петак, 3. децембар 2010.

Тропарь Введения

Введение во храм Пресвятой Богородицы.avi

Стихиры Введение (на ГВ)


АКАТИСТ ВАВЕДЕЊУ
Пресвете Богородице у храм
празнује се 21. новенбра (04. децембра)
(чита се за загревање љубави према Христу)

Кондак 1.

Изабрана од Превечног Цара, Богоотроковице Марија, Царице ангела и људи, Која си некад дошла у храм Господњи, у Светињу над светињама, да би Своју девственост обручила Цару Небеском и била одгајена у обитавалишту Божијем, усрдно Ти приносимо достојно поклоњење а Ти као свемоћна Заступница наша, од сваке нас несреће и жалости избави, да бисмо Ти с љубављу и умилењем клицали:

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Икос 1.

Архангели и ангели са небеских висина притекоше да виде, о Богомајко, Твоје преславно Ваведење у храм Господњи, и заједно са земним збором чистих дјева и невидљиви збор бесплотних умова с весељем наступаше, Тебе, Пречиста Дјево, пратећи; као за Бога сасуд изабрани заповешћу Божијом Те окружише, и као Господарицу своју служише, јер иако не видеше Твоју тајну силу, видеше Те неизрециво испуњену небеском чистотом. Сви присутни у Тебе гледаху; зачудише се и са великих страхом овако Те прославише:

Радуј се, преобрадована Дјево, која ћеш Мати Цара постати!

Радуј се, препоштована Царице, која си отишла да живиш у храму Господњем!

Радуј се, изабрана и преузвеличана кћери Бога Оца!

Радуј се, Матери Бога Сина од века предсказана!

Радуј се, безбрачна Невесто Бога Духа Свесветог!

Радуј се, најжељенија Владичице сваке твари, видљиве и невидљиве!

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Кондак 2.

Бидевши да се испунуше три године од Твојег рођења, праведни родитељи Твоји, Пресвета Дјево, пожелеше да и на делу испуне своје обећање, јер најпре изговорише речи да ће Те на дар Богу принети. Тога ради позваше у Назарет све рођаке своје царског и архијерејског рода и многе свештенике, а позваше и збор чистих дјева, да Те прате с упаљеним свећама, као што и предсказа Писмо: Приведоше се Цару девојке за њом, друге Њене привешће се Теби; привешће се у весељу и радовању, увешће се у храм Царев. Тако се сабраше сви, и помоливши се за Тебе Богу, ускликнуше Му: Алилуја!

Икос 2.

Ум небески пројавила си, Богоотроковице, и благоволела да у храму, пред Цара Небеског, не станеш у сиротињском руху, због чега си била одевена у многу славу и красоту, да би се на Теби испунило пророчанство Твог праоца Давида: Предста Царица с десне стране Теби, у одећи позлаћеној огрнута, преукрашена. Пошто си као Невеста Божија била преукрашена и сва за свечасно ваведење Твоје достојно припремљена, поведоше Те као трогодишњу агницу у Јерусалим, и ускликнуше Ти овако:

Радуј се, у златну одежду девствености и чистоте одевена!

Радуј се, преукрашена сваким добром небеске красоте!

Радуј се, Кћери Царева, јер си сву славу девствености у Себи имала!

Радуј се, Невесто Божија, која си пошла да станеш са десне стране Небеског Женика!

Радуј се, живи Кивоте Божији, јер си међу девојкама с бубњевима пут Свој устројила!

Радуј се, пречисти Храме Спаситељев, јер си ка храму Закона кораке Своје управила!

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Кондак 3.

Сила Вишњега осенила Те и Дух Свети спустио се на Тебе и био Предводник Твој, кад си након тродневног путовања стигла у град Јерусалим и као Кивот Божији одведена ка храму Господњем, да се збуду речи псалама, које кажу: Виђена бише кретања Твоја, Боже, кретања Бога мојега, Који је у Светињи. Због превелике небеске чистоте Своје удостојила си се храм Божији да будеш, где је Дух Свети благоволео да живи и да Те учини обитавалиштем Својим и местом небеским, да би се опет на Теби испуниле и друге речи Писма, које кажу: Освештао си место Своје, Вишњи, свт је храм Твој, Господе, диван у правди, и тога ради због Тебе сви ускликујемо: Алилуја.

Икос 3.

Кад си имала три године, Пресвета Дјево, приведена си храму. Свети родитељи Твоји, узевши за руке, једно са једне, а друго са друге стране, богодаровану своју Кћер, кротко и часно водише Те ка храму, говорећи: “Иступите девојке са свећама, и идите испред Богоотроковице!” Васцело мноштво рођака, знаних суседа и свештеника радосно за Тобом последоваше, свеће у рукама држаше и окружаваше Те као што звезде окружују блиставу луну. Сабрао се и цео Јерусалим, с дивљењем гледајући ово ново привођење, трогодишњу отроковицу у толику славу одевену и ношењем толиких свећа почашћену, због чега Ти овако ускликнуше:

Радуј се, трогодишњакињо телом, али од неба небеса пространија!

Радуј се, многолетна духом, која си вишње силе надвисила!

Радуј се, непорочна Агнице, која си девственост Своју на чисту жртву Богу принела!

Радуј се, неоскрнављена Голубице, која си Својом чистотом ангеле задивила!

Радуј се, јер Те збор девственица Господу привео!

Радуј се, јер си уз упаљене светиљке до храма доведена!

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Кондак 4.

Видевши, Пречиста, да храму Господњем уз велику славу приступаш и да се ка затвореним вратима источним приближаваш, првосвештеник Захарија пометен би и буру унутрашњих сумњичавих помисли имаше. Када се пак сети древног пророштва Језекиљевог, које каже: Ова врата нека буду затворена и нека се не отварају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих, испуни се Духом Светим и доби вишње откровење да приведеној Богоотроковици отвори закључана врата, и ускликну Богу: Алилуја!

Икос 4.

“Послушај Кћери, и види, и приклони ухо Своје, заборави ближње Своје и дом оца Својега, и Цар ће пожелети доброту Твоју.” Тако Ти, Пречиста Дјево, говораху родитељи Твоји, када си приведена храму Господњем. Видевши долазак Твој, свештеници који службу служише изађоше у сусрет Твом славном Ваведењу, и с појањем Те примише, као Ону која ће постати Мати Великог Архијереја што је са Небеса дошао, говорећи:

Радуј се, предизображење благовољења Божијег, које су пророци предсказали!

Радуј се, проповеди људског спасења, која си нам сада јављена!

Радуј се, јер Те ангели небески са славом прате!

Радуј се, јер су те јереји Божији с радошћу сусрели!

Радуј се, јер си дом оца Свога и ближње Своје напустила!

Радуј се, јер си дом Божији доласком Својим освештала!

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Кондак 5.

Будући Храм који је Бога примио, Богородице Дјево, до храма законитог пратила Те велика слава, да би се испунило предсказање пророка Агеја: Испунићу овај храм великом славом, јер ће велика бити слава овога храма последњег, већа него (слава) оног првог. Твоја мати приведе Те црквеним дверима, говорећи: “Пођи, Кћери, Ономе, Који ми је Тебе подарио! Пођи, освештани Кивоте, ка Владики Доброчинитељу! Пођи, Двери Живота, код милосрдног Дароватељу! Пођи, Кивоте Слова (Логоса), ка храму Господњем! Уђи у Цркву Господњу, радости и весеље света, да бих због Тебе ускликнула Богу: Алилуја!”

Икос 5.

Када је Твоја мати, Богородице Дјево, видела да су из храма изашли јереји Божији и да Ти велики архијереј Захарија излази у сусрет, рекла му је: “Прими, Захарије, Сеницу неоскрнављену! Прими, свештениче, Непорочни ковчег! Прими, пророче, Кадионицу невештаственог угља! Прими, праведниче, Тамјан духовни! Прими, о, пророче, од Бога даровану моју Кћер, и уведи је у храм Створитеља твога, и кад Је уведеш, настани Је у горњу светињу, у приуготовљено обитавалиште Божије, и ништа не испитуј, јер ће нам са Њом доћи избављење”, и са Њом ћемо и ми Богу ускликнути овако:

Радуј се, јер си небеске зборове својим уласком развеселила!

Радуј се, јер си Својим јављањем јереје Божије обрадовала!

Радуј се, Обитавалиште небеско, јер си храм закона више од оног првог благодаћу освештала!

Радуј се, земаљско Небо, јер си Саму Себе чистотом за обитавалиште Христово припремила!

Радуј се, Невесто Божија, јер је велико и дивно претхођење Твоје!

Радуј се, Дјево Чиста, јер је страшно и преславно Твоје обитавање у храму!

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Кондак 6.

Проповедник Твог уласка у храм, праведни Захарија, задиви се веома, видевши Твоје чудесно усхођење по степеништу црквеном од петнаест степеника. Кад су Те родитељи Твоји поставили на први степеник, Сама од Себе похитала си ка другим степеницима, ни од кога подржавана, и на највиши степеник стигавши, застала си укрепљена невидљивом силом Божијом. Кад је ово видео, свети Захарије би обузет Духом Божијим и рече матери Твојој: “Благословен је плод уторбе Твоје, жено, и преславно привођење твоје; Матер Живота истиниту уводиш, и како ће је храм примити?” Стога заблагодари Богу, запојавши Му: Алилуја!

Икос 6.

Велика радост заблиста свима који су пред законитим храмом стајали, када Те велики јереј Захарија, преиспуњен Духом Светим, прими пред вратима храмовним и, држећи Те на својим рукама, уведе у Светињу, говорећи о Теби овако: “О, неоскрнављена Отроковице! О Дјево чиста! О, Дјево прекрасна! О, женама украсе! О, кћерима украшавање! Ти, Благословена међу женама, Ти, препрослављена чистотом, Ти, запечаћена девственошћу, Ти си Адамове клетве разрешење! Приђи, испуњење мојега пророштва! Приђи, испуњење обећања Господњих! Приђи, печате тога завета! Приђи, доказе те одлуке! Приђи, испуњење тог тајинства! Приђи, свих пророка огледало! Приђи, обновљење оветшалих! Приђи, светлости оних што у тами леже! Приђи, најновији и најбожанственији дару! Уђи у радост, у Цркву Господара Твога, која је сада доле и људима приступачна а не више многома далека и недостижна!” С њим ћемо Ти и ми ускликнути овако:

Радуј се, жива Лествице, Која си ка храму Господњем по степенастој лествици притекла!

Радуј се, Двери, непроходна за људске помисли, Која си кроз двери храмовне ушла!

Радуј се, јер си се по степеницама врлине до висине небеског олтара узвисила!

Радуј се, јер си на крилима чистоте и девтвености узлетела до града Великог Цара!

Радуј се, јер си се до Дома Божијег на врху горе узнела!

Радуј се, јер си кроз закључана врата прошла!

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Кондак 7.

Желећи да спасе људски род, Човекољубац Господ изабра Те за Своју Матер и уведе у Свој свети храм, да тамо у самоћи и дубокој тишини, далеко од саблазни овога света, у светињи Господњој, будеш одгајена за обитавалиште Божије. Ти си, пак, ликујући и веселећи се, приступила дому Господњем и, иако мала узрастом и имајући тек три године, већ си била савршена благодаћу, као од Бога предодређена и предизабрана и пре стварања света, и тамо си Му ускликнула: Алилуја!

Икос 7.

Ново, дивно и чудесно сатвори Господ за Тебе, Богоблагодатна, кад Те велики јереј Захарија, будући у иступљењу, према тајинственој зпаовести Божијој, и мимо закона уведе иза друге завесе, у унутрашњу скинију, названу Светиња над светињама, где не само женама, него ни свештеницима није било допуштено да улазе, осим првосвештенику, па и то једанпут годишње. Теби је пак, као одухотвореном Кивоту Божијем, доликовало да и пре зачећа, будући више од сваког јестества преиспуњена чистотом, станеш на место Кивота Божијег, што га је Јеремија сакрио, и да се храм Господњи опет испуни славом. Гледајући овај Твој пречудесни улазак, овако Ти кличемо:

Радуј се, јер си у Светињу над светињама, као на небо земаљско, узашла!

Радуј се, већа од Светиње над светињама, јер си пред престо Божији стала!

Радуј се, јер си ангеле задивила кад си у Светињу над светињама ушла!

Радуј се, Ти која си људе развеселила, јер си храм Господњи славом испунила!

Радуј се, Ложнице прекрасна, јер је Превечни у Теби обитавалиште Пресвете Тројице приуготовио!

Радуј се, најсветији Престоле, јер се Пребожанствени припремао да на њега телесно заседне!

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Кондак 8.

Чудесно је Твоје зачеће и рођење, невиђен начин одрастања Твога, чудесно је и преславно, Богоневесто, Твоје ваведење унутар светилишта, и стално обитавање у молитви, као и све што је Твоје: од јутра па до трећег часа, све време си стајала на молитви унутар светилишта, а затим се с осталим дјевама у предворју прихватала рукоделања. Од деветог часа, у храму си опет, у Светињи над светињама, стајала пред Богом на молитви, у богомислију и у изучавању божанствених Писама, док се ангео Божији не би појавио да Те нахрани небеском храном. Дивећи се Твом равноангелском живљењу, ускликујемо Богу, Који је тако промишљао о Теби: Алилуја!

Икос 8.

Тебе, Пресвета Дјево, Која си обитавала унутар храма, васцелу освешта Свети Дух. Тога ради, да Те не би дотакло ништа од земне нечистоте, била си храњена небеском и непропадљивом храном, док си земну храну, коју су Ти давали, делила сиромашнима и путницима. Свакога дана примајући хлеб од ангела небеског, напредовала си у мудрости и благодати, радујући се телом и духом што ћеш несместивог Логоса Божијег у тело непорочно сместити. Арханђео Гаврило, неуморни чувар Твоје девствене чистоте, који Ти се заједно с осталим ангелима често јављао, крепио Те у духовним подвизима, у молитви и посту, у кроткости и смирењу, и благо беседио с Тобом, разоткривајући Ти превечну одлуку Вишњега о Теби, како би била спремна да прихватиш Бога и овако Ти кличући:

Радуј се, предивно испуњење неизрецивих тајни Божијих!

Радуј се, свечудесно извршење превечне одлуке Вишњега!

Радуј се, јер Те ангео небеским хлебом неописиво хранио!

Радуј се, јер си неизрецивом благодаћу Божијом с небеса укрепљена!

Радуј се, Ти Коју у Светињи над светињама сусрећу многооки херувими!

Радуј се, Ти с Којом непрестано беседе шестокрили серафими!

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Кондак 9.

Свака ангелска природа задиви се превеликој красоти девства Твога, Свесвета Дјево. Ти си пак, са ангелима живећи у Светињи над светињама, и Сама пожелела да вечно живиш у ангелској чистоти и неоскрнављеној девствености. Тога ради си прва у свету дала завет девствености и обећала да ћеш увек служити Богу у девственој чистоти, поставши Његова невеста, да би Духом Светим била приуготовљена као чисто и непропадљиво обитавалиште Логосу Божијем, појући Му даноноћно: Алилуја.

Икос 9.

Ни сви речити говорници не могу опевати нити исказати тајну живљења Твога, Богородице, у чистоти девствености у храму. Како си одрастала, све више си се крепила духом и подвизавала: трудољубиво си умножавала молитву, напредујући из силе у силу, док те не осени сила Вишњега. У Теби су нарастали дарови Духа Светога, и када си одрасла, више си се подвизавала у молитви него у рукоделању, и читаве си ноћи, иза друге завесе, с ангелом проводила у молитви. Тога ради с дивљењем Ти овако кличемо:

Радуј се, Дјево, светија од Светиње над светињама, јер си девственост Своју као чисту жртву Богу принела!

Радуј се, најчистија палато Духа Светога, која си за обитавалиште Христово Себе одгајила!

Радуј се, Двери небеске, јер си у храму као на небесима живела!

Радуј се, Горо, Духом укрепљена, Која си у светилишту свим врлинама процветала!

Радуј се, Ти, Коју ангели невидљиво прате!

Радуј се, Ти, Коју сви верни стално с благодарношћу славослове!

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Кондак 10.

Ради Твог преславног Ваведења у храм, Богородице, по свим крајевима земаљским заблиста радосно пролеће нашег спасења. Закон прође и осиромаши као сенка, и кад си Ти, Дјево чиста, ступила у храм, свима су заблистале луче благодати, просветљујући душе и мисли оних, што су у тами седели. Тога ради нека се радују небо и земља, и гледајући како долази Духовно небо, нека и ангелски чинови и људско мноштво ускликне: Алилуја!

Икос 10.

Тврђава си дјевама које се у чистоти девствености у обитељима подвизавају, и будући да си у храму Богу дала обећање девствености, Ти си га прекрасно очувала. У дванаестогодишњем узрасту, када остале дјеве што живе при храму, према обичају закона ступају у супружништво, Ти си открила тајну Свог обећања и тога ради си на очување девствености била предата старцу Јосифу, на којег је указао Бог узлетањем голубице са његовог жезла. Обукавши се у васцелу чистоту девствености, Ти, као Невеста Божија, свима који у чистоти извршавају служење своје, дајеш дарове Твог кротког и молчаљивог духа, Твоје тиховање, смирење и неисказану чистоту, да би Ти сви, Тобом спасени, благодарно ускликнули:

Радуј се, јер нам Ти, Која си бдела на молитвама у храму Господњем, не допушташ да се успавамо у греху!

Радуј се Ти, Која си у Светињи над светињама у безмолвију живела, и удостој нас да у животном спокојству проживимо!

Радуј се, јер си у Светињи стално са ангелима беседила, и научи нас да пазимо на речи бесплотних!

Радуј се, сажитељко чистих дјева које су при храму обитавале, и помози нам да живот свој у девствености и чистоти окончамо!

Радуј се, живи Храме Бога живога, и учини нас храмовима Духа Светога!

Радуј се, драгоцена Ложнице сваког доброг дела, и укрепи нас у свим даровима Духа Светога!

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Кондак 11.

Свеумилна појања неземаљске музике приносише Ти свети ангели, Пресвета Дјево, служећи Твом девственичком ваведењу, веселећи се и појући небеским гласом Теби, Која си на службу Божију улазила, а с њима на земљи песме човечије девственици поју Господу, псалмима опевајући и прослављајући Тебе, Матер Његову. Удостој и нас да чистим умом и неоскрнављеним устима запојемо Твом часном Ваведењу: Алилуја!

Икос 11.

Као свећа што носи светлост, заблистала си нам, Пресвета Богородице, дошавши у храм Господњи, блистајући тамо највећом радошћу и пламтећи на молитви у Светињи над светињама, одакле си васцелом свету, који у греху живи, заблистала небеском чистотом, да бисмо Те и ми, заједно са оним дјевама, што су свеће носиле и блиставо Те са славом девствености ка храму Господњем приводиле, радосно угледали како сијаш у светлости душевне и телесне чистоте, и ускликнули Ти овакве похвале:

Радуј се, Свећо неугасива, у светилишту зажежена, Коју су дјеве са упаљеним свећама пратиле!

Радуј се, Зоро незалазна, Која си цео свет озарила и Коју су ангели у светом храму сусрели!

Радуј се, Светиљко небеске славе, Светлости истинита, Која си у храму свима заблистала!

Радуј се, Ложнице божанске благодати, Хлебе словесни Који си из руке ангелске храну добио!

Радуј се, Мати Светлости Која ће доћи, јер си Својом светлошћу свакога просветлила!

Радуј се, Мати блистања Тихе Светлости, Која си топлином Својих молитава све утешила!

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Кондак 12.

Богородице Дјево, нова благодати Божија и истински живи Кивоте, у којег су уместо видљиве манне и вештаствених таблица положени неисцрпни дарови Божији, достојно си била уведена у Светињу над светињама, јер је требало да телесно примиш Беспочетног Логоса Божијег, где Те служише силе небеске, страшни Херувими и распламсани љубављу Серафими осенише Те крилима својим, а Престоли, Господства, Начела, Силе и Власти с Архангелима и Ангелима поклонише се пред Тобом кличући: Алилуја!

Икос 12.

Појући Твом пречасном Ваведењу у храм Господњи, хвалимо Твоје свечудесно и са ангелима обитавање у Светињи над светињама где су те они небеским хлебом хранили, клањамо се Твојој равноангелској девственој чистоти, Богородице, и верујемо да си из земаљског дома дошла у дом Божији као жртва чиста, као дар за заручење Твоје девствености са Небеским Жеником, да би се у обитавалишту Божијем достојно припремила за непорочно и чисто Рождество Христово. Ми који томе верујемо овако Ти кличемо:

Радуј се, јер си храм Божији стопама Твојих пречистих ногу освештала!

Радуј се, јер си обитавалиште Божије од оскрнављења грешних очистила!

Радуј се, јер су Ти се у светом храму, као на небесима, вишње силе поклониле!

Радуј се, јер си у Светињи над светињама, као на небесима, пред престо Божији стала!

Радуј се, Прекрасна Дјево, јер си Твојим одласком из очинског дома у храм мир васцелом свету донела!

Радуј се, нова Голубице, јер си уласком у храм праведнима у преисподњој прва наду подарила!

Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила!

Кондак 13.

О, свеопевана Богоотроковице, Која си дошла у храм Божији да би у Светињи над светињама, у обитавалишту Божијем била одгајена, прими наше садашње приношење Твом свечасном Ваведењу, и избави нас од сваке невоље, од напасти и непријатељских искушења, очисти нас од сваке нечистоте тела и духа и до окончања нашега сачувај нас у целомудрију и чистоти, да бисмо се, Тобом освештани, удостојили ваведења у рајске обитељи, заједно са мудрим дјевама, и да са њима због Тебе ускликнемо Богу: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

Молитва прва ВАВЕДЊУ Пресвете Богородице у храм

О, Пресвета Дјево, Царице небеса и земље, пре свих векова изабрана Невесто Божија, Која си у последња времена дошла у храм законски, ради обручења са Небеским Жеником! Ти си напустила народ Свој и дом оца Својега, да би Себе принела Богу као жртву чисту и непорочну, и прва дала обећање свагдашње девствености. Подари и нама да се у све дане живота свога сачувамо у девствености, целомудрију и страху Божијем, да будемо храмови Духа Светога, и изнад свега, помози свима који у обитељима живе и који су се обручили на служење Богу да Те подражавају, да своје животе проводе у чистоти девствености, од младости носећи благи и лаки јарам Христов и чувајући своје свето обећање. Ти, Пречиста, Која си све дане Своје младости провела у храму Господњем, далеко од саблазни овога света, у непрестаном молитвеном бдењу и у сваком уздржању, душевном и телесном, помози и нама да одбијемо сва искушења непријатељска која долазе од тела, света и ђавола, долазећи на нас од младости наше, и да их победимо молитвом и постом. Ти, Која си у храму Господњем с ангелима обитавала, украсила си се свим врлинама, а посебно смирењем, чистотом и љубављу и достојно си се одгајила, како би била спремна да телесно у Себе примиш несместивог Логоса Божијег. Удостој и нас, захваћене гордошћу, неуздржањем и лењошћу, да се обучемо у свако савршенство духовно, да сваки од нас уз Твоју помоћ припреми брачну одежду своје душе и јелеј добрих дела, како не бисмо наги и неспремни пошли у сусрет нашем Бесмртном Женику и Твом Сину, Христу Спаситељу и Богу нашем, него да нас са мудрим дјевама прими у рајске обитељи, и да нас тамо удостоји да са свима светима увек славимо и прослављамо свесвето Име Оца и Сина и Светога Духа и Твоје милосрдно заступање, сада, и свагда, и у векове векова. Амин.

Молитва друга ВАВЕДЊУ Пресвете Богородице у храм

Коме ћу завапити, и коме ћу у својој невољи притећи, ако не Теби, Царице Небеса? Ко ће чути мој плач, и уздахе моје примити, ако не Ти, Пренепорочна, Надо хришћана и Уточиште нас, грешника? Ко ће нас, осим Тебе, у несрећама нашим заштитити? Услиши јецаје моје и приклони ухо Своје ка мени, Владичице и Мајко Бога мојега! Не презри онога што тражи Твоју помоћ, и не одбаци мене грешног, Царице Небеска! Научи ме да извршавам вољу Сина Твојега и подари ми жељу да свагда следим Његове заповести. Не одступај од мене због мог роптања у болести, раду и недаћама, него остани Мати и Покровитељка мени, малодушном, Царице моја Преблага и Усрдна Заступнице! Својим заступањем покриј моја прегрешења, заштити ме од видљивих и невидљивих непријатеља, умекшај срца оних, што ми смишљају зло и загреј их љубављу Христовом. Мени пак немоћном подари Твоју свемоћну помоћ да победим своје грешне навике како бих, очишћен покајањем и следећи врлински живот, у заједништву са светом Црквом провео све остале дане мог земног туђиновања. Стани испред мене, Надо свих хришћана, у часу окончања мога и укрепи моју веру у тешком и самртном часу. Приликом мог одласка узнеси за мене, многогрешног у овом животу, Твоје свемоћне молитве, да би ме Господ оправдао и учинио причасником Својих бесконачних радости. Амин.

Tropar - Vavedenje Presvete Bogorodice / Ваведење Пресвете Богородице

ЖИТИЈА СВЕТИХ


ВАВЕДЕЊЕ

ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ


КАДА се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, свети праведни родитељи њени Јоаким и Ана одлучише да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Стога они сазваше у Назарет, где живљаху, све своје сроднике из царског и архијерејског рода, - јер сам праведни Јоаким бејаше из царскога рода, a cyпруга његова света Ана бејаше из архијерејскога рода, - а исто тако и хор беспрекорних девица. Притом они спремише много свећа и украсише Пречисту Дјеву Марију царским благољепијем, као што о томе сведоче свети Оци.

Свети Јаков, архиепископ Јерусалимски, од лица светог Јоакима говори овако: Позовите беспрекорне кћери Јеврејске, да оне узму свеће упаљене. - Од лица пак праведне Ане свети Герман, патријарх Цариградски говори: Испуњавам пред Господом завет који изрекоше уста моја у тузи мојој, и ради тога сабрах хор девица са свећама, сазвах свештенике, сакупих сроднике, свима говорећи: Радујте се са миом сви, јер се данас показах и као мајка и као родитељка, приводећи своју кћер не цару земаљскоме него Богу, Цару Небескоме. - О царској пак украшености Богодевице свети Теофилакт, архиепископ Бугарски, говори: Требало је да ваведење Свебожанствене Девице буде достојно Ње, да се тако пресјајног и скупоценог Бисера не би дотакла убога одећа: било је потребно дакле обући Њу у царску одећу на славу и красоту највећу.

Уредивши на тај начин све што беше потребно за свечано и славно ваведење, они кренуше на тродневно путовање од Назарета до Јерусалима. А кад стигоше у град Јерусалим, они свечано уђоше у храм и уведоше у њега одуховљени храм Божји, трогодишњу девојчицу, Пречисту Дјеву Марију. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, као што сведочи свети Тарасије, патријарх Цариградски, који ставља у уста свете Ане овакве речи: Крените девице носећи свеће, и идите испред мене и испред Богородице. - Свети пак родитељи, отац с једне а мајка с друге стране, вођаху нежно и богобојажљиво своју Богом им даровану Кћер. За њима радосно последоваше мноштво сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама, окружујући Пресвету Дјеву, као звезде светлу луну, на удивљење свему Јерусалиму. To свети Теофилакт описује овако: Кћи заборавља дом оца и приводи се к Цару, жељном красоте њене; приводи се не без почасти и не без славе, већ са свечаном свитом. Изводи се дакле Она из родитељског дома при свеопштем рукопљескању; за родитељима њеним иђаху сродници, суседи и сви који их љубљаху: очеви се сарадоваху са оцем, мајке с мајком; a девице са свећама у рукама иђаху испред Богодевице, као неки венац од сјајних звезда. И слеже се сав Јерусалим да посматра овај небивали испраћај и види трогодишњу Девицу, окружену толиком славом и почаствовану таквом свитом. И не само грађани земаљског Јерусалима него и небеског Јерусалима, свети анђели, стекоше се да виде преславно ваведење Пречисте Дјеве Марије. И видевши дивљаху се. О томе Црква говори: "Анђели, гледајући улажење Пречисте, удивише се како Дјева уђе у Светињу над Светињама".[1]

Спојивши се с видљивим хором чедних дјева, невидљиви хор Бестелесних Умова невидљиво иђаше сауводећи Пречисту Дјеву Марију у Светињу над Светињама и, по наређењу Господњем, окружујући је као изабрани сасуд Божји. О томе свети Григорије, архиепископ Никомидијски, говори овако: Родитељи већ вођаху к дверима храма Дјеву, окружену Анђелима, уз заједничко радовање свих Небеских Сила. Јер Анђели, иако не знађаху силу тајне, ипак као слуге по наређењу Господњем служаху при њеном улажењу у храм. Они се дакле, прво, дивљаху видећи да је Она скупоцени сасуд врлина, и да Она носи знаке вечне чистоте и има такво тело, коме се никада неће приближити никаква греховна нечистота; а друго, испуњујући вољу Господњу, они обављаху наложену им службу.

Тако, са чашћу и славом Свебеспрекорна Девица би уведена у храм Господњи не само од људи него и од Анђела. И то с пуним правом: јер када старозаветни Ковчег који је у себи носио ману, и био само праобраз Пресвете Дјеве, би са великом чашћу унесен у храм Господњи у присуству свега Израиља, утолико пре са највећом чашћу, уз учешће Анђела и људи, требало је обавити увођење у храм оног истинског одуховљеног ковчега[2] који је имао носити у себи ману - Христа, Преблагословену Дјеву, унапред изабрану за Матер Богу.

При уношењу старозаветног Ковчега у храм Господњи испред њега иђаше земаљски цар који тада цароваше над Израиљем, Богоотац Давид; а при увођењу у храм Божји овог одуховљеног ковчега, Пречисте Дјеве, испред њега иђаше не земаљски већ Небески Цар, коме се ми сваки дан молимо: "Царе Небесни, Утешитељу, Душе истине"... Да је управо тај Цар предводио ову Царску кћер, о томе сведочи света Црква у данашњим песмама говорећи: У Светињу над Светињама уводи се Светим Духом Света и Беспрекорна.[3] При уношењу Ковчега беху музика и певање, јер Давид нареди старешинама левитским да одреде певаче да свирају у органе,[4] псалтире,[5] кимвале[6] и гусле,[7] и певају радосне песме. При увођењу пак Пресвете Дјеве весеље ствараху не земаљска музика и певање већ певање Анђела који невидљиво присуствоваху овоме. Јер они, при уласку њеном у Светињу над светињама на служење Господу, певаху небеским гласовима, нашта Црква данас и подсећа певајући у кондаку:[8] "Благодат Духа Божанственог је сауводи; Њу певају Анђели Божји; Она је обиталиште небесно". - Уосталом, увођење Пречисте у храм бива не без људских песама. Јер праведна Ана (у Речи светога Тарасија) говори девама које иду напред: "Опевајте Њу похвалном песмом; певајте јој уз звуке гусала; ускликните Јој песму духовну; прославите је на десетоструном Псалтиру". - To исто спомиње Црква говорећи: Јоаким и Ана радују се духом, и хорови девојачки певају Господу, псаламски припевајући и почитујући Матер Његову.[9] - To показује да је хор девица које су ишле тада испред Пречисте Дјеве певао неке песме из псалама Давидових. У том духу и саставитељ садашњег канона говори тим девицама: Почињите, девојке, и певајте песме држећи у рукама свеће.[10] - Сами пак свети праведни родитељи Јоаким и Ана, по сведочанству светог Тарасија, имађаху у устима својим ову песму праоца Давида: Чуј, кћери, и погледај, и обрати к мени ухо своје, и заборави народ свој и дом оца свога, и цару ће омилети лепота твоја (Псал. 44, 11-12).

У сусрет овом славном ваведењу Богодевице, по казивању светог Теофилакта изађоше свештеници који служаху у храму, и са песмама сретоше Пресвету Дјеву, која је имала постати

Мати Великога Архијереја који је прошао небеса.[11] Приводећи је к црквеним вратима света Ана, као што пише свети Тарасије, говораше овако: Хајде, кћери моја, к Ономе који је тебе даровао мени! Хајде, Кивоте освећења, к милостивоме Владици! Хајде, Врата Живота, к милосрдноме Дароваоцу! Хајде, Ковчеже Логоса, к храму Господњем! Уђи у цркву Господњу, Радости и Весеље света! - А Захарији, као пророку, архијереју и сроднику своме, она са Јоакимом рече: Прими, Захарија, чисту сеницу; прими, свештениче, беспрекорни Ковчег; прими. пророче, Кадионицу невештаственог жара; прими, праведниче, Духовни тамјан! - И још праведна Ана, како казује свети Герман, рече архијереју: Прими, пророче, моју Богом ми даровану кћер; прими, и увевши је посади на гори светиње, у припремљеном обиталишту Божјем, ништа не испитујући док Бог који Ју је позвао овамо не открије Своју коначну намеру о Њој.

Пред храмом беше, пише блажени Јероним, степениште са петнаест степеница према броју петнаест степеника псалмова, јер се на свакој од тих степеница певао од стране свештеника и левита по један посебан псалам.[12] Праведни родитељи дигоше Дјеву на прву степеницу, а она онда сама убрзо узађе до врха, окрепљена невидљивом силом Божијом. И сви се удивише угледавши трогодишњу девојчицу како по степеништу тако брзо узиђе сама. Нарочито се удиви томе велики првосвештеник Захарија, и као пророк, по откривењу Божјем, унапред провиђаше будућност ове Дјеве, јер он, као што каже Теофилакт, би обузет Духом. Исто тако и свети Тарасије говори о томе да Захарија, испунивши се Светога Духа, ускликну: О, Девице чиста! О, Дјево несаблажљива! О, Девице прекрасна! О, женама украсе! О, кћерима красото! Ти си благословена међу женама! Ти си свеирослављена чистотом! Ти си запечаћена девственошћу! Ти си разрешење Адамова проклетства!

Захарија, узевши Девицу за руку, вели свети Герман, радостан душом уведе је у Светињу над Светињама,[13] говорећи јој овако: Ходи, мога пророштва испуњење! Ходи, обећања Господњих извршење! Ходи, завета Господњег печате! Ходи, савета Господњег обелодањење! Ходи, тајни Господњих пуноћо! Ходи, свих пророка огледало! Ходи, овешталих гресима обновљење! Ходи, оних што у тами седе светлости! Ходи, најбожанственији и најновији даре! Уђи у радост, у храм Господа твога: у доњи део храма, доступан људима, а кроз кратко време и у недоступан за њих!

И Девица, веселећи се и веома радујући се, уђе у дом Господњи као у двор: јер иако беше мала по узрасту, имађаше само три године, ипак Она беше савршена благодаћу Божјом, као унапред позната и унапред изабрана Богом пре стварања света.

Тако Пречиста и Преблагословена Дјева Марија би уведена у храм Господњи. При томе првосвештеник Захарија учини необичну и за све чудновату ствар: он уведе Девицу у саму скинију, звану "Светиња над Светињама", која се налазила иза друге завесе и у којој беше Ковчег завета, окован одасвуд златом, и херувими славе који осењаваху олтар,[14] куда није било допуштено улазити не само женама него чак и свештеницима, a куда је могао улазити једино првосвештеник, и то једном у години. Тамо првосвештеник Захарија додели Пречистој Дјеви место за молитву. Свима пак осталим девицама, које живљаху у храму до одређеног доба, додељивао је, по сведочанству светог Кирила Александријског и светог Григорија Ниског, место за молитву између цркве и олтара,[15] где касније и би Захарија убијен. Ниједна од тих девица није нипошто могла приступити к олтару, јер им је то било најстрожије забрањено од стране првосвештеника. Пречистој пак Дјеви, од времена њеног ваведења, ниједног тренутка Јој не беше забрањено. улазити у унутарњи олтар иза друге завесе и молити се тамо. To учини првосвештеник по тајанственом научењу од Бога, о чему свети Теофилакт говори овако: Првосвештеник, поставши тада ван себе, обузет Духом Божјим, схвати да је ова Девица обиталиште Божанске благодати и да је она достојнија од њега да свагда стоји пред лицем Божјим. Опоменувши се онога што је речено у закону одмах би јасно да се тај пропис односи на ову Девицу: стога без икаквог двоумљења и одлагања он се усуди, насупрот закону, да је уведе у Светињу над Светињама.

Како казује блажени Јероним, праведни родитељи Јоаким и Ана принесоше Богу са преблагословеном ћерком својом и дарове, жртве и паљенице, и добивши благослов од првосвештеника и светога сабора свештеничког, вратише се са својим сродницима дома и приредише велико угошћење, веселећи се и благодарећи Бога.

Преблагословена пак Дјева у почетку свога живљења у дому Господњем би смештена у дом за девице: јер храм Јерусалимсжи, подигнут Соломоном, a no разрушењу обновљен Зоровавељем,[16] имађаше многе домове за становање, као што пише Јосиф, древни историчар јеврејски.[17] Изван, према зидовима храма беху унаоколо сазидане тридесет камених грађевина, одвојене једна од друге, простране и веома лепе; на њима беху друге грађевине, и на другима треће, тако да их беше деведесет на броју, снабдевене свим удобностима за живљење у њима. Висина њихова беше равна висини храма; и беху оне као куле које споља подупиру зидове храма. У тим дакле здањима беху станови за разна лица: одвојено становаху удовице које су дале завет Богу да до смрти своје чувају чистоту своју, као пророчица

Ана, кћи Фануилова; одвојено становаху људи, звани назореји,[18] који слично монасима живљаху безбрачно. Сва та лица служаху Господу при храму и добијаху издржавање из прихода храма. А остала здања беху одређена за боравак путницима и гостима који су долазили издалека у Јерусалим на поклоњење.

Трогодишња девојчица, Пречиста Дјева Марија, као што је речено, би смештена у дом за девојчице при чему Њој беху додељене девојчице, старије по годинама од Ње и искусне у писању и ручном раду, да би се Богородица одмалена научила и писању и ручном раду заједно. А свети родитељи њени Јоаким и Ана посећиваху је често. Нарочито Ана, као мајка, долажаше врло често да види своју кћер и да је поучи. По сведочанству светог Амвросија и историчара Георгија, Дјева брзо изучи одлично Јеврејско старозаветно Писмо. И не само Писмо него одлично изучи и ручни рад, као што о томе говори свети Епифаније: "Беше Дјева оштроумна и пуна љубави према учењу; она се не само поучаваше у Светоме Писму, него се вежбаше и у предењу вуне и лана и у шивењу свилом. Благоразумношћу својом Она задивљаваше све; она се бављаше првенствено таквим пословима, који су били потребни свештеницима за њихово служење у храму; а споменуте ручне радове Она изучаваше, да би доцније, при Сину свом, могла издржавати себе: Она својим рукама начини Господу Исусу хитон, не шивен него изаткан сав с врха до дна".

Пречистој Дјеви, каже свети Епифаније, као и другим девицама, давана је од храма обична храна, али њу су јели просјаци и путници, јер Она, као што пева Црква, беше храњена небеским хлебом. Свети Герман говори о Њој, да Она обично борављаше у Светињи над Светињама, примајући слатку храну од анђела. А свети Андреј Критски каже: "У Светињи над Светињама, као у палати, Она примаше необичну и бесмртну храну".

Предање казује још и ово: Пречиста Дјева највише борављаше у унутрашњој скинији, која се налазила иза друге завесе и називала се "Светиња над Светињама", а не у обичном дому за девице при храму, јер, мада јој место за становање беше одређено у том здању, њој не беше забрањено да на молитву одлази у Светињу над Светињама. А пошто Она порасте и изучи Свето Писмо и ручни рад, Она се још више бављаше молитвом, и обично по читаве ноћи и највећи део дана провођаше у молитви. На молитву Она одлажаше у Светињу над Светињама, а за ручни рад враћаше се у свој стан, јер, по закону, не беше допуштено ма шта радити у Светињи над Светињама или ма шта унети тамо. И Она време живота свога највише провођаше у храму иза друге завесе у унутрашњој скинији на молитви, а не у додељеном јој стану за ручним радом. Због тога сви учитељи Цркве сложно говоре да Пречиста Дјева до дванаесте године своје сав живот свој проведе у Светињи над Светињама, пошто отуда ретко излажаше у свој стан.

Какво беше живљење Пречисте Дјеве у детињству њеном, то блажени Јероним описује овако: "Блажена Дјева још у детињству свом, када беше при храму са осталим девицама, вршњакињама својим, живот свој провођаше по строгом поретку: од раног јутра па све до девет сати Она стајаше на молитви; од девет па до три сата после подне Она се бављаше ручним радом или читањем књига; а од три сата после подне Она опет отпочињаше своју молитву, и не престајаше молити се док Јој се не јави анђео, из чијих руку Она навикну примати храну. И тако Она све више и више непрестано растијаше у љубави к Богу". Такав беше начин живота Пречисте Дјеве у детињству њеном, када Она још живљаше са девицама, вршњакињама својим. У то време када Она из дана у дан растијаше и јачаше духом, Она се и у подвизима усавршаваше, а кроз трудољубље њено увећаваше се и молитва њена, јер узлажаше из силе у силу, док је не осени сила Свевишњега. А да Јој се јављао анђео и доносио Јој храну, то је својим очима видео првосвештеник Захарија, о чему саопштава свети Григорије Никомидијски говорећи: "У то време када Она из дана у дан растијаше, растијаху у Њој и дарови Светога Духа, и Она борављаше с анђелима. To и Захарија дознаде: јер када он, по обичају свештеничком, беше у олтару, он виде да неко необичног изгледа разговара са Дјевом и даје Јој храну. To беше јавивши се анђео. И удиви се Захарија, и размишљаше у себи: Каква је ово нова и необична појава? Наизглед анђео, и говори са светом Девицом; Бестелесан по обличју доноси храну која храни тело; невештаствен по природи даје Дјеви вештаствену котарицу. Јављање анђела овде бива само свештеницима, и то не често; а женскоме полу, па још тако младој Девици, долазак анђела, очигледан сада, представља нешто сасвим необично. Да је Она удата, па притом нероткиња, и молила се Богу да јој да порода, као што се некад молила Ана, ја се не бих чудио овом призору који видим. Али Девица се не моли за такво нешто; међутим анђео се свагда, као што и сада видим, јавља Њој. Због тога мене обузима још веће чуђење, и ужас. и недоумица: шта ће бити из овога? Какву ће благовест објавити анђео? И каква је храна коју он доноси? Из каквог се хранилишта она узима? И ко је уготови? Каква рука умеси овај хлеб? Јер анђелима није својствено бринути се о телесним потребама; и мада су многи храњени од њих, ипак ту је храну спремала људска рука. Анђео који је служио пророку Данилу, мада је и могао силом Свевишњега да сам а не преко другога изврши оно што му је било наређено, ипак посла за ово Авакума са зделама, да необична појава анђела и необична храна не би уплашили храњеног Данила. Овде пак Девици долази сам анђео: ствар пуна тајанствености и изазива у мени недоумицу: Она се у детињству удостоји таквих дарова, да Јој служе Бестелесни. Шта је то? Да се неће на Њој збити предсказивања пророка? Да није Она циљ нашег очекивања? Да неће од Ње примити природу Онај што ће добровољно доћи да спасе род наш? Јер је тајна ова предсказана још раније, и Логос иште Ону која би могла послужити тајни. И зар није друга предизабрана да послужи овој тајни, него управо ова Девица коју гледам? Како си блажен доме Израиљев, из кога је изникло такво семе! Како си блажен, корену Јесејев, из кога је израсла ова шибљика која ће произвести свету цвет спасења! Како је славан спомен оних који су ову родили! Како сам блажен и ја који се наслађујем оваквим виђењем и такву Девицу припремам за невесту Логосу!"

To je реч Григорија Никомидијског. Но и блажени Јероним говори слично: Сваки дан Њу посећиваху анђели. И ако би ме ко упитао, како је Пречиста Дјева проводила тамо време младости своје, ја бих одговорио: To je познато једино Богу, и недоступном чувару њеном, светом Архангелу Гаврилу, који је са другим анђелима често долазио к Њој и с љубављу разговарао с њом.

Боравећи тако са анђелима у Светињи над Светињама, Пречиста Дјева зажеле да вечито живи у ангелској чистоти и чедној девствености. По сведочанству светих учитеља: Григорија Ниског, Јеронима и других, ова Дјева заветова своју девственост Богу, јер у Старом Завету беше необично да девојке не ступају у брак, пошто брак беше у већем поштовању него девственост.[19] Међутим Пречиста Дјева прва у свету претпостави девственост браку, и заручивши себе Богу служаше My дан и ноћ у чистој Својој девствености; а Пресвети Дух, по благовољењу Бога Оца, припремаше у Њој обиталиште Богу Логосу. Стога нека је Пресветој, Једносушној и Нераздељивој Тројици слава и благодарност, а Пречистој Владичици нашој Богородици, Приснодјеви Марији част и хвала од свих нараштаја вавек. Амин.


НАПОМЕНЕ:


1. Стихира празника на великом Вечерњу.
2. Ковчег, кивот - дрвени сандук, споља окован златом. У њему се налажаху: таблице завета, мана и жезал Аронов. Он био праобраз Божје Матере, због чега се Света Дјева и назива Кивотом или Ковчегом.
3. Стихира празника на великом Вечерњу.
4. Орган - свештени инструмент, вероватно налик на свиралу.
5. Псалтир - гудачки инструмент, попут харфе. Првенствено, свирањем на њему праћено је певање свештених песама.
6. Кимвал - музички инструмент; састоји се из два широка метална крута, који када се ударају један о други производе громки звук.
7. Гусле - инструмент са жицама, имао облик троугаоника.
8. Кондак - свештена песма која укратко изражава суштину празника.
9. Стихира на великом Вечерњу.
10. Канон, песма 4.
11. Под Великим Архијерејем који је прошао небеса подразумева се Господ Исус Христос (Јевр. 4, 14).
12. Тих петнаест степеница налазило се при улазу у светилиште, куда нико није могао улазити осим свештеника и првосвештеника. При узлажењу, свештеници су на свакој степеници певали по псалам; и то петнаест псалмова: од 119 до 133 псалма. Зато се ови псалмови називају "степенишни псалмови".
13. Светиња над Светињама - најважнији и најсветији део храма. У њега могао улазити једино првосвештеник, и то само једанпут у години.
14. Јевр. 9, 3-5.
15. Тојест између притвора, где су свештеници приносили жртве и унаоколо кога су биле одаје за становање свештеника, и светилишта.
16. Храм Соломонов је разрушио Навуходоносор, цар Вавилонски; нови храм подигао је Зоровавељ, 52 године после разрушења.
17. Живео у првом веку после Христа.
18. Назореји: давали завет Богу не ступати у брак, уздржавати се од употребе вина и свих осталих алкохолних напитака, и не шишати косу. Обично је назорејски завет даван на извесно време, и то добровољно, са разних разлога: понекад су родитељи давали завет назорејски за своју децу: и управо у таквим случајевима када они нису имали деце а желели су да их добију од Бога.
19. У то време сваки је желео да има потомство, да би се спомен о њему што дуже очувао на земљи, и да би, ако не он сам, онда његови потомци могли постати учесници у царству очекиваног Месије - Избавитеља.

ЖИТИЈА СВЕТИХ


Ваведење Пресвете Богородице


Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благољепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац св. Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Св. Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет” када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата св. Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.



Родитељи Свету Деву
У храм свети увођаху,
И по своме обећању
Господу је предаваху:
Храм се у храм увођаше,
Док ангели запојаше,
Запојаше у милини
Малој Деви у белини.
Нашу Деву деве прате
Са химнама и свећама,
Захарија приводи је
Светињи над Светињама;
У светињу уводи је
Где се страшна тајна крије
Где је ћивот од завета,
Где је златна кадилница,
Где је жезал и где мана,
Где свих тајни сакривница —
Ту се води Дева чиста,
Тајни ћивот живог Христа.