Свети апостол Петар. Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена
Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ
је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика
јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти су Христос, Син Бога живога" (Мт
16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа
постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута
одрекао, но само један поглед у лице Господа - и душа Петрова била је испуњена
стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и
силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило
се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој
Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао
мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са
Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад
га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља,
Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и
утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он
умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да
умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и
прими венац славе вечне (в. 16. јануар).
Свети апостол Павле. Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја него Христос живи у мени", тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.
Свети апостол Павле. Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја него Христос живи у мени", тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.
Тропар (глас 4):
Апостолов первопрестолници и всељенија учитељије, владику всјех молите мир
всељењеј даровати, и душам нашим велију милост.
Неуки и уки, но духом једнаки
И љубављу Божјом ко ангели јаки,
Петар прости човек, Павле школовани —
Благодаћу Духа оба обасјани.
Две пламене свеће, свеће неугасне,
Две блиставе звезде, високе и красне.
Обиграше земљу, и светлост пронеше
Све људима даше, ништа не узеше,
Сиромаси пуки — свет обогатише,
Узници и слуге — сав свет покорише.
Свет обогатише учењем Христовим,
Сав свет покорише оружијем новим:
Смирењем и миром, и благом кротошћу.
Молитвом и постом и силном милошћу.
Кад им бурног дана стиже бурно вече
Нерон крвожедни живот им пресече.
Но кад владар света заповест издаде
И Петра и Павла страдању предаде.
Свет бејаше њихов, a не његов више —
Апостоли смрћу царство задобише.
И љубављу Божјом ко ангели јаки,
Петар прости човек, Павле школовани —
Благодаћу Духа оба обасјани.
Две пламене свеће, свеће неугасне,
Две блиставе звезде, високе и красне.
Обиграше земљу, и светлост пронеше
Све људима даше, ништа не узеше,
Сиромаси пуки — свет обогатише,
Узници и слуге — сав свет покорише.
Свет обогатише учењем Христовим,
Сав свет покорише оружијем новим:
Смирењем и миром, и благом кротошћу.
Молитвом и постом и силном милошћу.
Кад им бурног дана стиже бурно вече
Нерон крвожедни живот им пресече.
Но кад владар света заповест издаде
И Петра и Павла страдању предаде.
Свет бејаше њихов, a не његов више —
Апостоли смрћу царство задобише.
РАСУЂИВАЊЕ
Симон Петар и Симон Волх. Непријатељи Хришћанства воле често да наводе
примере великих чудотвораца међу незнабошцима, да би тиме лаковерне обманули,
хришћанску веру унизили a незнабоштво, чародејство, гатарство, сатанинство и
свако шарлатанство узви-сили. Нема сумње да и сатана преко слугу својих покушава
чинити чудеса, но сва та чудеса његових слугу не потичу из човекољубља,
сажаљења, милосрђа и из вере у Бога него из гордости, себичности, сујете и
човекомржње. Хришћанин треба да се научи из историје апостолске разликовати
чудеса божанска од сатанских обмана и фантазија. Нека се само сети апостола
Петра и Симона Волха. Нека упореди чудеса Петрова са тобожњим чудесима
Симоновим. Апостол обраћао камена срца људи у срца благородна, лечио болесне,
васкрсавао мртве, и то све молитвом и вером у живога Бога; Симон Волх пак
задивљавао људе ђаволским привиђењима. Апостол Петар био је друг Божји, a Симон
Волх друг и штићеник развратног цара Нерона, који је скончао самоубиством.
Чудеса факира незнабожачких спадају у врсту привиђења и обмана Симона Волха. Кao
што усијан песак личи издалека на воду, тако и „чудеса" факирска личе на
животворна чудеса хришћанска.
