"), убрзо се повукао са деспотског положаја и око 1497. године примио монашки чин добивши име Макаш. Наследио га је 1493. године други Ангелинин син Јован, који је умро 1502. године.

Не зна се поуздано када се Ангелина замонашила - можда још раније, одмах по доласку у Срем. Подигла је женски манастир посвећен Сретењу Господњем, недалеко од будућег манастира Крушедола, где проводи остатак живота у молитви, бдијући над моштима супруга и синова. Преминула је 30. јула 1520. године и сахрањена је најпре у свом манастиру Сретењу, а потом су њене мошти пренете у манастир Крушедол и положене у ковчег заједно са моштима њеног сина Јована. Турци су 1716. запалили манастир Крушедол заједно са моштима свих Бранковића.

Житије преподобне Ангелине написано је врло рано; једно је сачувано у Минеју за јули - рукопису из 16. века. То Житије превео је на савремени српски језик епископ Митрофан Шевић. Исто Житије преподобне Ангелине налази се у Римничком и Московском Србљаку, док је у Београдском њено пролошко Житије нешто другачије.

Служба преподобној Ангелини такође је рано састављена и налази се у сва три Србљака под 30. јулом, датумом њене смрти. Кроз целу Службу Ангелина се ословљава као мати, преподобна, преблажена, присноблажена, достоблажена и блажена. Химограф јој није саставио посебан тропар, већ је, с обзиром на њен тежак и мученички живот, позајмио тропар од Теодоре, хришћанске подвижнице из 5. века. У Служби се истиче да је мушки, у смислу издржљивости, провела свој живот иако је била жена. Наглашено је да поклоници стоје око њених моштију као некада око ковчега Старог завета и да њене мошти исцељују. Химнограф позива: „Приђите у нови Израиљ, и све околне земље и градови заједно збор саставивши на спомен преподобне матере наше Ангелине, радосном душом и срцем божанствену гробницу њену обгрлимо, благодат исцељења примајући.“ Кроз Службу преподобне Ангелине, исказане су и њене хришћанске врлине: чистота подвижничког живота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост, оданост супруге и пожртвованост мајке, јер „сву себе предала јеси Богу". Преподобна Ангелина помиње се и у Служби њеног сина - светог Јована - и у Заједничкој служби свим светим Бранковићима од непознатог крушедолског монаха из 16. века.

Култ преподобне мајке Ангелине рано је изграђен. Повод томе је њен тежак живот; надживела је мужа, оба сина и кћер Мару. Три пута је преносила мошти свога мужа - светог Стефана Слепог - и два пута сина, и то у великој оскудици. За њихове кивоте везла је златним и сребрним нитима прекриваче.

У Купинову, близу цркве Светога Луке, све до 1930. године постојала је црква посвећена Преподобној Ангелини. Тома Вучић Перишић подигао је 1858. године у селу Закути (Гружа) цркву посвећену Мајци Ангелини.

Лик преподобне Ангелине налази се на свим иконама светих Бранковића. Приказана је у црној схимничкој ризи као монахиња, са крстом у десној руци. На зидним сликама мати Ангелина приказана је у Ривцу, на јужном зиду, затим Нередину, Боковцу, Голубинцима, Јасенову, Уљми, Руменки, Каћу, Саборној цркви у Београду, припрати Пећке патријаршије, у главној цркви манастира Хиландара, припрати Саборне цркве у Шапцу. У манастиру Клисури њен лик насликан је у јужној певници. На иконама преподобна Ангелина приказана је у Марадику, рад Ј. Орфелина 1776. године; Српској Црњи, рад Ђуре Јакшића 1853. године; Саборној цркви у Вршцу, рад П. Јовановића; Остојићеву, рад Д. Алексића 1871/72. године. У Парти и Радојеву представљена је на певницама заједно са осталим Србима. Икона Мајке Ангелине налази се још у Кулпину, Чуругу, Старом Бечеју, цркви Светитеља Николаја на Новом Гробљу у Београду, затим у Малом Бечкереку (Румунија) и Араду. Графичка представа са њеним ликом налази се у Римничком Србљаку испред њене Службе. По овом предлошку урађена је једна икона за манастир Пакру, која се сада налази у Музеју Српске православне цркве у Београду.

Српска православна црква је прославља 12. августа/30. јула, и 23/10. децембра.

ЖИТИЈА СВЕТИХ


Преподобна Ангелина деспотица српска - Мати Ангелина - рад Паје Јовановића. Саборна црква у Вршцу
St. Angelina of Serbia

August 12 (July 30 old calendar).

Saint Angelina was the daughter of the Godly Orthodox Prince of Albania, the brave Scanderbeg. At that time most of the people of Albania were Orthodox Christians who were glorious in their defense of the Faith. At the court of her father who ruled this people the princess Angelina grew up, increasing in the gifts of the Spirit by the help of the Lord God, and her will made strong by the teaching of Christ. The name of her mother is not known, but we can see how she was brought up and what great care her parents gave to the training of her soul in the spirit of the Gospel teaching - and who but her mother would have given so much thought to the growth towards God of her heart and soul?

While she was living thus, growing in stature and the knowledge of the Lord, the young ruler of Serbia, Stephen, came to her father seeking refuge from those of his countrymen who wished to kill him. This Stephen was very gentle and God fearing and some years before had suffered the wrath of the Turkish Sultan who had unjustly punished him with blindness. Comforted by his clear conscience, Stephen bore his misfortune with a strong heart. Prince Scanderberg received him as a kinsman and before long Stephen felt himself to be a member of the household.

In view of his prolonged exile there and his godly character, it is not surprising that he won the sympathy of Angelina, and not only her sympathy, for their hearts came very close together. So strong was her love that she agreed to share the lot of the young ruler who was not only without a country but also without eyes· Having received the consent of her parents, the young couple received the blessing of the Church in the rite of marriage.

In the years that followed they had two sons, George and John. When they had grown up, the peace of that country was destroyed by the invasion of the Turks who began killing people with no regard to age or sex. Wherefore Stephen, with his wife Angelina and his two sons, fled to Italy where he lived out the remaining portion of his life until his repose in 1468. Angelina was left a widow. In her poverty she turned to the Hungarian ruler for help. He showed mercy and gave them the town of Kupinovo in Sirmie. So in l486 she came from Italy with her two sons, bearing the incorrupt body of her saintly husband, which she buried there in his Serbian homeland. The two sons also became saints. The first-born, George, gave his title as ruler to his younger brother John and became a monk by the name of Maxim; John was married but had no sons and died in 1503 when he was not yet old. His life was full of good works and it pleased the Lord to glorify him by working miracles through trace bestowed on his relics. Thus, her husband and both of her sons died during Angelina's lifetime. Already old and having drunk the cup of sorrow she took upon herself the "angelic way of life," and followed the rule of prayer as a nun for the salvation of her soul. When her time came she died quietly in the Lord, and was buried in one tomb with her sons in the church of the monastery of Krushedol in Frushka Gora, where to this day there is a service every year in her memory.

ЖИТИЈА СВЕТИХ


Преподобна Ангелина деспотица српска - Мати Ангелина - рад Паје Јовановића. Саборна црква у Вршцу

СПОМЕН СВЕТОГ И ПРАВЕДНОГ

ЈОВАНА, ДЕСПОТА СРПСКОГ,

и матере његове СВЕТЕ АНГЕЛИНЕ



СВЕТА Мати Ангелина, деспотица Српска и ктиторка манастира Крушедола у Срему, била је супруга Светог Стефана Слепог, деспота Српског, и мајка Светог Максима Архиепископа и овог Светог Јована, последњег деспота Српског из породице Бранковића. Њен свети спомен слави се посебно 30. јула и тамо се може видети њено опширно Житије,[16] а овде ћемо изнети само живот светог сина њеног Јована Деспота.

Свети Јован беше други син Светог Стефана Бранковића и Свете Ангелине. Родио се док му родитељи живљаху још у Албанији, а одрастао је у Београду, месту у области Фурланији (шире подручје Тршћанског залива у Италији), где су му се потом родитељи преселили и живели. Ту је у дому оца свога и матере стекао добро хришћанско васпитање и лепо световно образовање. Његовом васпитању и образовању доста су допринели и монаси, којих је увек било у дому светих му родитеља. Захваљујући својим светим родитељима и овим православним монасима, млади Јован је себе изградио на чврстим темељима православне вере и светог богоугодног живота, тако да, иако је живео међу иноплеменима и јеретицима у Италији и Мађарској и међу грешницима у свету, ипак је себе сачувао чиста у обома, то јест у правој вери и врлини.

После смрти Јовановог оца Св. Стефана , неколико година касније, то јест године 1486, мајка Јованова Св. Ангелина, са Јованом и братом му Максимом, пређу из Фурланије преко Беча у Будим, узевши притом са собом и мошти Св. Стефана Слепог. У Будиму их лепо прими мађарски краљ Матија и подари им градове Купиново и Сланкамен у Срему. Том приликом, краљ подари и титулу деспота старијем Ђорђу, који се потом ускоро замонаши под именом Максим, тако да титулу и место деспота Српског у Срему преузме тада Свети Јован. Њихова престоница и боравиште био је најпре град Купиник на реци Сави у Срему, где су у цркви Св. Апостола Луке биле смештене мошти њиховог оца Светог Стефана. Због честих пак напада Турака преко Саве, деспот Јован премести затим своју престоницу у град Беркасово, близу манастира Прибине Главе.[17]

Као деспот Српски у Срему, праведни Јован је водио, с једне стране, витешку борбу против иноверних Турака, који су с југа нападали, а с друге стране борио се против покушаја римокатолика да његов православни народ поунијате. Налазећи се под влашћу мађарског краља, Јован је њему помагао својом војском у борбама против Турака, и у томе показивао далеко веће успехе него Мађари и Млечићи, који су тих година ратовали са Турцима.[18] Благоверни деспот Српски Јован желео је да ослободи и све српске поробљене крајеве на југу, али је то превазилазило његове снаге. Јован се молио Богу да Бог заштити његов Српски народ и да му помогне да сачува своју веру и душу. Зато је он помагао многе православне манастире, молећи монахе да се у њима моле за спасење Српског народа и за спасење његово и његове породице.[19] Са својом мајком Ангелином и са братом Максимом, а и сам са своје стране, Јован је помагао великим прилозима и Светогорске манастире Светог Павла, Хиландар и Есфигмен, а такође и манастир Крупу у Далмацији, као и многе манастире у Срему, Бачкој и Банату. По народном предању он је са својим братом Максимом подигао или обновио манастире Прибину Главу, Месић, Фенек, Дивше, Беочин, Шишатовац и друге.

Али, млади и праведни деспот Српски Јован није дуго живео на земљи. Лета живота његовог била су малобројна, али су зато била испуњена многим добрим делима м богоугодним подвизима. Он се мирно упокојио у Господу 10. децембра 1502. године у својој престоници Беркасову[20] и чесно је погребен у цркви Светог Луке у Кушшову покрај свога светога оца. После три године, тело његово било је објављено као цело и свето, и од тада га је правоелавни народ почео поштовати као светитеља Божјег.[21] Света мати његова Ангелина и брат му Максим, приликом свог одласка у Влашку (године 1505) код влашког војводе Јована Радула IV, узели су са собом и мошти Св. Стефана Слепог и овога Светог деспота Јована, али су их при повратку из Влашке (године 1509) опет вратили у Купиново. Када су затим они подигли своју задужбину манастир Крушедол под Фрушком Гором, тело Св. Јована са телом његовог светог оца буде пренето и положено у манастир Крушедол. Тамо се оно показало чудотворним, јер је многе исцељивала благодатна сила његова, међу којима исцели и једног Агарјанина, коме се "живи бес у утроби ваљаше", како кажу стари записи. Такође је и један младић, који је осам година лежао болестан, добио чудесно исцељење од моштију Светога Јована.

Тело Светог Јована остало је у манастиру Крушедолу све до 1716. године, када су Турци запалили манастир и у њему свете мошти светих Бранковића. После спаљивања манастира, ипак су пронађени делови светих моштију, међу којима и део стопала Светога Јована Деспота. Ове преостале свете мошти чувају се и данас у манастиру Крушедолу.


НАПОМЕНЕ:

16. Житија Св. Стефана Слепог и Св. Максима видети под 9. октобром и 18. јануаром, када се они славе.
17. Овај град српски порушила је касније Марија Терезија и наредила да се од његовог материјала саграде неке римокатоличке цркве у Срему. У близини овог некадашњег града и данас постоји брдо звано Деспотовац, по деспоту Јовану.
18. То је било 1501-2. године. Том приликом је деспот Јован са својом српском војском прешао Саву и опсео град Смедерево. Затим је продирао даље уз Мораву, Колубару и Дрину, па је прешао и у Босну. Потукавши славно Турке код Зворника, вратио се у Срем са великим трофејима.
19. Деспот Јован био је ожењен Јеленом, ћерком српског војводе Стевана Јакшића, и имао је са њом две кћери, Марију и Јелену, од којих је ова друга била удата за молдавског војводу Петра Рареша.
20. Године 1902. подигнута је у Беркасову мала црквица посвећена Св. Јовану Деспоту
21. Десетину година касније, далеко од Сремских крајева, писао је познати српски поп Пеја (писац Житија Св. Ђорђа Кратовца): , Д после ових, његов (тј. Стефанов) син Јован, који је држао Сремоку земљу и у њој се преставио и сахрањен био, оставивши наследство, супругу и једну кћер, после три године објави се (нетљеним телом из гроба), подобно оцу своме".

ЖИТИЈА СВЕТИХ


Преподобна Ангелина и свети Јован деспот
Ћерка кнеза албанскога Ђорђа Скендербега и жена Стефана, деспота српског, сина Ђурђевог. Трпела изгнанство са својим мужем и делила с њим сваку горчину живота како у Србији тако и у Албанији и Италији. Васпитала своје синове, Максима и Јована, у правом хришћанском духу. По смрти свога мужа замонашила се и предала сва молитви, делима милосрђа и зидању и оправљању светих храмова. Верна супруга, изврсна мајка и савршена хришћанка, она је у истини заслужила назив "Мајка Ангелина", како је народ и сада назива. Чудотворне мошти њене почивају са моштима њеног праведног мужа Стефана и посвећених синова, Максима и Јована, у манастиру Крушедолу (уколико нису од Турака уништене). Упокојила се почетком XVI века и прешла у царство бесмртно (в. 30. јул).

Угодница Божја, света Ангелина,
Света и у браку, и ко монахиња,
Стрпљива у муци, у добру милосна,
У туђој жалости сведушно жалосна,
Гледаше у Бога, свог Утешитеља,
Блажаше се крстом Христа Спаситеља,
Утеха свом мужу, пример својој деци,
Деца свете мајке постадоше свеци.
Ко призове име Мајке Ангелине,
Брзо ћe му мука свака да умине.
У туробно време кад се царство сруши,
Када грехом многи нашкодише души,
Када тама турска земљу охваташе,
Ангелина душе српске спасаваше
Указујућ к "небу и духом и прстом,
Тешећи их Христом, лечећи их крстом.
И сад она свакој болној души спеши,
И са већом силом и лечи и теши.
Ко призове име Мајке Ангелине,
Брзо ћe му мука свака да умине.

субота, 18. децембар 2010.


И. Репин Николай Мирликийский избавляет от смертной казни невинно осужденных


КАНОН светим АПОСТОЛИМА и светом НИКОЛАЈУ


Глас 4.

Песма 1.

Ирмос: Пошто је стари Израиљ неовлаженим ногама прешао пешке пучину Црквеног мора, победио је у пустињи Амаликову силу крстолико раширеним рукама Мојсијевим.

Божанска оруђа Утешитеља, свагда радећи под Његовим Божанским надахнућем, отпеваше нам заиста спасоносну песму славни Христови Апостоли.

Мене, који на постељи лењости лежим и кроз смртну болест греха душу ужасно сатирем, удостојисте посете, славни Христови, очевидци.

Ви, Апостоли, који сте речју уништили безумље незнабожаца, просветите благодаћу Утешитеља, Апостоли, срце моје, страшно помрачено злим делима.

Богородичан: Дјево, Која си по рођењу остала девојка, пошто си на надразуман начин родила Онога што се нас ради јавио на земљи, моли Њега усрдно да просвети душе наше.

Светом оцу Николају: Добри пастиру Христова стада, радуј се, Николаје, јер си био чесни отац и учитељ житељима града Мира, и мени допусти да Ти принесем: Радуј се!

Племена земаљска стецимо се да принесемо Светитељу: Радуј се, јер Он непрекидно приноси радост васељени!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Теби, који си три војводе избавио од неправедног погубљења, кличемо: Радуј се, Николаје, заштитниче оних што прибегавају под Твоју заштиту!

И сада и увек и у векове векова.

Радуј се, Богородице Дјево, Која си примила радост од Анђела, спаси оне што Те величају!

Песма 3.

Ирмос: Теби се радује Црква Твоја Христе, кличући: Ти си моја крепкост Господе, и прибежиште и тврђава!

Градом Твојим, Боже, свештеном радошћу плове таласи духовних река Твојих Ученика, Владару.

Небески житељи, саслужитељи духовних Чинова, свеславни Апостоли, избавите нас од сваке невоље.

Ти, Христе, Који си утврдио Твоја духовна Небеса, утврди ме њиховим молитвама на камену Твојих жеља, као милосрдан.

Богородичан: Са збором Ученика, Господе, моли Те као мати, Она, Која Те је родила непорочно, подари нам Твоју милост.

Светом oцу Николају: Нико ко прибегава под кров наде твоје, оче, не одлази од тебе празан, већ приносећи ти „Радуј се“, добија помоћ, Николаје, - њу и мени подај, свеблажени.

Анђели се диве, преподобни, твоме топлом заузимању, а људи се радују, примајући молитвама твојим избављење од демонских напасти. Стога Ти, Николаје свехвални, приносим: Радуј се!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ти си, чудесни Николаје, шлем и непобедиво оружије против ђавола, а православнима тврђава и Јерарсима украс: Радуј се велики чудотворче, тихо пристаниште витланих буром!

И сада и увек и у векове векова.

Пошто си зачела Свога Створитеља, Богородице, родила си Творца свих и Господа, Њега моли да нас избави од искушења, јер можеш све што хоћеш као добра Мајка Доброга.

Кондак светом Николају, глас 3.

У Миру, Свече, показао си се свештенослужитељ, јер испунивши Јеванђеље Христово, преподобни, положио си душу своју за људе своје и спасао невине од смрти. Тога ради посветио си се као велики тајник Божије благодати.

Песма 4.

Ирмос: Када Те Црква виде, Сунце правде где висиш на крсту, она сва застаде, достојно кличући: Слава моћи Твојој, Господе!

Одабране коње Своје навео си, Човекољубче, на море, који узбуркаше воде назнабоштва и свима објавише истинито знање о Теби.

Славни Апостоли, ви звезде које су побожношћу обасјале духовно небо Цркве, избавите ме од ноћи незнања и сагрешења.

Ви Апостоли, који се показасте као оштре стреле, угасите сада ђаволске распаљене стреле злоће моје и утврдите мисао моју.

Богородичан: Успешним леком, Христе, молитвом Оне што Те породила и свептених Апостола Твојих, исцели душу моју затровану отровом од уједа вражија.

Светом оцу Николају: Равнопрестолни апостолима, Николаје, радуј се, јер си молитвама својим посрамио Аријеву јерес и сломио Велијарове нападе, немој престати да се молиш за слуге своје.

Из руку Сарацена Амире спасао си младића, а родитељима његовим радост си причинио, стога Ти, преподобни Николаје, и ми с њим приносимо: Радуј се!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ти, војводе си, чудотворче, спасао од неправедног погубљења, пошто си се јавио у сну благочестивом цару и запретио му, и од њих си, Николаје, добио: Радуј се, и мене крепи Твојим молитвама!

И сада и увек и у векове векова.

Преблагословена Богородице, радуј се, јер си узвишенија од Херувима, престо Цара свих, не оклевај молећи са блаженим Николајем Сина Свог и Бога нашег за оне што Те увек славе.

Песма 5.

Ирмос: Ти Господе мој Светлост, у свет сишао си; света Светолост, која одвраћа од мрачног незнања оне што Те са вером славе.

Славни Апостоли, лозе Живота што рађају грожђе, напојише све вином весеља.

Апостоли, упутите светлост заповести Божијих онима што улудо бораве у мраку душевне чамотиње.

Апостоли блажени, избавите нас од сагрешења душе, и од будућег Суда, и од пропасти.

Богородичан: Спаси ме, Боже, као Човекољубац, спаси ме на молбу Оне што Те родила, и свих божанских Апостола Твојих.

Светом оцу Николају: Ти, који си раван апостолима и заједно са анђелима, неодступно стојиш пред Престолом Владара, посрамио си безумног Арија, тога ради кличемо Ти, Николаје: Радуј се, украсе Светитеља и стубе Цркве!

Пружи ми руку помоћи, Николаје, молећи се Господу, јер ме бура грехова потапа и Твојим молитвама, Оче, приведи ме тихом пристаништу покајања.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Како сам многа недела починио, Николаје, ипак не губим наду у Твоју заштиту, јер Ти свагда приносим: Радуј се, Ти ме избави од сваке беде и невоље, јер можеш све што хоћеш!

И сада и увек и у векове векова.

Радуј се, Богородице преблага, Наднебесни Облаче који нас орошава, подај од Бога верним Твојима победу над непријатељима, молећи се са јерархом Николајем.

Песма 6.

Ирмос: Принећу Ти жртву са гласом хвале, Господе. Тако Ти кличе Црква, која се од демонских крви очистила Крвљу, из жељења истеклом из Твојих ребара.

Богоизабране овце доброга пастира, расејане по свету, сваку дивљачност вукова претворише у овчију кротост.

Плодна дрвета божанскога Раја, ви Апостоли, сву бесплодност душе моје свејадне, претворите у плодност добродетељног расположења.

Рањен бих маљем сласти и умрех. Ви славни, који сте од Христа добили благодат да васкрсавате мртве, оживите умртвљену душу моју бедну.

Богородичан: Милосрдни Боже свих, утишај свирепу буру душе моје на молбу родивши Те Богородице, апостола и мученика Твојих.

Светом оцу Николају: Показао си се, оче, као пријатељ Христов, по вери други Петар. Радуј се, јер си стуб Цркве и чудесно оруђе које Духом Светим чудо створи у бури, стога Ти, Николаје, свагда приносим: Радуј се!

Када је побожни цар Константин, са Евлавијем епархом, чуо у сну твоје претње, односно оних људи који су имали бити неправедно погубљени, одмах је наредио да их пусте, а теби клицаше: Радуј се, Николаје!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ономе броду што је тонуо на мору, ти си, оче, био крманош, тако и мени који страшно тонем од демонских мисли, дај једра доброга расуђивања и у уму и у срцу, да бих ти, Николаје свехвални, свагда приносио: Радуј се!

И сада и увек и у векове векова.

Радуј се, Прерчиста Дјево, радуј се, прибежиште света. Радуј се, јер си родила Сина, Бога свих, Њега моли, Богородице свебеспрекорна, да спасе душе наше.

Кондак, глас 2.
Поуздане и богоносне проповеднике, прве ученике Твоје, Господе, примио си да се наслађују Твојим добрима и покојем, јер си њихова страдања и смрт примио радије од сваке жртве паљенице, Ти једини срцезналче.

Икос: Очисти ми језик, Спасе мој, отворивши ми уста и напунивши их, трони срце моје, да следим оно што говорим и да прво извршим оно што учим: јер ко изврши и научи, тај је велики, рече Господ, говорим ли пак а не творим, ја сам као звечка која звечи. Стога Ти срцезналче, научи ме да говорим што треба и да творим, што је корисно.

Песма 7.

Ирмос: У ужареној персијској пећи аврамовски младићи, распаљивани више љубављу побожности него пламеном, клицаху: Благословен си у храму славе Твоје Господе!

Силом свесвете проповеди, незаблудљиви апостоли Христови, таму заблуде расветисте и разум верних богопознањем просветисте.

Божански ученици, из којих се стално лије многомирисно миро, испунисте миром духовнога мира оне што вам прибегавају, и отерајте смрдљиве страсти.

Мене иструлелог од телесних гадости, ви славни ученици нетрулежног Логоса, спасите мене који певам: Благословен си у храму славе Твоје, Господе!

Богородичан: Збор Анђела, збор Мученика и Апостола Твојих, Речи, моле стално Твоје велико милосрђе, Човекољубче: Као милосрдан, смилуј се на све Богородицом.

Светом оцу Николају: Свети Николаје, архијереју Христов, радуј се, јер си Ти свима неисказана радост: пружи мени руку помоћи да бих ти клицао: Радуј се, свеблажени!

Када војводе чуше да по твојој наредби бише пуштени из тамнице, они узеше свећњаке и донесоше ти их са свећама, громко кличући: Радуј се, оче преподобни, избављење наше!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ти који си некада услишио сужње у тамнци, услиши, Николаје, и мене који ти приносим: Радуј се, и избави ме огња пакленога!

И сада и увек и у векове векова.

Маријо Царице, Мајко Спаситељева, прими мене који се кајем и прибегавам под Твоје окриље, да бих Ти непрестано клицао: Радуј се, благодатна Богородице Приснодјево!

Песма 8.

Ирмос: Раширивши руке, Данило затвори чељусти лавовима у јами; а силу огња угасише опасавши се врлином, љубитељи побожности – младићи, кличући: Сва дела Господња благословите Господа.

Ви огњена уста Христова, разјапљена уста затвористе и спасоносну проповед свуда разнесосте, од уста духовнога вука избависте оне што кличу: Сва дела, певајте Господа, и величајте Га изнад свега кроза све векове.

Затрубите око моје умртвљене душе, милозвучне трубе Христове, апостоли славни, и подигните је из гроба очајања и свирепе чамотиње, да би могла певати: Сва дела, певајте Господа, и величајте Га изнад свега кроза све векове.

Мене, Христе, који сам законе Твоје погазио поквареношћу ума; мене, Владару, блудног који сам се отиснуо у пропаст и увек служим рђавој навици, не презри ради молитава Твојих Ученика.

Богородичан: Маријо, Дјево, свих и свега, мене, којим је овладао демон, и стално грешим, ослободи молитвама Твојим и потчини Христу, да бих у чистом живљењу певао: Сва дела, певајте Господа, и величајте Га изнад свега кроза све векове.

Светом оцу Николају: Светитељу, оче Николаје, апостола сапрестолниче, са Анђелима служитељу Свете Тројице, Николаје свехвални, радуј се, а и мени даруј радост молитвама твојим.

Крманошу буром захваћених, Николаје, радуј се, и утишај буру мојих страсти насталу од ђавољег напада, јер не могу више да поднесем него кличем: Радуј се, помоћниче мој и усрдни заступниче!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

О колико ме мука обузело од ђаволских стрела и нисам у стању да ране поднесем и нема лекара да ми завој стави, но ти ми, Николаје, стави завој и јелеј молитава твојих да бих клицао: радуј се, оче преподобни!

И сада и увек и у векове векова.

Радуј се, непобедљива Купино, коју Мојсеј виде на Синају, и Лествице, коју Јаков виде, преблагословена Богородице, Приснодјево.

Песма 9.

Ирмос: Крајеугаони камен, који није руком сечен, би одсечен од Тебе, несециве горе, Дјево – Христос, сјединивши удаљене природе, стога радујући се, Богородице, ми Те величамо.

Изабрано камење Онога Који је постављен као камен темељу, Апостоли, назидасте срца свих верних на камену вере, срушивши грађевине вражје.

Пошто сте примили од Христа власт, апостоли, да дрешите и вежете, разрешите оков мојих зала и привежите ме за љубав Божију и учините ме заједничарем Царства Божијег.

Божански облаци Господа Христа, али Богоблажени, срце моје сасушено сваковрсним рђавим делима, напојте сада Божанском кишом, и покажите плодним.

Богородичан: Са светим Анђелима, са божанским Апостолима, са славним Мученицима, моли Твога Сина и Господа, Богородитељко Пречиста, да избави од опасности душе наше.

Светом оцу Николају: Стреле лукавога стрељају ме и стреле греха, али уздајући се у твоју заштиту; теби прибегавам, оче, да отераш од мене све обмане лукавога да бих ти клицао: Радуј се, Николаје!

Арија безумног посрамио си, а пламен јереси угасио си, војводе свезане у тамници услишио си, и од њих примио: Радуј се, тако ти и ми кличемо, Николаје, радуј се, свеблажени!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Ти, који си онога Агрипа услишио и сина његовог Василија од Амире отео и родитељима га за један час довео од Сарацена здрава, тако и мени који се молим, отми, Николаје, од огња пакленог душу моју оболелу и гресима обузету.

И сада и увек и у векове векова.

Царице, Која си родила Цара свих и носила Онога што носи сву твар, спаси, Пречиста Владичице, мене који те величам.

МОЛИТВА

Владару Господе, Твој је дан и Твоја је ноћ, Теби служи сва твар, и све што дише хвали Те, а ја несрећни који сам сав живот провео блудно, обузет сам страхом јер се стидим свих безбројних зала која сам починио ранијих дана, и због тога немам слободе према Теби, јер су безакоња моја велика, и греси моји безмерни, а непријатељи ме стално смећу, Господе мој, Господе, Који си отворио уста немоме, отвори и моја уста, да у молитви говорим оно што је Теби по вољи, јер ето, душа моја остаде као безводна пустиња, и не може сама од себе да доноси род, него ми дај од семена Твога Светога Духа, и напој ме росом благодати Твоје, да бих Ти могао принети добар род покајања. Господе Исусе Христе, Који хоћеш да се сви људи спасу, услиши молитву моју ради молитава Твојих светих Апостола јер се они моле за нас, и ја Те преко њих молим за опроштај, јер увек услишаваш њихове молитве. На њихову молбу спаси ме грешнога, исцели болести срца мога, и излечи ране душе моје, запали ме унутра пламеном страха Твога да он прогута трње грехова мојих и расхлади душу моју љубављу, јер желим к Теби, истинитој Светлости и Даваоцу светлости, у Тебе једног просим милост: спаси ме, насити гладну и напој жедну душу моју из реке безмерног милосрђа Твог; заклони ме од свакога зла благодаћу Твога човекољубља, да се чуван Тобом избављам од многих замки лукавога, које ми он свакодневно поставља и да се непријатељи моји не похвале мноме, слугом Твојим који се узда у Тебе, и спаси ме по милости Твојој, да бих испунио заповести Твоје кајући се до последњег даха за грехе своје, и славио пресвето Име Твоје, са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и кроѕа све векове. Амин.

АКАТИСТ светом НИКОЛАЈУ архиепископу МИРЛИКИЈСКОМ чудотворцу
празнује се 06. децембра (19. децембра)

Кондак 1.

Бранитељу чудотворче, и сјајни христов угодниче, светитељу Николаје, славим те с љубављу, ти целом свету изливаш скупоцено миро милости и неисцрпно море чудеса, пошто имаш слободу пред Господом, избави ме од свих опасности, да бих ти клицао:

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Икос 1.

Творац свеколике твари, провидевши плодоносну доброту твоје душе, свеблажени Николаје, показа тебе, земаљско биће, као анћела, и научи све да ти кличу овако:

Радуј се, од утробе материнске очишћени!

Радуј се, свестрано освећени!

Радуј се, ти си рођењем својим родитеље задивио!

Радуј се, ти си душевну силу одмах по рођењу свом пројавио!

Радуј се, врте земље обећане!

Радуј се, цвете божанствене саднице!

Радуј се, добродетељна лозо винограда Христова!

Радуј се, чудотворно дрво раја Исусова!

Радуј се, крине рајског растиња!

Радуј се, миро христовог миомира!

Радуј се, јер се тобом одгони ридање!

Радуј се, јер се тобом доноси радовање!

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Кондак 2.

Видећи изливање твога мира, богомудри Николаје, душе се и тела наша просвећују, и ми распознајемо у теби чудесног живоносног мироточца:јер чудесима која се благодаћу Божјом изливају као вода, ти напајаш оне који са вером кличу к Богу: Алилуја!

Икос 2.

Несхватљиво знање о Светој тројици чинећи схватљивим, ти си, светитељу оче Николаје, био са светим Оцима у Никеји поборник исповедања православне вере, јер си исповедао да је Син раван, савечан и сапрестолан Оцу, а безумног си Арија изобличио. Тога ради верни се научише да ти кличу:

Радуј се, велики стубе побожности!

Радуј се, уточишни граде вернима!

Радуј се, јака тврђаво православља!

Радуј се, чесна носиљко и похвало Пресвете Тројице!

Радуј се, јер си проповедао да је Син истог достојанства са Оцем!

Радуј се, јер си полуделог Арија са Сабора светих отерао!

Радуј се, оче, славна красото Отаца!

Радуј се, премудра лепото свих богомудрих!

Радуј се, огњених речи говорниче!

Радуј се, јер се тобом вера утврђује!

Радуј се, јер се тобом јерес обара!

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Кондак 3.

Силом даном ти с неба, богоносни оче Николаје, ти си отирао сваку сузу са лица тешких паћеника: гладнима си био хранитељ, онима напучини морској изврсни крманош, болеснима исцељење, и сваковрсни помоћник свима онима који кличу к Богу: Алилуја!

Икос 3.

Заиста би требало, свети оче Николаје, да се теби пева песма с неба, а не са земље, јер ко је од људи у стању да искаже величину твоје светости? Али ми, љубављу твојом побеђивани, кличемо ти овако:

Радуј се, узору оваца и пастира!

Радуј се, свето очистилиште нарави!

Радуј се, сместилиште великих врлина!

Радуј се, чисто и чесно обиталиште светости!

Радуј се, свесветли и свемили светилниче!

Радуј се, златозарна и беспрекорна светлости!

Радуј се, достојни сабеседниче Анђела!

Радуј се, добри наставниче људи!

Радуј се, правило побожне вере!

Радуј се, обрашче кротости духовне!

Радуј се, јер се тобом од телесних страсти избављамо!

Радуј се, јер се тобом духовних сласти испуњујемо!

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Кондак 4.

Бура недоумице смућује ми ум: на који начин да достојно опевам чудеса твоја, блажени Николаје? јер их нико не може набројати, макар имао многе језике и говорио њима. Али ми, Богу који се у теби дивно прославља, усуђујемо се клицати: Алилуја!

Икос 4.

И ближњи и даљњи, богомудри Николаје, чуше величину чудеса твојих, како на лаким крилима благодати притичеш онима што су у невољама и брзо избављаш оне који ти вапију овако:

Радуј се, избављење од туге!

Радуј се, даваоче благодати!

Радуј се, прогонитељу неочекиваних зала!

Радуј се, засадитељу жељених добара!

Радуј се, брзи утешитељу оних што су у опасности!

Радуј се, страшни казнитељу оних што неправду чине!

Радуј се, пучино чудеса, Богом разливена!

Радуј се, таблице закона Христова, Богом написана!

Радуј се, снажно подизање оних што падају!

Радуј се, истинска чврстино оних што стоје!

Радуј се, јер се тобом свака обмана обелодањује!

Радуј се, јер се тобом свака истина збива!

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Кондак 5.

Јавио си се, свети чудотворче Николаје, као Богом вођена звезда која показује пут онима који се некада за време пловидбе налажаху у опасности на мору, и да им ти ниси притекао у помоћ када су те призивали, њих би брзо снашла смрт. Ти си тада запретио демонима који су бестидно летели и хтели да потопе лађу, и одагнао их, а верне, спасаване тобом, научио си да кличу Богу: Алилуја!

Икос 5.

Девојке, због сиромаштва свог припремљене на недостојну удадбу, видеше твоје велико милосрђе к ништима, преблажени оче Николаје, када ти старом родитељу њиховом ноћу тајно убаци три завежљаја злата, избављајући на тај начин и њега и његове кћери од пада у грех. Тога ради чујеш од свих ово:

Радуј се, ризнице превелике милости!

Радуј се, сасуде промишљања о људима!

Радуј се, храно и опорављење оних који прибегавају теби!

Радуј се, непоједиви хлебе гладних!

Радуј се, Богом дано богатство оних што бедно живе на земљи !

Радуј се, брзо уздизање убогих!

Радуј се, магновено услишење ништих!

Радуј се, пријатно старање о тужнима!

Радуј се, непорочни удомитељу трију девојака!

Радуј се, усрдни чувару чистоте!

Радуј се, надо безнадежних!

Радуј се, насладо целог света!

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Кондак 6.

Преблажени Николаје, сав свет проповеда тебе брзог помоћника у бедама: јер често пута зачас притичеш и помажеш онима што сувим путују или морем плове, уједно спасавајући од зала све који кличу к Богу: Алилуја!

Икос 6.

Имао си светлост живота, добри пастиру Николаје, носећи избављење неправедно на смрт осуђеним војводама који су те призивали, јер си се убрзо јавио цару у сну, уплашио га, и наредио му да војводе пусти неповређене. Тога ради ми ти заједно са њима благодарно кличемо:

Радуј се, помоћниче оних који те усрдно призивају!

Радуј се, избавитељу од неправедног убијања!

Радуј се, ти који чуваш од варљивих клевета!

Радуј се, разрушитељу неправедних намера!

Радуј се, ти који кидаш лаж као паучину!

Радуј се, ти што славно уздижеш истину!

Радуј се, разрешење невиних од уза!

Радуј се, оживљење мртваца!

Радуј се, заточниче правде!

Радуј се, помрачитељу неправде!

Радуј се, јер су тобом невини избављени од мача!

Радуј се, јер се тобом науживаше светлости!

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Кондак 7.

Желећи да растераш богохулни смрад јеретички, ти си се, Николаје, јавио као миро, ваистину миомирисно и тајанствено:људе Мирликијске напасао си, и сав свет благодатним миром испунио си, отерај стога и од нас богомрски смрад греха, да бисмо благопријатно клицали Богу: Алилуја!

Икос 7.

Свети оче Николаје, ми те сматрамо за новога Ноја крманоша спасоносног ковчега, који својим крмањењем разгониш буру свих тешкоћа и доносиш божанствену тишину онима који ти кличу овако:

Радуј се, тихо пристаниште витланих буром!

Радуј се, познато спасилиште дављеника!

Радуј се, добри крманошу оних што плове пучинама!

Радуј се, заустављачу морских бура!

Радуј се, избавитељу оних што су у олујама!

Радуј се, загревање оних што су у мразевима!

Радуј се, сијање што мрак туге разгониш!

Радуј се, светило што све крајеве земље просвећује!

Радуј се, избавитељу људи из бездана греха !

Радуј се, бацатељу Сатане у понор пакла!

Радуј се, јер тобом смело призивамо бездну милосрћа Божија!

Радуј се, јер тобом избављени од потопа гнева, ми налазимо мир с Богом!

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Кондак 8.

Свештени храм твој, блажени Николаје, показа се као необично чудо онима који прибјегавају к теби, јер приносећи у њему и малу молитву, добијамо исцељење великих недуга, ако само наду по богу положимо на тебе, са вером кличући: Алилуја!

Икос 8.

Ваистину си сав помоћник свима, богоносни Николаје и сабрао си уједно све који прибегавају к теби, као ослободилац, хранитељ и брзи лекар свима земнороднима, подстичући све на похвалу, да кличу к теби овако:

Радуј се, изворе свих исцељења!

Радуј се, помоћниче онима што горко страдају!

Радуј се, лучо што сијаш онима који лутају у ноћи греха!

Радуј се, небодана росо онима што су у врелини трудова!

Радуј се, даваоче благоустројења потребитима!

Радуј се, уготовитељу изобиља онима који ишту!

Радуј се, ти који често пута предухитрујеш молитвено искање!

Радуј се, ти што старим сединама снагу обнављаш!

Радуј се, изобличитељу многих скретања са пута истине !

Радуј се, верни служитељу Божјих тајни!

Радуј се, јер тобом завист потиремо!

Радуј се, јер тобом добро живљење остварујемо!

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Кондак 9.

Све болести укроти, велики наш помоћниче Николаје, дајући нам благодатне лекове, који ублажују душе наше и веселе срца свих који усрдно прибегавају к помоЋи твојој, а богу кличемо: Алилуја!

Икос 9.

Празноумне красноречивце безбожника видимо посрамљене тобом, богомудри оче Николаје, јер си победио Арија богохулника који раздељује Божанство, и Савелија који меша Свету Тројицу, а нас си утврдио у Православљу. Тога ради кличемо ти овако:

Радуј се, штите који штитиш благочешће!

Радуј се, мачу који сечеш злочешће!

Радуј се, учитељу божанских заповести!

Радуј се, погубитељу богопротивних учења!

Радуј се, Богом утврђена лествице, којом узлазимо на небо!

Радуј се, богоздани покрове којим се многи покривају!

Радуј се, ти који си речима својим умудрио немудре!

Радуј се, ти који си својом нарави покренуо лењивце!

Радуј се, неугасива светлости заповести Божјих!

Радуј се, пресветла лучо уредби Господњих!

Радуј се, јер су твојим учењем разбијају главе јеретика!

Радуј се, јер се тобом верни удостојавају славе!

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Кондак 10.

Желећи да душу спасеш, ти си оче наш Николаје тело своје заиста потчинио духу, јер си ћутању, војевању с помислима и делању додао богомислије, а богомислијем си стекао савршени разум, помоћу кога си неустрашиво разговарао са Богом и Анђелима, свагда кличући: Алилуја!

Икос 10.

Преблажени оче, ти си тврђава онима који славе чудеса твоја и свима који прибегавају заштити твојој. Стога и нас убоге у врлинама ослободи од сиромаштва, напасти, недуга и разних невоља, нас који ти с љубављу кличемо:

Радуј се, ти који избављаш од вечног убоштва!

Радуј се, ти који дајеш богатство непропадиво!

Радуј се, непокварљиво јело гладнима правде!

Радуј се, неисцрпно пиће жеднима живота!

Радуј се, ти који од метежа и рата чуваш !

Радуј се, ти који од уза и ропства ослобађаш!

Радуј се, преславни заШтитниче у бедама!

Радуј се, превелики покровитељу у искушењима!

Радуј се, избавитељу многих од пропасти!

Радуј се, ти који си безброј њих сачувао неповређенима!

Радуј се, јер тобом грешници љуту смрт избегавају!

Радуј се, јер тобом покајници живот вечни добијају!

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Кондак 11.

Преблажени Николаје, ти си умом, речју и делом славио Пресвету Тројицу више него други, јер си врло брижљивим проучавањем објаснио православне догмате, учећи нас вером, надом и љубављу да у Тројици Једноме Богу кличемо: Алилуја!

Икос 11.

У мраку живота ми видимо тебе, Богом изабрани оче Николаје, као неугасиву светозарну буктињу, јер ти са невештаственим светлостима анђелским разговараш о несазданој Светлости Тројичној, а душе верних просвећујеш и оне ти кличу:

Радуј се, блистање Тросунчане Светлости!

Радуј се, звездо данице Незалазног Сунца!

Радуј се, свећо, божанским пламеном запаљена!

Радуј се, јер си угасио демонски пламен безбожија!

Радуј се, светла проповеди правоверја!

Радуј се, блиставо сијање еванђелске светлости!

Радуј се, муњо која јереси сажижеш!

Радуј се, громе који саблазнитеље плашиш!

Радуј се, истинског разума научитељу!

Радуј се, тајанственог ума изјаснитељу!

Радуј се, јер се тобом уништи поклоњење твари!

Радуј се, јер се тобом научисмо клањати Творцу у Тројици!

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Кондак 12.

Свесни благодати дане ти од Бога, ми радосно празнујемо твој спомен, преславни оче Николаје и свом душом прибегавамо к чудесној заштити твојој, а пошто преславна дела твоја нисмо у стању избројати, јер их је много као песка на мору и звезда на небу, ми у недоумици кличемо: Алилуја!

Икос 12.

Опевајући твоја чудеса, ми те славимо, свеславни Николаје, јер се у теби дивно прослави Бог, прослављен у тројици. Али, иако ти, чудотворче свети, од душе приносимо премноге песме и похвале, ипак је то ништа према дару чудеса твојих, којима дивећи се, кличемо к теби:

Радуј се, служитељу Цара над царевима и Господара над господарима!

Радуј се, сажитељу Небеских Служитеља Његових!

Радуј се, верним царевима помоћи!

Радуј се, поносе рода хришћанског!

Радуј се, имењаче победе!

Радуј се, венценошче знаменити!

Радуј се, огледало свих врлина!

Радуј се, тврди грудобране свих који прибегавају к теби!

Радуј се, сва надо наша по Богу и Богородици!

Радуј се, тела наших здравље и душа наших спасење!

Радуј се, јер се тобом ослобађамо од вечне смрти!

Радуј се, јер се тобом удостојавамо вечног живота!

Радуј се, Николаје, велики чудотворче!

Кондак 13.

О, пресвети и пречудни оче Николаје, утехо свих који су у невољама, прими овај наш принос, и умоли Господа да нас твојим благопријатним посредовањем избави од пакла, да бисмо с тобом певали: Алилуја.

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

Молитва п рва светом НИКОЛАЈУ чудотворцу
О, свехвални и свечесни архијереју, велики чудотворче, светитељу Христов оче Николаје, Божји човече и верни слуго, жељено биће, сасуде изабрани, чврсти стубе Цркве, пресјајни светилниче, звездо која обасјаваш и осветљаваш сву васељену. ти си праведник, узрастао си као палма посађена у дворима Господа свог, живео си у граду Миру, миром си замирисао и изливаш непресушно миро благодати Божје. Својим путовањем, пресвети оче, море си осветио, када многочудотворне мошти твоје путоваху у град Бари, да од истока до запада славе име господње. О, прекрасни и предивни чудотворче, брзи помоћниче, усрдни заштитниче, предобри пастиру који духовно стадо спасаваш од разноврсних опасности, тебе прослављамо и тебе величамо као наду свих хришћана, извор чудеса, покровитеља верних, премудрог учитеља, хранитеља гладних, радост уплаканих, одећу нагих, лекара болесних, крманоша морепловцима, ослободитеља сужњима, старатеља и заштитника удовица и сиротих, чувара целомудрија, кротког васпитача деце, окрепљење стараца, наставника постника, одмор трудбеника, изобилно богатство ништих и убогих.

Услиши нас који ти се молимо и под окриље твоје прибегавамо, заузми се за нас пред Вишњим, и својим богопријатним молитвама измоли нам све што је корисно по спасење душа и тела наших. Помоћу твојом сачувај од сваке невоље свету обитељ ову, сваки град и село, и сваку хришћанску земљу, и људе што у њима живе, јер знамо, знамо да молитва праведнога може много помоћи на добро, а после преблагословене Дјеве Марије ми тебе праведника имамо као заступника пред свемилостивим Богом, и твоме усрдном посредништву и заступништву смирено прибегавамо .

Преблаги оче, ти нас, као будни и добри пастир, сачувај од свих непријатеља, погибије, земљотреса, града, глади, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца. И у свим нашим опасностима и невољама пружај нам руку помоћи, и отвори нам врата милосрђа Божјег, јер смо због мноштва неправди наших недостојни гледати висину небеску, оковани смо оковима греха, те никада не сатворисмо вољу Створитеља нашег, нити одржасмо заповести Његове. Тога ради преклањамо пред Творцем нашим колена скрушеног и смиреног срца нашег, и просимо твоје очинско посредовање пред Њим, помози нам, угодниче Божји, да не изгинемо са безакоњима нашим, избави нас од сваког зла и од сваке напасти, упути ум наш, и укрепи срце наше у правој вери, да бисмо твојим посредовањем и заузимањем остали непотамањени ни ранама, ни опасностима, ни помором, нити икаквим гневом Саздатеља нашег. И да тако у миру проживимо овдашњи живот, и удостојимо се видети добра на земљи живих, славећи Оца и Сина и Светога Духа, Једног у Тројици слављеног и обожаваног Бога, сада и увек и кроза све векове, Амин.

Молитва друга светом НИКОЛАЈУ чудотворцу

О, свесвети Николаје, прекрасни угодниче Господњи, наш усрдни заступниче, и свуда у невољама брзи помоћниче, помози мени грешном и утученом у овом садашњем животу, умоли Господа Бога да ми опрости све грехе моје које од младости своје починих у целом животу мом, делом, речју, мишљу и свим чулима својим, и при исходу душе моје помози мени кукавном, умоли Господа Бога, Саздатеља свих твари, да ме избави ваздушних митарстава и вечних мука, како бих свагда прослављао Оца и Сина и Светога Духа, и твоје милостиво посредовање, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Молитва трећа светом НИКОЛАЈУ чудотворцу

О, свеблаги оче Николаје, пастиру и учитељу свих који са вером прибегавају твоме заступништву, и усрдном те молитвом призивају, брзо похитај, и избави стадо Христово од вукова који га растржу, и светим молитвама својим огради и сачувај сваку хришћанску земљу од побуна, земљотреса, најезде туђинаца и међусобног рата, од глади, поплаве, пожара, покоља и изненадне смрти, и као што си се смиловао на три човека што су били у тамници, и избавио их од царева гнева и посечења мачем, тако се смилуј и на мене који сам у тами грехова умом, речју и делом, и избави ме од гнева Божјег и вечне казне, да би ми, због твог посредовања и помоћи, и због Свога милосрђа и помоћи, Христос Бог подарио да тих и безгрешан живот проживим у овом свету, и да ме избави стајања с леве стране, а удостоји са свима светима стајања с десне стране. Амин.

Мощи на св. Николай

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ НИКОЛАЈА ЧУДОТВОРЦА .wmv

ЖИТИЈА СВЕТИХ

СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ

НИКОЛАЈА РАВНОАПОСТОЛНОГ,

архиепископа и просветитеља Јапанског



ЕВАНЂЕЉЕ Христово вечножива је сила Божја на спасење свима људима свих времена. Та спасоносна сила Еванђеља пројавила се и у наше дане преко овог дивног и равноапостолног светитеља Божјег, Николаја Јапанског. Родио се свети Николај Нови 22. августа 1836. године у селу Јегоржа, у губернији Смоленској, од оца благочестивог ђакона и побожне мајке, која је умрла кад је њему било тек пет година. На крштењу је добио име Иван, а презиме му је било Димитријевич Касаткин. Када Иван поодрасте, отац га даде у семинарију (богословију) у граду Смоленску, а када ову заврши (1856. г.) уписа се у Духовну академију у Петрограду. Када Свети Синод Руске Цркве одлучи године 1860. да пошаље једног свештеника у руско посланство у далеки Јапан, тада по Промислу Божјем избор паде на Ивана Касаткина, који тада беше студент четврте године у Академији. Ускоро затим овај свети слуга Божји заврши Академију, замонаши се са именом Николај и би посвећен за јеромонаха. Године 1861. он пође на свој свети пут, пређе цео Сибир и стиже у Јапанско место Хаконтате.

У Јапану су тада околности за православно хришћанско мисионарење биле веома тешке јер је било строго забрањено проповедати Христа. Свети Николај је сам изучио јапански језик и после неколико година ревносног, но изложеног увек великим опасностима рада, он обрати у веру Христову јапанског лекара Сакаја и свештеника Саваба (1865. године). Ови двојица од тада помагаху светом Николају, тако да већ 1871. године беше око 15 православних хришћана у Јапану. Свети Николај је настојао не толико да обрати што већи број Јапанаца, колико да оне који се стварно обраћају у хришћанску веру учини правим и непоколебљивим хришћанима, јер им увек предстојаше ношење крста и идење за Христом до краја.

Тек после десетину година рада светог Николаја, било је дозвољено да се у Јапану организује званично Руска Православна мисија за Јапан, На челу које је постављен равноапостолни Николај, који тада би произведен за архимандрита. Мисионарски центар би тада премештен у јапанску престоницу Токијо, а за свештеника православне парохије у Хаконтате би постављен јеромонах Анатолије из Русије. Када ускоро затим јапански цар даде слободу за проповедање хришћанске вере у Јапану (1873. године), апостолски рад светог Николаја донесе убрзо још веће плодове, јер ускоро број верних порасте на преко хиљаду.

Кроз две године (1875. г.) епископ Павле са Камчатке хиротониса првог свештеника православног из Јапана, Павла Сабаса, и већ ускоро би створена прва Православна Јапанска Црква, која ускоро (1885. године) доби и свога епископа у лицу светог Николаја. Те године 30. марта он би хиротонисан за епископа Ревелског, и од тада још више умножи и рашири свој апостолски рад у Јапану. Године 1890. он са својим верницима подиже саборни храм у Токију, у православном византијском стилу. Православне црквене заједнице у Јапану постадоше тада многобројне, јер у то време би дата и потпуна верска слобода за хришћане. Свети Николај и његова жива Црква Божја у Јапану не имађаху скоро никаквих материјалних средстава, но ипак Светитељ установи школе за образовање оглашених, хришћана и свештеника. У овим школама су се учили будући мисионари и проповедници Еванђеља Христовог међу незнабожним Јапанцима. Биле су отворене и школе за девојке, из којих су излазиле хришћанке способне да држе веронауку по црквама и парохијама. Најзад је отворена и једна семинарија (1878. године), где се изучавало Свето Писмо, богословске науке и језици јапански, кинески и руски. Тако је у далеком и непросвећеном Јапану засијала светлосна зора Сунца Правде, Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, и основана Његова света Црква од овог светог и равноапостолног сведока Његовог Николаја Новог.

Свети Николај је развио ревносну апостолску делатност у засађивању еванђелског живота међу новообраћеним Јапанцима, у учењу, у живљењу и творењу спасоносне науке Христове и у истинском служењу Богу Живоме и Истинитоме. Он и његови ученици уложили су велики труд да преведу на јапански језик Свето Писмо, богослужбене књиге, дела и каноне Светих Отаца и Васељенских Сабора, Житија и поуке Светитеља, једном речју све оно што су некада раније радили света равноапостолна браћа Кирило и Методије међу Словенима.

Пуних педесет година радио је свети равноапостолни Николај у Јапану, и зато је од свих православних хришћана у Јапану и широм света још за живота поштован као свети човек Божји и апостол Христов, као просветитељ оних који седе у тами и сенци смртној и као засадитељ свете Цркве Христове у Јапану. После многих трудова и апостолских дела својих, починуо је свети Николај у Господу своме 3. фебруара 1912. године, и чеоно погребен у цркви својој у Токију. Њему се као угоднику Божјем и верном апостолу Христовом обраћају у својим молитвама сви верујући Јапанске Цркве и остали православни хришћани, и по вери својој бивају услишавани и благодатно помагани. Његов свети гроб постао је место поклоништва и извором чудесне помоћи од Бога, и то не само за православне, него њему долазе и инославни, па чак и нехришћани у Јапану, међу којима се све више и више шири и расте Црква Христова Православна, благодарећи сили и благодати Еванђеља Христова и молитвеном заступништву и помоћи равноапостолног Николаја.[13]

Свети Синод Руске и Јапанске Цркве унели су име Светог Николаја, просветитеља Јапанског, у календар Светих Православне Цркве под 3. фебруаром (10. априла 1970. године). Његовим светим молитвама нека Господ и нас помилује и спасе. Амин.



НАПОМЕНЕ:

13. Данас Православна Црква у Јапану има своју архиепископију и још две епархије, са три епископа, великим бројем верника, свештенства и цркава.

ЖИТИЈА СВЕТИХ

НЕБЕСКА ЧУДЕСА СВ. НИКОЛАЈА ЧУДОТВОРЦА



ЕВО светитеља Божјег који непрестано пише Еванђеље Христово; пише га с неба непрестано својим чудесима, као што га је непрестано писао за свога живота на земљи. Пише га по свој земљи, на свих пет контитената. Сав испуњен чудесним и чудотворним Господом, он и живи не друкче него непрестано чудотворећи. Зато је и стекао презиме: Чудотворац, уз своје славно име: Николај. Непрестано живећи Господом Христом, тим најмилијим чудом свих светова: архангелских, ангелских, човечанских, животињских, биљних, минералних, он је и сам постао једно од најмилијих чуда земљине историје, и небеске историје, уколико је стварају људ ска бића.

Човекољубље овог свежалостивог светитеља Божјег је неизмерно, јер је васцело од човекољубља Јединог Човекољупца. Зато су и чудеса његова неизмерна, и безбројна. Од њих ваља споменути бар неколико, еда бисмо се у данима и ноћима невоља наших и мука наших пренули, и кренули, и полетели к њему молитвом, вапајем, уздахом, сузом, јецајем. А он, бескрајно човекољубив и потресно жалостив, сажалиће се на нас, притећи ће нам брзо у помоћ, избавиће нас, из чељусти наших немани, ма какве биле, и ма од куда биле. Не сумњај у то, само веруј! Јер је истина Свеистинитога ово: "Све је могуће ономе који верује". А на првом месту светом љубимцу Христовом, великом Николају Чудотворцу, који је сав од Богочовечанске свемоћне вере Христове: сав душом, сав срцем, сав умом, сав свим бићем својим, свим животом својим, свом вечношћу својом.



I



У Цариграду живљаше један човек, по имену Николај, који се издржавао рукодељем. Побожан, он се беше заветовао да дане, посвећене празновању светог Николаја Чудотворца, празнује истински прослављајући овог угодника Божјег. Он је то истрајно испуњавао, по речима Светога Писма: Поштуј Господа иметком од праведних трудова својих (Прич. Сол. 3, 9); и тога се увек чврсто сећао. Тако он достиже дубоку старост; и немајући више снаге да ради, он западе у немаштину. Међутим приближавао се празник светог Николаја, и старац, размишљајући шта да ради, рече својој жени: Скоро ће празник милог нам великог архијереја Христовог Николаја. Но како ћемо ми бедни, при нашој оскудици, отпразновати овај дан? - Побожна жена одговори мужу: Ти знаш, господине мој, да је дошао крај животу нашем, јер и тебе и мене сустигла је старост. Ако би нам се десило чак и то, да се наш живот заврши сада, ти се држи свога завета и не заборављај љубав твоју к светитељу. - Она указа мужу своме на ћилим и рече: Узми ћилим, па носи и продај га, и купи све што је потребно за достојно празновање празника светога Николаја. Ми ништа друго немамо, а овај ћилим нам није нужан, јер немамо деце којој бисмо га могли оставити.

Чувши то, побожни старац похвали жену своју, узе ћилим и оде. А када иђаше тргом, на коме се налажаше стуб светог цара Константина Великог, и пролажаше поред цркве светога Платона, њега срете свагда готов на помоћ свети Николај, у облику чеснога старца, и упита га: Пријатељу мили, куда идеш? - Ваља ми на пијацу, одговори он. Пришавши му ближе, свети Николај рече: Добро дело. Но кажи ми, пошто продајеш тај ћилим, желео бих да га купим. - Старац одговори светитељу: Овај ћилим је у своје време купљен за осам златника; а сада ћу узети за њега колико ми ти даш. - Светитељ рече старцу: Пристајеш ли да ти дам за њега шест златника? - Ако ми даш толико, одговори старац, ја ћу ти га с радошћу дати. - Свети Николај спусти руку у свој џеп, извади злато, даде у руке старцу шест великих златника, и рече му: узми то, пријатељу, и дај ми ћилим. - Старац с радошћу узе злато, јер је ћилим вредео мање од тога. Узевши ћилим из старчевих руку, свети Николај оде. А када се они растадоше, људи на пијаци што бејаху близу, упиташе старца: Не видиш ли привиђење, старче, те сам разговараш? - Јер они видеше само старца и чујаху његов глас, а светитељ беше за њих невидљив и нечујан.

За то време свети Николај дође с ћилимом к старчевој жени и рече јој: Муж твој је мој стари пријатељ. Сретнувши ме он ми се обрати са оваком молбом: "Из љубави према мени, однеси овај ћилим мојој жени, а мени ваља свршити један други посао". - Рекавши то, светитељ постаде невидљив. Међутим жена, видећи чеснога мужа који је блистао у светлости и узевши ћилим од њега, не смејаше од страха ни да га упита ко је он. Мислећи да је муж њен заборавио речи које му је она рекла и њену љубав према светитељу, жена се разгњеви на свога мужа и рече: Тешко мени кукавној! мој муж је законопреступник и пун је лажи. - Говорећи те речи, и слично томе, она није хтела ни да гледа на ћилим горећи љубављу према светитељу.

Не знајући шта се догодило, муж њен накупова све што је потребно за празник светог Николаја, и иђаше кући својој сав радостан што је продао ћилим и што није приморан да одступи од свог благочестивог обичаја. Када он стиже дома, разгњевљена жена га срете опаким речима: Иди одмах од мене! јер си слагао светом Николају. Истину је рекао Христос, Син Божији: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг, па се обзире натраг (Лк. 9, 62).

Рекавши то, и слично томе, она донесе ћилим мужу своме и рече му: Ето, узми! а мене више видети нећеш. Ти си слагао светом Николају, и зато ћеш изгубити све што си стекао празновањем његовог празника. Јер је писано: Који сав закон одржи а сагреши у једноме, крив је за све (Јак. 2, 10).

Чувши то од своје жене и видећи свој ћилим, старац беше задивљен и не налажаше речи да одговори својој жени. Дуго стајаше он запрепашћен, и најзад му постаде јасно да је свети Николај учинио чудо. Уздахнувши из дна срца и испунивши се радости, он подиже руке своје к небу и рече: Слава Теби, Христе Боже, који твориш чудеса преко светог Николаја! - После тога он упита жену своју: Страха Божијег ради, реци ми ко ти донесе овај ћилим, муж или жена, старац или младић? - Жена му одговори: Старац честан и лучезаран, одевен у светле хаљине, донесе нам овај ћилим и рече ми: "Муж твој је пријатељ мој, па сревши ме замоли ме да овај ћилим донесем теби; узми га". Узевши ћилим, ја се не усудих да упитам доносиоца ко је он, јер је сав блистао светлошћу!

Чувши то од жене, старац се дивљаше, и показа жени преостало код њега злато и све што беше купио за празник светога Николаја: јестива, вино, просфоре и свеће. И ускликну он: Жив ми Господ, човек који купи ћилим од мене, и опет га донесе у кућу к нама убогим и смиреним слугама, заиста је свети Николај, јер они који ме видеше у разговору с њим питаху ме: "Не привиђење ли ти видиш?" Они видеше само мене, а он бејаше невидљив.

Тада обоје, старац и жена његова, ускликнуше, узносећи благодарност Свемогућем Богу и хвалу великом архијереју Христовом Николају, брзом помоћнику свима који га с вером призивају. Испунивши се радости они одмах пођоше у цркву светог Николаја, носећи злато и ћилим, и испричаше у цркви све свему клиру и свима који се тамо задесише. И сви они, чувши казивање њихово, прославише Бога и светог Николаја који твори милост слугама својим. Затим они послаше к патријарху Михаилу[10] и обавестише га о свему. Патријарх нареди да се старцу даје помоћ из имовине цркве свете Софије. И они отпразноваше празник чесно, са узношењем хвале и молитвама.



II



Живљаше у Цариграду благочестив човек, по имену Епифаније. Бејаше он веома богат и врло уважаван од цара Константина,[11] и имађаше много робова. Једном он намисли да купи себи роба за слугу; и у трећи дан месеца децембра он узе 72 златника, уседе на коња и одјаха на пијацу где трговци, дошавши из Русије, продају робове. Али му не испаде за руком да купи роба, И он се врати кући. Сишавши с коња, он уђе у палату, извади из џепа злато што је носио на пијацу, метну га негде у палати, и заборави место где га је метнуо. А то му се догоди по дејству ђавола који непрестано војује с родом хришћанским. Јер ђаво, не подносећи побожност овога мужа, намисли да га вргне у понор греха. Сутрадан изјутра велможа призва момка који га је служио и рече му: Донеси ми злато које ти синоћ дадох, треба ми ићи на пијацу. - Чувши то, слуга се уплаши, пошто му господар не беше дао злато, и рече: Господару, ти ми ниси дао злато. - Господар на то узврати: О, зла и лажљива главо, куда си метнуо злато које ти дадох? - Момак се кунијаше да не схвата о чему говори господар његов. Велможа се разљути и нареди слугама да вежу момка, да га немилосрдно бију и окују у ланце. А у себи рече: Судбину ћу његову решити када прође празник светога Николаја. - Јер овај празник је имао бити кроз два дана.

Закључан сам у одаји, момак са сузама завапи к свемогућем Богу који избавља оне што су у невољи: "Господе Боже мој, Исусе Христе, Сведржитељу, Сине Бога живога, који живиш у неприступној светлости, к Теби вапијем, јер Ти знаш срце човечије, Ти си помоћник сиротама, избављење оних у невољама, утеха тужнима, избави ме из ове необјашњиве ми напасти! Устрој милостиво избављење, да би и господар мој, избавивши се од греха и неправде причињене мени, прославио Тебе с весељем срца, и да би ја, ништавни слуга Твој, избавивши се од ове напасти која ме неправедно постиже, узнео Теби благодарност за човекољубље Твоје".

Са сузама говорећи то, и томе слично, и молитви додајући молитву и сузама сузе, момак завапи к светом Николају: "О, чесни оче, свети Николаје, избави ме од беде! Ти знаш да ја нисам крив у ономе због чега ме окривљује господар. Сутра ће осванути твој празник, а ја се налазим у великој невољи".

Настаде ноћ, и уморан момак заспа. И јави му се свети Николај, свагда брз на помоћ свима који га са вером призивају, и рече: "Не тугуј, Христос ће те избавити преко мене, слуге Свога". - И тог тренутка спадоше ланци с ногу његових, и он устаде и узнесе хвалу Богу и светоме Николају. Тог часа светитељ се јави и господару његовом, и укори га: "Зашто си неправду учинио слузи своме Епифаније? Ти си сам крив, јер си заборавио где си метнуо злато, а момка мучиш без разлога, а он ти је веран. Но пошто ниси то ти сам смислио већ те је научио исконски зли непријатељ, ђаво, то ти се ево јављам, да не би усахнула љубав твоја к Богу. Устани и ослободи момка. А ако ме не послушаш, тебе ће снаћи велика несрећа". - Затим, показујући му прстом место где лежи злато, свети Никола рече: "Устани, узми своје злато и ослободи момка". - Рекавши то, он постаде невидљив.

Велможа Епифаније се пробуди сав дрхтећи, оде до места у палати које му светитељ показа, и нађе злато које сам беше тамо оставио. Тада, обузет страхом и испуњен радошћу, он рече: Слава Теби, Христе Боже, Надо свега рода хришћанског; слава Теби, Надо безнадежних и брза Утехо очајних; слава Теби, јер си показао светило целоме свету и брзо устајање палих у грех - Светога Николаја, који исцељује не само телесне болести него и душевне саблазни. - Сав у сузама, он паде пред чесном иконом светог Николаја и рече: Благодарим ти, чесни оче, јер си спасао мене недостојног и грешног, и дошао си к мени ништавном очишћујући ме од грехова. Чиме ћу ти узвратити за то што си погледао на мене и дошао к мени?

Рекавши то, и слично томе, велможа оде к момку, и када угледа да су окови спали с њега, спопаде га још већи ужас, и он силно укораваше себе. И сместа нареди он да момка ослободе и да га обаспу сваком пажњом; сам пак сву ноћ проведе у бдењу, благодарећи Бога и светог Николаја који га избави од такога греха. А кад зазвони за јутрење, он узе злато и са момком оде у цркву светог Николаја. Ту он с радошћу исприча свима какве га милости удостоји Бог и свети Никола. И сви прославише Бога који твори таква чудеса преко угодника Својих. А кад сврши јутрење, Господар рече у цркви момку: Чедо, не ја грешни но Бог твој, Творац неба и земље, и свети угодник Његов, Николај, нека те ослободе ропства, да би и мени ма кад била опроштена неправда коју сам ти из незнања учинио.

Рекавши то он раздели злато на три дела: један део даде цркви светог Николаја, други раздаде ништима, а трећи даде момку, говорећи: Чедо, узми ово, и никоме нећеш бити дужан сем светоме Николају. Ја ћу се старати о теби као чедољубив отац.

Узневши благодарност Богу и светоме Николају, Епифаније оде дому своме с радошћу.



III



У Цариграду живљаше један благочестив човек, пун вере у Господа Христа. Он много љубљаше и почитоваше великог угодника Божјег, светог Николу. Једном, спремајући се да ради неког посла отпутује лађом у другу земљу, он по обичају свом оде цркви светог Николаја и помоли се светитељу Божјем. Затим се опрости са пријатељима и суседима, па се укрца у лађу и отпутова. У три часа по поноћи стаде дувати јак ветар и отпоче бура. Морнари се ужурбаше око притезања једрила; прискочи им у помоћ и овај благочестиви човек; али се некако спотаче и паде у море. Помрчина беше страшна, ветар страховит, те не могаху притећи у помоћ утопљенику, мада га сви жаљаху и запомагаху. А он онако обучен, борећи се са валовима и тонући викаше: "Свети Никола, помози ми!" - И, о чуда! он се одједном обрете у својој кући у Цариграду, иако му се чинило да је још у дубини мора. Укућани његови, чувши његов глас, упалише свеће; утом дотрчаше и суседи; и видеше њега где стоји усред куђе, говори громко, док му се одело сво мокро цеди од морске воде. Сви се скаменише од ужаса и страха, неспособни да реч проговоре. А топљеник им рече: Браћо, шта се ово збива? Знам да се јуче опростих са свима вама, па одох на лађу; лађа се отисну и ми пловљасмо пучином; затим дуну силан ветар, настаде бура, морнари се ужурбаше око једрила, а ја се некако спотакох, и захваћен ветром падох у море, и призвах у помоћ светог Николу. А сада где сам, не знам. Реците ми, да нисам полудео? шта се то десило са мном? - А они, чујући шта он говори и видећи како му морска вода цури из одела, разумеше да се десило дивно чудо. И сви се стадоше радовати с њим, и дуго од радости плакаху, и клицаху: Господе помилуј! - Затим се топљеник пресвуче и оде у цркву светог Николаја. И остатак ноћи проведе у молитви, плачући, метанија правећи и благодарност узносећи Богу и дивном угоднику Његовом, светом Николи.



IV



У Антиохијском крају, близу Сарацена, живљаше један врлински и богобојажљив човек, по имену Агрик, и имађаше јединца сина Василија. Беше Агрик украшен благодаћу Божјом; и изобиловаше великим богатством; и имађаше велику веру и љубав према светом оцу Николају Чудотворцу. Сваке године он свечано прослављаше празник светог Николаја, и постављаше две трпезе: једну убогима, а другу пријатељима, суседима и осталима. На пет потркалишта од града Антиохије налажаше се црква, посвећена светом оцу Николају. Тамо се сваке године о празнику светог Николаја сабираше много народа. Једне године о том празнику хрљаше силан свет ка светој цркви. Побожни Агрик посла цркви сина свог Василија са слугама својим, рекавши сину: Иди, чедо, цркви светог оца Николаја, и поступи онако како си научио од нас ранијих година: вечерње богослужење одстој са страхом и усрђем, тако и цело јутрење, и божанствену литургију, па се потом врати кући на ручак; а ја и мати твоја спремићемо све што је потребно ништима.

Саслушавши пажљиво ове речи свога оца, Василије с радошћу оде цркви. Но за време јутарњег богослужења налетеше Сарацени, опколише цркву и заробише све људе, међу њима и Агриковог сина Василија. И све их као робље одведоше на острво Крит; и ту Василија, као веома лепог младића, дадоше Сараценском кнезу Амиру. Остало пак робље, једне продадоше а друге у тамницу затворише. Сараценски кнез одреди Василија да њега лично двори и служи.

Када родитељи Василијеви то чуше, ударише у плач и ридање, и уместо радосног светковања њих постиже тужно сетовање. Обузети тугом они две године не празноваху празник светог оца Николаја, но једнако нарицаху и сузе роњаху, и овако говораху: Сине наш мили, ми те сада са вршњацима твојим не видимо, и рукама не грлимо, и уснама не целивамо. Боље би било да смо те на постељи болесног дворили, рукама подизали и окретали, него што си пао у руке незнабожних људи. И да те је смрт снашла, ми бисмо с радошћу предали тело твоје земљи. И срце се наше не би овако кидало.

На такво њихово нарицање и цвиљење стицаху се к њима и сродници и суседи, да их теше у њиховом болу и јаду. И тешећи их говораху им: Зашто сте тако малодушни у тузи? Зар вам није познато каква многобројна чудеса и на суву и на мору чини чудесни светитељ Николај? Он избавља од мача, и од сваке незаслужене смрти; избавља из ропства.

Слушајући такве речи од ближњих својих, Агрик се донекле утеши, па рече жени својој: Каква нам је корист што оволико плачемо? Ето, већ је трећа година откако цвилимо; заборависмо и на празник светог оца Николаја; и не одосмо к њему о празнику. Него, послушај ме сада: хајде да спремимо свеће и јелеј и тамјан, па да одемо к светитељу и помолимо му се с вером, да нас утеши у тузи за нашим сином Василијем и охрабри надом. Јер он нам може сина нашег вратити, или нас на неки начин обавестити о њему да ли је жив или мртав. - Чувши то, жена му рече: Добро кажеш, господине; да урадимо као што предлажеш, пошто ће скоро и празник светог оца Николаја.

И тако урадише: с радошћу похиташе цркви светог Николаја. И као што ваља светковаше празник, па се вратише кући својој. Код куће приредише вечеру, позвавши на њу своје сроднике и све ближње суседе. И стадоше јести и пити славећи Бога, и спомињући чудеса светог оца Николаја. Утом почеше пси силно лајати у дворишту. Агрик рече момцима својим: Идите и видите што пси толико лају, да ли је посреди нека звер или што друго. - Момци изиђоше, али ништа не видеше, док пси и даље страховито лајаху. Тада Агрик узе светиљке, и са осталима пође да види шта је то. И угледаше усред дворишта човека у сараценском оделу. Уплашивши се, они не знађаху ко је то. А када Агрик приђе ближе, он виде младића са чашом пуном вина у руци; и посматраше га ништа не говорећи, сав обузет страхом и радошћу. Запањен, он најзад једва проговори: О, чедо моје Василије! да ли то ја стварно видим тебе? јеси ли то ти, или твоја сенка? - Младић Василије одговори брзо: Ја сам, оче, син твој јединац, кога Сарацени заробише и на Крит као роба одведоше.

Када то Агрик чу, полете, загрли сина, и стаде га љубити; и питаше га: Чедо моје слатко, реци ми, како побеже из безбожних руку Сараценских? с ким си се, чедо моје, посаветовао о томе? Хајде, испричај све оцу своме. - А син рече оцу своме: Оче, ништа не знам о томе што ме питаш. Но ово једно знам: Сада прислуживах кнеза Сараценског за вечером. Јер када ме заробише и на Крит одведоше, тамо ме дадоше Сараценском кнезу Амиру. И од тога времена кнез Амир ме одреди да га служим вином, стојећи пред њим за време обеда са пуном чашом вина, као што ме, оче, сада видиш. И ето не знам, каква ме то сила изненада узе, и са овом чашом коју још у руци држим, као неким ветром пренесе и постави овде, и видех где ме на ово место поставља велики свети отац Николај.

Чувши то, Агрик се испуни радости због великог чуда, узе сина за руку и предаде га матери његовој. А она видевши сина од радости плакаше, и многе му миле речи говораше, и загрливши га непрестано га целиваше, а и овако говораше: Сада те видим, премило чедо моје Василије. Сада те неочекивано рукама својим грлим. Сада, чедо моје слатко, имам тебе - утеху души мојој. Сада се све туге материнског срца мог разрешише, јер ево сва блага моја у рукама својим држим.

Када то чуше људи из околних места, брзо се стекоше на радост и весеље поводом таког неисказаног чуда. И би приређена чесна светковина у част светом и великом оцу Николају Чудотворцу, славећи Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и кроза ове векове. Амин.



V



Једном у Кијеву, о празнику светих мученика Бориса и Гљеба, слеже се силан свет из свих градова и села на празник светих мученика. Неки Кијевљанин, који имађаше велику веру к светоме Николају и к светим мученицима Борису и Гљебу, седе на лађу за Вишгород да се тамо поклони гробу светих мученика Бориса и Гљеба,[12] поневши са собом свеће, тамјан и просфоре - све што је потребно за достојно празновање. Пошто се поклони моштима светих и душу испуни радошћу, он лађом крену натраг кући својој. За време тог путовања реком Дњепром, жена његова која држаше дете у рукама, задрема и испусти дете у воду, и оно потону. Отац стаде чупати себи косу на глави, вапијући:

"Тешко мени, свети Николаје, зато ли ја имам тако велику веру к теби, да ти не спасеш дете моје од потопљења. Ко ће бити наследник мога имања? кога ћу научити да свечано прославља твој празник? како ћу јављати велико милосрђе твоје које си излио на сав свет и на мене бедног, када се удавило дете моје? Ја сам хтео да га васпитам просвећујући га чудесима твојим, да би ме после смрти моје хвалили што пород мој светкује светог Николаја. Међутим, светитељу, ти си не само ожалостио мене него и себе, јер ће се ускоро морати прекинути слављење тебе у дому мом, пошто сам стар и очекујем кончину. Да си хтео, ти си могао спасти дете; али ти си допустио да се оно удави и ниси опасао јединче моје. Или ти сматраш да ја не знам чудеса твоја? Та њима броја нема, и језик људски није у стању да их исприча. И ја, оче свети, верујем, да је теби могуће све што зажелиш, али су безакоња моја претегла. Тек сада, кидан жалошћу, ја сам схватио: да би се мени сва твар покоравала као Адаму у рају до грехопада, да сам беспрекорно држао заповести Божје. Међутим, сада сва твар устаје на мене: вода потапа, звер растрже, змија прогута, муња сагори, птице искљују, стока бесни и изгази све, људи убијају, хлеб дат нам за храну није нас наситио, и, по вољи Божијој, биће нам на погибао. Ми, обдарени душом и разумом и створени по слици Божијој, не испуњујемо, ипак, како треба, вољу Творца свога. О, свети оче Николаје, немој се разгњевити на мене што ја овако смело говорим, јер ја не губим наду на спасење, имајући тебе за помоћника".

Жена пак његова чупаше себи косу и удараше се по образима. Најзад они стигоше до града, и уцвељени уђоше у своју кућу. Наступи ноћ, и тада архијереј Христов Николај, брз на помоћ свима који га призивају, учини дивно чудо, каквога није било у пређашње време. Ноћу он извади из реке утопљено дете и положи га живо и неповређено на хору храма свете Софије.

Када дође време за јутарње богослужење, црквењак уђе у цркву и чу детињи плач на хору. И дуго он стајаше размишљајући, ко је то пустио жену на хор. Затим оде ономе који је одржавао ред на хору и стаде га корити; овај се правдаше да ништа не зна. Но црквењак га укораваше: Ти си ухваћен на делу, јер деца се деру на хору. - Овај се уплаши, и пришавши катанцу виде да је недарнут и чу детињи глас. Попевши се на хор, он угледа пред иконом светог Николаја детенце сво покисло од воде. Не знајући шта да мисли, он обавести о томе митрополита. Одслуживши јутрење, митрополит посла да се људи саберу на тргу и да их упитају чије детенце лежи на хору у цркви Софије. Сви грађани пођоше у цркву чудећи се откуда се обрело на хору дете, мокро од воде. дође и отац детињи, да види то чудо, и угледавши детенце познаде га. Али, не верујући себи, он оде к својој жени и исприча јој све по реду. А она одмах стаде прекоравати мужа свога, говорећи: Та како ти то не схваташ, да је то чудо, учињено светим Николајем.

Она хитно оде у цркву, познаде дете своје, и не додирнувши га паде пред икону светог Николаја и мољаше се са умилењем и сузама. А муж, стојећи подаље, роњаше сузе. Чувши о томе, сви се људи слегоше да погледају на чудо. И сабра се сав град, славећи Бога и светог Николаја. А митрополит приреди чеони празник, као што се то ради на сам дан празновања светог Николаја, прослављајући Свету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

НАПОМЕНЕ:

8. Мт. 8, 26.
9. Јн. 14, 12.
10. Михаил Керуларије патријарховао од 1043. до 1058. године.
11. Реч је о Константину Мономаху који је царовао од 1042. до 1060. године.
12. Мошти светих мученика Бориса и Гљеба налажаху се тада још у Вишгороду Кијевском. А чудо о коме је реч догодило се између 1087. и 1091. године.