уторак, 18. јануар 2011.

Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е


6./19. јануар
Богојављење

Тропар, глас 1. Док си се Ти, Господе, крштавао у Јордану, показа се Света Тројица, јер Родитељ (Отац) гласом сведочаше о Теби називајући Те љубљеним Сином, а Дух у облику голуба, потврђиваше речи, Христе Боже, који си се јавио и свет просветио слава Теби!

Кондак, глас 4. Јавио си се данас Васељени Господе и светлост Твоја обасја нас који Ти певамо: Дошао си и јавио си се, Светлости Неприступна.

Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е



КАНОНИ БОГОЈАВЉАЊУ ГОСПОДЊЕМ

Прва ода

Први канон, 2. глас

Господ, силан у ратовима, откри морско дно и по сувом изведе Своје слуге, а затим потопи њихове противнике - јер се прослави!

Господ, Цар векова, струјама Јордана наново пресаздава пропалога Адама и размрскава главе змијама које су се [у њима] гнездиле - јер се прослави!

Оваплоћен од Дјеве, оденувши Своје нематеријално божанство у материјално тело, Господ је обливен водом Јордана - јер се прослави!

Господ просветљује оне који су у мраку и чисти људе од прљавштине [греха]. Ради њих се очистио у Јордану, пожелевши д а се поистовети са њима, остајући оно што је био - јер се прослави!

ДРУГИ КАНОН, исти глас

Израиљ прегази силовите морске таласе намах претворене у суво. Црвено, пак, море као водени гроб немилице се навали на египатске војводе силном снагом деснице Господње.

Кад је смртницима свануло блиставо јутро [доласком Јована] из пустиње на воде Јордана, Ти си, Господару Сунца, савио Свој врат [пред њим] да би извео нашег родоначелника из простора мрака и очистио творевину од сваке прљавштине.

Беспочетна Речи, с Тобом је у струјама погребен [човек]. Заблуда га је искварила, а Ти га обнављаш. Очев силни глас [то] неизрециво потврђује: „Ово је мој љубљени Синак, једнак Ми по природи!"

Трећа ода

Господ који даје снагу нашим владаоцима и уздиже рог Својих помазаника рађа се од Дјеве па иде на крштење.

Стога Му, верни, ускликнимо: Нема светога као што је Бог наш, нити праведнога осим Тебе, Господе!

Радуј се, данас, Христова Цркво, некада неплодна и потпуно бездетна, јер ти се водом и Духом рађају синови који с вером кличу: Нема светога као што је Бог наш, нити праведнога осим Тебе, Господе!

Из свега гласа Претеча виче у пустињи: „Припремите пут Христу и учините правим стазе Богу нашем, кличући: Нема светога као што је Бог наш, нити праведнога осим Тебе, Господе!"

ДРУГИ КАНОН

Радујмо се сви , јер смо избављени од негдашњих замки и разбијене су лавље чељусти што прождиру.

Отворимо уста плетући слаткогласје речи [Богу] Речи Коме је радост да нам пружа дарове.

Онај који је некада усадио смрт у творевину узевши природу злотворне звери пропада у мрак са [Христовим] доласком у телу.

Насрћући на Господара - јутро што је свануло - сам разбија своју душманску главу.

Господар приводи Себи Богом створену природу , која се одметнула тиранину стомаку и препорађа је изнова саздајући земљаска створења.

Тако довршава велико дело , јер дође из жеље да је одбрани.

Четврта ода

Онај за кога си, Господе, рекао „глас једнога који виче у пустињи" чу Твој глас када си загрмео над силним водама дајући сведочанство за Свога Сина и сав испуњен присутним Духом ускликну:

„Ти си Христос, Божја мудрост и сила!"

„Ко је видео да се Сунце, природи блиставо, чисти?" је Гласник, „па како да водом перем Тебе, Одсјај Славе, Одраз вечнога Оца?

Како ћу ја – трава - да такнем огањ Твога божанства? - Јер Ти си Христос, Божја мудрост и сила!"

„Нашаваши се у Твојој близини Мојсије изрази богобојазно поштовање које га је обузело, јер чим је схватио да се Ти оглашаваш из купине окрену лице.

Како ћу онда ја да те гледам очи у очи? Како ћу да на Тебе положим руку? - Јер Ти си Христос, Божја мудрост и сила!"

„Иако сам украшен разумном душом и почаствован моћи говора ипак се плашим ствари без душе, јер ако Те крстим осудиће ме гора која се дими од огња, море чија се вода разбежала на две стране и овај овде Јордан који се вратио натраг

- Јер Ти си Христос, Божја мудрост и сила."

ДРУГИ КАНОН

Очишћен ватром мистичног виђења Пророк је певао химну о обновљењу смртника. Подстакнут Духом пустио је глас објављујући оваплоћење неизрециве Речи која ће разорити владавину насилника [ђавола].

Свесветла Речи послана од Оца Ти дође да отераш злогуку ноћну тмину и да искорениш људски грех те да Својим крштењем изведеш са Собом из јорданских струја светле синове.

Видевши преславну Реч Гласник сигурно повика творевини: „Овај беше пре мене, иако је по телу после мене. Он у нашем обличју засија божанском снагом да отера од нас крајње премрски грех."

Да би нас вратио на живоносни пашњак Бог Реч хита у лов по змијским гнездима. Разбивши страшне замке онога који немилице наноси ране људском роду [у] пету и оковавши га, спасава творевину.

Пета ода

Исус, человођа живота, долази да ослободи првосазданога [човека] Адама од осуде и иако Му, као Богу, није потребно очишћење, ради палога [човека] очишћава се у Јордану.

У њему је убио [нашег] непријатеља [ђавола] и мир који превазилази сваки ум дарује.

Небројеном мноштву народа који се стекао да га крсти Јован, ставши посред њих, узвикну: „Неверни! Ко вас је наговорио да се склоните од гнева који стиже? Дајте Христу достојне плодове, јер Он је сада ту и мир дарује!" Стојећи посред мноштва као један од њих, Домаћин и Неимар [им] испитује срца. Узевши у руку лопату за чишћење, свемудро рашчишћава гумно свега света: све што је без плода спаљује, а онима који су са добрим родом вечни живот дарује.

ДРУГИ КАНОН

Очишћењем Духа опрани од отрова мрачног и прљавог непријатеља, кренули смо без блудње новом стазом која води неприступачној радости, приступачној само онима са којима се Бог помирио. Спазивши да је у греховном мраку, у неизбежним оковима, онај кога је Својим прстима уобличио, Творац га је подигао и ставио на плећа, а сада га у много воде пере од давнашњег срама Адамовог пада [у грех]. Похитајмо с побожношћу и одушевљењем незамућеним струјама извора спасења и посматрајмо како нам Реч даје да њом чистом утолимо жеђ за Богом и како пријатно лечи свет од болести.

Шеста ода

Глас Речи, Светиљка Светла, Даница, Претеча Сунца, виче у пустињи свему народу: „Покајте се и очистите се док има времена, јер, ево, ту је Христос који свет од пропадљивости избавља!" Немогуће је, како учи Претеча, одрешити ремен, [односно] оно што има заједничко са нама, Речи, Христу, непропадљиво рођеном од Бога и Оца и без прљавштине оваплоћеном од Дјеве, који од заблуде нас, земаљске створове, избавља.

У ватри вечне казне Христос крштава све оне који нису послушни и не мисле да је Он Бог, а Духом и благодаћу која долази преко воде обнавља оне који признају Његово божанство и од сагрешења их избавља.

ДРУГИ КАНОН

Гласом пуним радости Отац показа [Свога] Миљеника кога је изнедрио из [Своје] утробе. „Уистину", рече, „Овај је Мој Пород, с Мојом природом, што носећи светлост изниче у људском роду, Моја жива Реч што због старања [о човеку] поста човек.

На нечувен начин Пророк намах изађе из утробе морског лава у којој се ваљао три ноћи, унапред објављујући свима спасење од човекоубице змије кроз поновно рођење у последња времена.

Кад су се отвориле свесјајне дубине небеског свода у божанске тајне упућени [Јован] угледа Духа који исходи од Оца и почива у свенеокаљаној Речи како на неизрецив начин силази као голуб и јавља Се народу да га приведе Господару.

Седма ода

Побожне младиће сачува неопаљене ватром, иако су бачени у пећ, шум росоносног ветра и силазак Божјег анђела. Стога, освежавани од ватре росом, са захвалношћу су певали: „Благословен си, преопевани Господе и Боже отаца [наших]!"

Са дрхтањем и дивљењем, као на небу, стајале су анђеоске силе на Јордану посматрајући толико Божје снисхођење - како стојиш у води са телом на Себи Ти који држиш на окупу све воде над сводом, Боже отаца [наших].

Облак и море у којима се некада под Законодавцем [Мојсијем] крстио јеврејски народ кад је изашао [из Египта] беху праслика чуда Божјег крштења: море беше пралик воде, а облак Духа. Њима посвећени кличемо: „Благословен си, Боже отаца [наших]!"

Прославимо, сви верни, богословски и неућутно, заједно са анђелима, Онога од кога смо добили посвећење - Оца и Сина и Духа Светога! Тројица лица истоветних по бићу један је Бог. Њему певамо: „Благословен си, Господе, Боже отаца [наших]!"

ДРУГИ КАНОН

Онај који је стишао пламен у пећи који је високо сукљао надносећи се на побожне младиће водом [Јордана] сажеже главе змијама, а росом Духа рашчисти свеколику непрестану греховну маглу.

У страховитом асирском пламену кога си угасио претворивши га у росу био је Твој пралик. Отуда си сада, Христе, обгрљен водом док спаљујеш у њој скривеног најгорег пропалицу који је одвлачио [људе] на пут пропасти.

Јордан се некада разделио [на двоје] и Израиљски народ пређе [преко њега] по сувом. То је била Твоја праслика, Свемоћни, који сада хитро порињујеш творевину у речне струје на сигуран и бољи пут.

Знамо да си, нажалост, својевремено сручио свеопшти потоп ради уништења свих [створења], а сада си, о Христе, Створитељу величанствених и нечувених ствари, потопио грех ради милине и спасења смртника.

Осма ода

Она пећ у Вавилону која је излила росу указала је на несхватљиву тајну: да ће Јордан у своје струје примити нематеријални Огањ; док се буде крштавао у телу обујмиће Створитеља Кога народи благосиљају и преузвисују у све векове.

„Ослободи се сваког страха", рече Избавитељ Претечи, „и послушај Ме па Ми приђи, јер сам по природи добар. Повинуј се Мојој наредби и крсти Мене, јер сам дошао понизивши Се, иако Ме народи благосиљају и преузвисују у све векове."

Кад чу Господареве речи, Претеча дрхтећи испружи руку и чим дотаче руком теме свога Саздатеља и крсти Га завапи Му: „Посвети ме, јер си Ти мој Бог! Тебе народи благосиљају и преузвисују у све векове!"

Објава [божанске] Тројице догодила се на Јордану, јер Отац, глава божанске природе, огласи се „Овај што се крштава Мој је љубљени Син", а Дух сиђе на Једнаког Му [по божанству]. Њега народи благосиљају и преузвисују у све векове.

ДРУГИ КАНОН

Слободном види себе творевина, синови су светлости они који раније беху у мраку, једино владар мрака стење. Да благосиљају Узрочника [ове промене] наследници некада проклетих незнабожаца!

Тројица боголиких [младића] које у огњу роса расхлађује јасна су праслика Највише Природе која блиставо сија троструким светлом, а својевољно се помешавши са смртном [људском природом], росом спаљује свеколику погубну заблуду.

Сва земљска природа да се одене у бело сада када је усправљена од пада са небеса. Утече од пређашњих грехова очишћена до савршеног сјаја, пошто ју је [Божја] Реч која све одржава опрала у речним струјама.

Девета ода

Ниједан језик није у стању да те хвали како ти приличи, Богородице. И ум из горњег света на муци је када [покушава] да ти пева химну. Али пошто си добра, прими [нашу] веру, јер знаш нашу Богом надахнуту љубав. Ти си хришћанима заступница, тебе величамо.

Давиде, дођи духом онима који се просветљују [крштењем] и певај: Приближите се сада Богу вером и просветлите се! Сироти Адам у свом палом стању завапи Господу и Он га услиша; дође и у јорданским струјама га пропалога обнови.

„Оперите се и будите чисти!", рече Исаија. „Одбаците рђава дела пред Господом! Ви који сте жедни дођите на воду живота!" Христос кропи водом обновљења оне који Му с вером хитају и Духом их крштава за живот кој и не води у старост.

Благодаћу и печатом [крштења] чувајмо себе, верни! Јевреји некада избегоше пропаст обележивши прагове крвљу. Тако и нама ова божанска бања препорођења биће излазак, а тамо ћемо угледати незалазну светлост [божанске] Тројице.

ДРУГИ КАНОН

О, чуда које превазилази [свако] умовање - твога порођаја, свечиста Невесто, благословена Мајко! Преко тебе нађосмо потпуно спасење, па ти, као добротворки, одајемо дужну похвалу, приносећи ти на дар химну захвалности.

Оно што је у купини откривено Мојсију препознајемо да је овде извршено, мимо [свих] законитости, јер Дјева ношаше [у себи] Огањ и оста читава и роди светлоносног Добротвора Кога примише јорданске струје.

Деоништвом Духа помазао си и учинио савршеним смртно [људско] биће, беспочетни Царе, пошто си га умио чистим струјама и тако тријумфовао над надменом силом мрака, те га сада преводиш у живот коме нема престанка.


AKАТИСТ БОГОЈАВЉАЊУ ГОСПОДЊЕМ
празнује се 06. (19.) јануара


Кондак 1.

Изабрани Војводо, Царе неба и земље, видевши како Тебе, Просветитеља нашег, слуга на Јордану крштава, небеса се уплашише и сва земља задрхта. А ми недостојни захвално Ти кличемо: грешницима и цариницима си се јавио, да водом опереш грехе људске:

Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Икос 1.

Похитајте данас ангелске силе да видите Владику Христа који на реку Јордан долази да Адамов грех очисти и видевши толику Божију тајну, са страхом прославите Његово велико снисхођење, како Бог човек постаде и онај који нема греха као Јагње Божије дође да грехе целога света узме. Стога, прослављајући божанствено јављање Христово, кличите Му као у Витлејему овакве хвале:

Слава Теби, Сине Божији, који си од Оца са небеса у овај свет дошао!

Слава Теби, Превишњи Боже, који си се и до обличја слуге спустио!

Слава Теби, Спаситељу света, који као човек идеш да од Јована крштен будеш!

Слава Теби, Просветитељу твари, јер си као Нови Адам грехе палог Адама на себи понео!

Слава Теби, Беспочетна Светлости, јер си благоволео да на Јордану великом зором просвећења целом свету засијаш!

Слава Теби, Сунце Правде, који си желео да светлоносно јутро благодати у Своме Богојављењу људима дарујеш!

Слава Теби, који си дошао да свет од старе преваре опереш!

Слава Теби, који си нам велику тајну побожности показао!

Слава Теби, који си нам многим водама велика чудеса учинио!

Слава Теби, јер си небеса и сву земљу светлошћу разума просветио!

Слава Теби, јер си мисленог фараона у струјама Јорданским потопио!

Слава Теби, јер си у води крштења нове људе у вечни живот привео!

Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Кондак 2.

Видевши духом, Христе, Твој долазак у свет, Божанствени Претеча дође из пустиње на Јордан, радосно узвикујући људима: "Приближило се и јавило спасење наше, покајте се и водом очистите и похитајте Му у сретање да, чистим мислима просвећени, чистом душом и неупрљаним устима радосно кличете: Алилуја!"

Икос 2.

Разум небески у себи објављујући, светиљка Светлости, велики Претеча узвикну људима: "Очистите се, јер ево долази Христос, избављајући свет од пропадљивости, да разреши од осуде првоствореног Адама. Нека се обрадује пустиња Јорданска и нека процвета као крин, а цела земља нека се сада радује као што је проречено. Припремите пут Господњи, поравните стазе Бога нашега, сви Му са весељем ускликните овако:

Слава Теби, неописива светлости, коју светиљка свету објави!

Слава Теби, Недокучива Речи, који си гласом Својим себе Претечи предсказао!

Слава Теби, очишћујући огњу, чијим се дејством свака нечистоћа уништава!

Слава Теби, Благодатни Изворе, којим се природа сваког човека освећује!

Слава Теби, Творче неба и земље, јер си хтео да од слуге крштен будеш!

Слава Теби, Сине Јединородни, јер си изабрао да се на Јордану јавиш!

Слава Теби, Царе Правде, јер се Претеча бојао да Ти ремена на обући одреши!

Слава теби, Владико твари, јер се у крштењу Твоме цео род људски кроз Тебе обрадова!

Слава Теби, Боже Превечни, јер Твоје Јављање просвећује и уразумљује децу!

Слава Теби, Светлости свету, јер Твој долазак просветљује и умудрује слепе!

Слава Теби, јер је у Теби Извор живота!

Слава Теби, јер у светлости Твојој видимо светлост! Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Кондак 3.

Разумевши силу божанства Твога, Христе, и када са страхом виде да си на Јордан дошао, Претеча се у души обрадова и задрхта, рекавши људима: "Он - избавља свет од пропадљивости. Он - нас од несреће ослобађа. Он - уместо слугу нас синовима Божијим чини. Он - место таме људе водом Божанственог Крштења просвећује. Гле - Јагње Божије које узима на се грехе света!" Изашавши Му у сусрет, кличемо: Алилуја!

Икос 3.

Имајући богато милосрђе, дошао си, Исусе, грешницима и цариницима на реку Јордан, не трпећи да гледаш од ђавола мучени род људски, него си дошао да паломе Адаму опет кажеш: "Где си? Не скривај се од мене. Јер хоћу да те видим, иако си наг и убог и стога постадох сличан теби, да се не посрамиш." Тога ради, објављујемо велико снисхођење Твоје, кличући овако:

Слава Теби, Пастиру Добри, који си хтео да заблуделу овцу потражиш!

Слава Теби, Сине Јединородни, који си дошао да је на раменима понесеш!

Слава Теби, Милости Неизмерна, који си доле палим људима сишао!

Слава Теби, Љубави Неописива, који си очајне људе опет горе подигао!

Слава Теби, који си ослабеле руке сиротих укрепио!

Слава Теби, који си раслабљена колена убогих исцелио!

Слава Теби, који си жедну пустињу као Ливан развеселио!

Слава Теби, који си учинио да Јорданска пустиња као Кармил плодна буде!

Слава Теби, Милостиви, који жижак тињајући нећеш угасити!

Слава Теби, Дуготрпељиви, јер трску стучену нећеш преломити!

Слава Теби, који си зажелео да одбаченог Адама призовеш!

Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Кондак 4.

Буром сумњалачких помисли би испуњен Претеча, када Ти, Христе Царе, као човек на реку дође и хтеде да крштење од њега, слуге, примиш, говорећи: "Пружи руку своју и додирни главу моју и одбаци сав страх, испуњавајући шта је заповеђено." Задрхта тада Претеча и узвикну: "Зашто си слуги дошао, не имајући нечистоте, Господе? Што ми заповедаш оно што мене превазилази? Никако не могу избројати звезде на висинама небеским, нити земљу икада измерих. Како да крстим Онога који руком држи творевину? Како да светиљка просветли Светлост? Како да слуга положи руку на Владику? Ти треба мене да крстиш, да Ти кличем: Алилуја!"

Икос 4.

Чувши узвишеност смирених Претечиних речи и видевши страх његов, Човекољубац Господ му рече: "Добро је, Јоване што страх преда мном имаш, али ипак остави сада и одбаци бојазан своју, јер треба да ми послужиш, јер нам тако треба испунити сваку правду, да се кроз мене људски греси очисте." Пазећи на ове Твоје човекољубиве речи, са љубављу Ти кличемо:

Слава Теби, Христе, Светлости истинита, јер се у Теби милост и истина сретоше!

Слава Теби, Царе правде, јер се у теби правда и мир целиваше!

Слава Теби, Преслатки Исусе, јер истина Твоја у Витлејему са земље засија!

Слава Теби, Најмилостивији Спасе, јер Твоја правда на Јордану са неба приниче!

Слава Теби, Очишћење наше, јер нас водом крштења бељима од снега чиниш!

Слава Теби, Просвећење наше, јер струјама благодати у нама чисто срце градиш!

Слава Теби, који си силаском небеса преклонио и који си хтео да Своју главу под руку Претечину савијеш!

Слава Теби, који водама покриваш висине Своје, који си благоволео да се у водама Јорданским погрузиш!

Слава Теби, Господе сила, кога се сви боје и дрхте, који си заповедио Претечи да велики страх одбаци!

Слава Теби, Оче милосрђа, у кога је милост безмерна и неизбројива, који си изволео да милошђу Својом грехе света покријеш!

Слава Теби, који си се од Дјеве родио, Спаситељу наш, посети нас неизрецивим снисхођењем Својим!

Слава Теби, Христе Боже наш, који си се целоме свету јавио, освети нас божанственим јављањем Својим!

Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Кондак 5.

Богом послата Реко благодати, Господе, Ти си у воде узишао, да водама људски грех опереш: страшно беше видети Творца неба и земље обнаженог у реци како од слуге крштење прима. Ангелске силе се задивише, а река Јордан се поврати, не могавши да трпи огањ који воде њене спаљује, јер јој беше необично да Чистога умива и Безгрешног пере. Стога, весели се реко Јордане, и нека се радују извори и језера и бездани и мора, јер данас се освети природа воде, ослободивши се кнеза таме који се тамо скривао и сва творевина нека, веселећи се, са нама поје: Алилуја!

Икос 5.

Видевши Тебе, Владику творевине, погруженог у води, да би грехе целог света потопио и обнаженог да би Адамову наготу поново у одећу славе обукао, божанствени Јован уздрхта у срцу и Теби, Јагњету Божијем, које грехе света чисти, узвикну: "Не смем додирнути главу Твоју, Владико, Ти сам мене освети и просвети, јер Ти си Живот и Светлост и Мир свету." Ипак, по речи Твојој, са страхом положи десницу своју на божанску главу Твоју и, крстивши Тебе, Безгрешног, радосно овако узвикну:

Слава Теби, Јагње Божије, који си дошао да грехе целога света на себе узмеш!

Слава Теби, Спасе Милосрдни, који си хтео да грехе свих људи у водама јорданским потопиш!

Слава Теби, који си нас од нечистоте греховне очистио!

Слава Теби, који си Адамов преступ опростио!

Слава Теби, који си Својим Богојављењем на земљи све људе обрадовао!

Слава Теби, који си Својим Крштењем на Јордану цео свет просветио!

Слава Теби, јер си нас ради до обличја слуге осиромашио!

Слава Теби, јер си Својим сиромаштвом нас обогатио!

Слава Теби, који си владавину врага Својим смирењем потпуно срушио!

Слава Теби, који си Својим Крштењем очевидно почео да Царство Божије на земљи градиш!

Слава Теби, који си палим људима пут Спасења на Јордану показао!

Слава Теби, који си Светлошћу Богопознања верним људима тамо засијао!

Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Кондак 6.

Дивни Проповедник и Претеча Јован много говораше људима који дођоше, да би Ти припремио пут, Господе, но ипак заћута када Ти на Јордан дође, јер му Ти сам рече: "Не кажем ти: реци ми оно што говориш безаконицима и учиш грешнике, него ме само крсти ћутећи". Јер, не доликоваше људском гласу да се оглашава пред дошавшом Речју Божијом и док се толика тајна извршавала, када Ангели Божији са страхом стајаху и сва твар уздрхта. Стога и ми у дубоком ћутању и са великим страхопоштовањем у срцу кличемо: Алилуја!

Икос 6.

Засија на Јордану велико просвећење целоме свету и страшна тајна када Ти, Владико Христе, крстивши се од Јована, одмах изађе из воде, "узводећи свет са собом". И гле, Теби се отворише небеса, која Адам некада затвори за себе и за оне који од њега постадоше, да се кроз Тебе препорођени људи поново узнесу у рајске обитељи, да Ти тамо радосно кличу:

Слава Теби, Царе света, који си преграду вражију разрушио!

Слава Теби, Податељу милости, који си непослушањем затворени рај опет отворио!

Слава Теби, јер си на Јордану показао да је небо, због греха закључано, поново отворено!

Слава Теби, који си обећао да ћеш од сада показати Ангеле како узлазе и силазе!

Слава Теби, јер си силаском Својим небеса до земље савио!

Слава Теби, јер си Крштењем Својим земљу до неба уздигао!

Слава Теби, јер си откровењем небеса неизрециве тајне Божије целом свету открио!

Слава Теби, јер си јављањем горњег света Најсветији благослов Божији свим вернима предао!

Слава Теби, који си небо у време Илије закључао, немој нам закључати врата милосрђа Свога!

Слава Теби, који си небеса на Јордану отворио, отвори нам врата Божанске Ложнице Своје!

Слава Теби, који си нам при Крштењу Своме бездан човекољубља показао, изведи из бездана земаљских све оне који су до вражијег очајања дошли!

Слава Теби, који си успињање до трећег неба изабранима Твојим устројио, узнеси у небеске обитељи и нас, који смо у дубине греха пали!

Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Кондак 7.

Хотећи да спасе свет који је од греха пропадао, Човекољубац Господ објави велику тајну Свог Тројичног Богојављења и као што се при настанку света Дух Божији као Податељ живота дизаше над водом, тако и при Крштењу Твоме, Господе, када си благоволео да на реци Јордану обновиш и просветиш пропали род људски и сву творевину која је са њим уздисала, Тај исти Свети Дух опет сиђе са отвореног неба у виду голуба и оста на Теби, Господе, као на новом Адаму, да пребива од сада у новим људима препорођеним у бањи крштења, да тако обучени у силу са висине почну ходити обновљеног духа, појући Богу: Алилуја!

Икос 7.

Нову си твар показао, Владико твари, у Свом спасоносном крштењу од Јована, јер као што си у време Ноја потопио грехе првога света, тако си и у водама Јорданским поново потопио грехе целога света, обнављајући земнородне огњем, Духом и водом, извршавајући чудесан препород и дивно обнављање. Јер, Духом - новима чиниш душе, водом - освећујеш тело, изграђујући човека, и тако водом којој садејствује Дух тајанствено градиш многочадну Цркву, да увек Теби овако кличемо:

Слава Теби, Саздатељу твари, који си небеса преклонио и на Јордан се спустио!

Слава Теби, Спаситељу света, који си небо отворио и нама Божанског Духа објавио!

Слава Теби, Сведобри, јер ће нас Твој Дух Благи управити на земљу праву!

Слава Теби, Премилосрдни, јер ће нас тај Дух од сваке нечистоте очистити!

Слава Теби, јер си од греха остарелу природу нашу водом и Духом обновио!

Слава Теби, који си нам огњем Божанства у водама Јорданским пресветло просвећење даровао!

Слава Теби, Христе јер Својим Светим Духом све божанствене силе за живот и побожност вернима на крштењу предајеш!

Слава Теби, Исусе, јер си нас силаском Светога Духа учесницима Своје божанске природе учинио!

Слава Теби, јер си Духом Премудрости и Разума који се на Тебе спустио чисто богопознање људима открио!

Слава Теби, јер си силаском на Тебе Духа Божијег дух мудрости и силе, знања и побожности, дух страха Божијег на нас излио!

Слава Теби, јер си јорданском водом змијину главу спалио!

Слава Теби, јер си јављањем Духа Божијег у виду голуба нас кротости и девственој чистоти голуба призвао!

Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Кондак 8.

Чудесно и дивно беше јављање Свете Тројице на Јордану: прво се Син Љубљени јави у телу, крштаван од слуге, затим Дух Свети сиђе у виду голуба, а потом Најбожанственији Отац проговори са небеса, сведочећи: "Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи". О, велике и преславне тајне: "Загрме са небеса Господ и Вишњи даде глас Свој", да се изврши пророштво праоца Давида: "Глас Господњи над водама, Бог Славе загрме, Господ на водама многим. Глас Господњи је у сили, Глас Господњи је у велелепности." Тога ради, и ми недостојним устима из дубине душе Теби кличемо: Алилуја!

Икос 8.

Сав си међу вишњима, Исусе, увек са Оцем на небесима седећи, али ни од доњих се не одвајаш. Рођен у телу од Чисте Дјеве у Витлејему, сада се на Јордану целом свету јављаш, да оне који у тами и сени смртној седе светлошћу Богојављења просветлиш. Стога, просветивши се светлошћу Тројичног Откровења, кличемо Теби, Богу који се на земљи јавио, виђен био и свет просветио:

Слава Теби, Сине Божији, коме се вишњи са Оцем и Духом клањају!

Слава Теби, Сине Очев, кога од доњих Претеча прославља!

Слава Теби, који са десне стране Оца седиш, Очевим гласом са неба проповедани!

Слава Теби, који си се нас ради оваплотио, који си од Њега Љубљеним Сином пред целим светом назван био!

Слава Теби, који си се у водама јорданским јавио и незалазну светлост Тројице у крштењу Своме показао!

Слава Теби, који си дланом слуге крштен, Ти си бањом новог живота и нас, слуге, синовима Божијим учинио!

Слава Теби, Изворе живота и бесмртности, који си нас поновним рођењем водом и Духом у првобитну рајску благородност привео!

Слава Теби, Творче неба и земље, који си дошао да огњеним крштењем ново небо и земљу правде Своје устројиш!

Слава Теби, Источе истока, који си оне који у тами и сени спавају Крштењем Својим просветлио!

Слава Теби, Светлости од Светлости, који си несагледиву Светлост Духа Свога у душама нашим засијао!

Слава Теби, Беспочетни Царе, који си чистим водама Свога Крштења прародитељски грех потпуно опрао!

Слава Теби, Владико твари, који си жедне људе водом вечног живота изобилно напојио!

Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Кондак 9.

Сва природа Ангелска зачуди се великој тајни Твога Богојављења, Христе: јер, Ти Адама пропалог од греха јорданским водама обнови и главе невидљивих змија које су се тамо угнездиле Својим Крштењем уништи. Тако си "открио дно дубина бездана сатанског", да нас од његових "дубоких вода" избавиш и почнеш да градиш Царство Своје, које није од овога света, о којем пророк Давид предсказа, говорећи: "Царство је Твоје - царство свих векова и Владичанство је Твоје у сваком нараштају и нараштају". Њега прослављајући, и ми Ти са небеским војскама кличемо: Алилуја!

Икос 9.

Божанствени говорник и Ангел Божији, од Малахије предсказани, Велики Претеча, једини се од људи удостоји, Господе, да у Твоме Крштењу долазак Духа види и чује Очев глас са неба који сведочаше да си Син Божији, да би целоме свету био први проповедник Богојављења Свете Тројице. А сутрадан посведочи људима, говорећи: "Видео сам Духа где силази као голуб са неба и остаде на Њему... И ја сам видео и засведочио да је Он Син Божији." Сећајући се овог од Бога откривеног сведочанства, прослављамо Твоје Богојављење, Христе, појући Ти овако:

Слава Теби, Боже Превечни, који си јављањем Светога Духа посведочен са небеса!

Слава Теби, Непорочно Јагње, јер си гласом Претече на земљи проповедан!

Слава Теби, Највећа Снаго, јер си отвореним небеским вратима над Јорданом нама затворени рај отворио!

Слава Теби, Милости Превечна, који си Крштењем Својим нови свет из вода јорданских људима показао!

Слава Теби, Царе света, који си мир и спасење на земљи објавио!

Слава Теби, Сунце Правде, који си светлост правде Своје у душама нашим засијао!

Слава Теби, који си у Свом Богојављењу Духа Светога објавио, нека чистим духом у Твоју Небеску Ложницу уђемо!

Слава Теби, који си нам Свог небеског Оца у Крштењу показао, нека сви ми који истински у Њега верујемо синови Божији постанемо!

Слава Теби, јер си од греха потамнелу природу нашу у Духу и огњу преславно просветлио!

Слава Теби, јер си од страсти пропалу слабост нашу водом и Духом просветлио и очистио!

Слава Теби, Боже, који си се у телу јавио и цео свет у водама јорданским обновио!

Слава Теби, који си на себе грехе света узео и прародитељски грех у води Крштења потопио!

Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Кондак 10.

Желећи да палу и осиротелу природу нашу спасеш, Ти си, Христе Спасе, на реку Јордан грешницима и цариницима дошао и Крштење од Јована примио, пошто се крстише сви људи, да на себе узмеш све њихове грехе тамо у води погружене, као Јагње Божије и да од сада спреман вољно на заклање похиташ и искупиш све грехе света драгоценом Својом Крвљу. Тога ради, Ти си се у водама јорданским погрузио, да тамо као погребен будеш, припремајући себе за крштење смрћу, о којем си рекао, идући на страдање: "Али се мени ваља крстити крштењем и како ми је тешко док се то не изврши." Тога ради, захвално Ти кличемо: Алилуја!

Икос 10.

Превечни Царе, Христе Исусе! Ти си на Јордан дошао да себе целоме свету објавиш, да осуду првосазданог Адама разрешиш као Свемилостиви Судија, који једини срца свих испитује и да људима нови живот даш. Стога, узевши лопату у руку Своју, светско си гумно премудро очистио, одвајајући као Пастир овце од јаради. Удостој и нас, који смо у име Пресвете Тројице крштени, да удео спасених са десне стране више од свега у овом животу тражимо, да Ти угодно буде наше клицање:

Слава Теби, Архијереју, који си небеса прошао и Крштењем Својим сву земљу онебесио!

Слава Теби, Велики Пастиру оваца, који си стаду Своме на Јордан дошао!

Слава Теби, који си земљу на водама основао и сву земљу нашу на водама јорданским благодаћу Духа обновио!

Слава Теби, који си над водама друго небо утврдио и водама крштења Своју Цркву новим небом учинио!

Слава Теби, Источниче живота нашег, који си жедне људе Своје на изворе спасења призвао!

Слава Теби, Проповедниче вечне правде, који си духовну жеђ нашу без новца и сребра утолио!

Слава Теби, богати у милости, јер си нас због превелике љубави заволео!

Слава Теби, јер си нас, мртве од греха, водом крштења оживотворио!

Слава Теби, који си водама јорданским прекривен био, да се и ми крштењем у смрт и васкрсење са Тобом погрузимо!

Слава Теби, који си се водама јорданским као ризом оденуо, да се и ми у светле ризе правде и чистоте кроз Тебе обучемо!

Слава Теби, који си преграду вражију Телом Својим разрушио да и нас, који смо далеко на мору, себи приближиш!

Слава Теби, који си Своје људе у једном Телу Своме измирио да и нас, странце и дошљаке у једину Цркву Божију изградиш!

Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Кондак 11.

Нека сва творевина поје нову песму Теби, Христе, који си се од Дјеве родио и данас на Јордану крстио, нека се сви људи духовно радују, прослављајући светли празник просвећења нашег и нека са божанственим Григоријем узвикују, говорећи: "Време је препорода -препородимо се са висине, дошао је дан поновног стварања - обуцимо се у Новог Адама, празник је просвећења - просветимо се божанствено", да почнемо ходити обновљеног духа, појући вечно са Ангелима небеску песму: Алилуја!

Икос 11.

Светла и Самосјајна Светлости, Христе, Савечна Светлости Једносуштног Оца! Запаливши у Јордану Своје као светилник пречисто Тело, засијао си као Сунце и даровао васељени у Своме Крштењу велику и несагледиву светлост Своје благодати и истине, просвећујући сваког човека који долази у свет, да људи који седе у тами и сени смртној угледају светлост велику и ка њој пођу. Зато у овај велики Светлосни дан просветли и нас који у тами греха још увек лутамо да, просвећујући се, обнављајући и уздижући се горе, Теби овако кличемо:

Слава Теби, Просветитељу света, који си дошао да Духом Светим и огњем крштаваш!

Слава Теби, Спаситељу грешних, који хоћеш да нас из дубине греха подигнеш!

Слава Теби, Беспочетна и Вечна Светлости, који нечистоту душа наших водом крштења чистиш!

Слава Теби, Светлости виша од сваке светлости, који светлошћу светих верне обасјаваш!

Слава Теби, Сијање Очеве Славе, који си таму незнања јављањем Својим разагнао!

Слава Теби, који у неприступној светлости живиш, који си светлост богопознања Крштењем Својим засијао!

Слава Теби, Светлости од Светлости, који си у тами засијао, очисти нас од таме греха!

Слава Теби, Сунце Правде, које јутро спасења најављујеш, управи нас ка светлости добрих дела!

Слава Теби, Незалазна Светлости, који си на Јордану засијао, обасјај нас у Светлости Својој Непролазном Светлошћу Пресвете Тројице!

Слава Теби, Пресветла иконо Очеве Ипостаси, уведи нас бањом препорођења у чудесни непролазни живот!

Слава Теби, Победитељу смрти, избави нас од вечне смрти!

Слава Теби, Началниче живота, упути нас ка вечном животу!

Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Кондак 12.

Спасоносна благодат Божија јави се данас свим људима у Крштењу Твоме, Христе Спасе: јер Ти си, Једини Чисти, на Јордан дошао да људска сагрешења очистиш и уништиш главе змија које су се тамо угнездиле, дарујући нам благодатну силу која душу и тело ослобађа. Стога, притекнимо побожно и усрдно пречистим изворима, да радосно воду живота захватимо, јер се благодат Духа, тајни дарови и Дух познања невидљиво дају свима који је са вером узимају, да Ти сви, Спасе, благодарно кличемо: Алилуја!

Икос 12.

Опевајући, Христе, Твоје спасоносно Богојављење, прослављамо сви Твоје Божанствено Крштење од Јована у јорданским водама, клањамо се неизрецивом снисхођењу Твоме према палим људима и верујемо са Претечом да си Ти ваистину - Јагње Божије, које из воде јорданске грехе целог света на себе узима, да их опере и искупи Својом Пречистом Крвљу. Тога ради, молимо Те: понеси и наше безбројне грехе и не лиши нас благодатног препорода у велики дан Светлости, да Ти чистим срцем благодарно појемо:

Слава Теби, Сине Божији, који си ради просвећења целог света великом светлошћу на јорданским водама засијао!

Слава Теби, Превечни Боже, који си велику благодат и човекољубље у Крштењу Своме људима показао!

Слава Теби, Спаситељу заблуделих, који си дошао на воде јорданске да људе залутале по беспућу потражиш!

Слава Теби, Победитељу живота, који си благоволео да дарујеш нови живот не по телу, него у обновљењу духа!

Слава Теби, Владико живота и смрти, који си жалац смрти притупио и нетрулежни живот јављањем Својим засијао!

Слава Теби, Творче неба и земље, који си горње небо и земљу на обалама Јордана у Крштењу Своме обрадовао!

Слава Теби, Царе царева, јер царство овога света од сада почиње да се у Царство Твоје претвара!

Слава Теби, Господару господара, јер се данас отварају небеса свима који хоће да се спасу и сва природа наша почиње да се чисти!

Слава Теби, Спасе наш, који си на Јордан дошао, спаси нас не због праведних дела, него по великој милости Својој!

Слава Теби, Христе Боже, који си природу воде осветио, напој жедну душу моју водама побожности по неисказивој доброти Својој!

Слава Теби, Јединородни Сине и Речи Божија, нахрани срце моје јављањем речи Својих!

Слава Теби, Свесилни Боже, који Једини твориш чудеса, загреј охладнелу душу моју разумевањем Твојих чудеса!

Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет просветио, слава Теби!

Кондак 13.

О, Исусе Христе, Јагње Божије, који си на Јордан дошао да узмеш грехе целога света! Прими ово мало мољење наше које Ти од све душе приносимо и Својим спасоносним Крштењем од Јована просветли нас који у тами греха седимо, да искупљени Тобом од душевних и телесних болести, у обновљеном животу право почнемо ходити, кличући Ти са свима светима: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е


РЕЧ НА БОГОЈАВЉЕЊЕ ГОСПОДЊЕ



Празнујући Богојављење Господње које бива на водама Јорданским, сетимо се, да се Господ Бог наш јављао некада над водама, и то не узалуд већ да учини нешто знаменито. Мало је указати на то да је, кад се јавио над водама Црвенога Мора, открио дно морско, и по суву провео људе своје; и указати на то да је вратио воду натраг када је испод Јерихона Ковчег Завета прелазио реку Јордан: "Јордан се обрати натраг" (Пс. 113, 3) Него ce треба сетити овога: Он je y почетку, када се Дух Свети ношаше над водом, створио небо, земљу, птице, звериње, човека и сав видљиви свет.

Сада се над водама Јорданским јавља Бог у Тројици Један. Отац у гласу, Син у телу, Дух Свети као голуб. Шта Он овим својим јављањем чини? Нови свет гради, све обнавља. Тако се у тропару предпразништва каже: Јави се, желећи да сву твар обнови, тојест да сагради нови свет, друкчији од првог. Старо прође, вели Свето Писмо, и гле, све ново постаде (2 Кор. 5, 17). Први свет беше по природи тежак, не могаше се к небу уздићи, захтеваше да се јави сухо, на чему би стајао као утврђен. Нови свет, изведен из вода јорданских, тако је лак, да му не треба сухо, не гради се на земљи, нема овде града који остаје, него тражи оно што је гope, хрли ка отвореним над Јорданом небеским вратима чим изађе из воде: "Изађе одмах из воде, и гле, отворише му се небеса" (Мт. 3, 16). Први свет, оптерећен житејским, када би зажелео небо, биле би му потребне лествице, утврђене на земљи а врх да им досеже до неба. Но и такве лествице Јаков виде, али свет не узиђе по њима. А нови свет без лествица има узлаз. Какав дакле? Ето, уместо лествица Дух Свети као голуб лети над водама. Зашто? Зато што људски род није више гмизавац што гмиже по земљи, ни животиња што пузи, већ као крилата птица излази из воде крштења. Због тога се Дух Свети и јави над Крштењем као птица, да би своје тичиће, које бањом крштења рађа, без лествица узводио за собом к небу. И збивају се овде речи из песме Мојсијеве: "И диже се над птићима својим", које Јероним преводи овако: И птиће своје позива летењу. - Својим јављањем на водама јорданским Бог гради такав нови свет, који се не прилепљује за земљу, него као крилата птица стара се да лети к отвореним небесима: "Изиђе одмах из воде, и гле, отворише му се небеса" (Мт. 3, 16).



Овде ћемо подсетити на оно што стоји у Светом Писму написано: Рече Бог: Нека воде изведу птице које лете по небу (1 Мојс .1, 20). И погледајмо, како свако Лице Свете Тројице, јавивши се сада при обновљењу света над водама јорданским, изводи из воде крштења своје посебне духовне птице, и позива их на летење, да би на потребним крилима врлина узлетале ка отвореним над Јорданом небесима. Али пре но што то видимо, треба од Учитеља Цркве да сазнамо како сваки човек, који се роди од воде и Духа, постаје небеска птичица.

Свети Златоуст каже: Најпре је речено, да вода произведе душе живе што се мичу; а откако Христос уђе у воду Јордана, од тада вода производи, не душе живе што се мичу, него душе разумне и духовне. Душе, не које као гмизавци гмижу по земљи, него као птице високо лете. Због чега и Давид рече: Душа је наша као птица (Пс. 123, 7). Али не птица земаљска већ небеска. Јер је жнвот наш на небесима, живот који људима даје вода крштења.

А свети Григорије Ниски, корећи оне који се после крштења враћају на своја зла дела, каже: Тако бесрамници, пошто примише крштење, не знам каквим безумљем понесени, упропашћују спасење које им је вода крштења дала. Када се с Христовим телом погребоше, они орловска крила добише, те могу узлетати ка небеским птицама, тојест бесмртним дусима. - Обратимо пажњу на ове речи: Крштењем погребени са Христовим телом, добише орловска крила, те могу узлетати. Тиме овај свети учитељ тачно показује да људи водом крштења постају птице које лете к небу.

А ево о томе доказа и из историје. Преподобни Нон, епископ Илиопољски, када је требало да у Антиохији обрати Богу јавну грешницу, Пелагију, он имађаше ноћу у сну овакво виђење: он је у цркви на литургији, и гле, једна црна голубица, прљава и смрдљива, лети око њега; он је ухвати, и када је врже у купељ и окупа, одмах голубица постаде чиста, лепа и беља од снега, и из воде право узлете к небу. - Ово је виђење показало да ће блажени отац Нон обратити грешницу Господу, и светим је крштењем просветити. Вода светог крштења је такође моћна, да човека може начинити птицом небеском. To чини јорданска вода, природи људској даје крила, да би помођу њих летела у небеса која се отварају.

Али не само водом јорданском обновљена природа људска постаје птица, него и Лица Тројичног Божанства која су се јавила, узимају на себе подобије посебних птица. Знамо да Свето Писмо Бога Оца уподобљава орлу: Као орао покрива гнездо своје (5 Мојс. 32, 11). У Светом Писму читамо да се и Бог Син уподобљава кокоши: Јерусалиме, Јерусалиме, вели Господ Христос, колико пута хтедох да сакупим чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила! (Мт. 23, 37). Знамо да се и Бог Дух Свети јави над Јорданом у подобију голуба (Мт. 3, 16). Ради чега се дакле Лица Пресвете Тројице уподобљавају овим трима птицама: орлу, кокоши и голубу? Ваистину ради тога, да јата таквих птичица духовно изведу из воде крштења, тојест да људе начине духовним птичицама, некога као орла, некога као кокош, некога као голуба.



Црква небеска, оне верне Божје који јој из земаљске Цркве долазе кроз изванредне подвиге, дели на три посебна лика: на лик Учитеља, на лик Мученика, и на лик Девственика. Ова три лика, нећемо погрешити када речемо, да су то она три јата птица, у води крштења рођених и изведених. Лик Учитеља, то је јато орлова који високо лете и не трепћући гледају у сунчев сјај. Јер свети Учитељи богопознањем, као крилима, узлећу високо, и светлим умом као оком гледајући у светлост Тросунчаног Божанства, просветљују се мудрошћу. - Лик Мученика, то је јато кокошију многопилежних, јер они проливањем своје крви за Христа умножише децу Цркве. Јер крв Мученика роди прву Цркву, и умножи децу њену више од звезда на небу, и више од песка на обалама морским. - Лик Девственика, то је јато безазлених голубова, јер они свецело приносе себе на живу жртву Богу, и труде се како да угоде, не телу, него јединоме Господу.

Ова три јата духовних птица, као што рекосмо, родише се у води крштења. А на који начин? Обратимо пажњу: природњаци причају о рађању птице ноја, да он не изводи своје птиће као остале птице лежањем у гнезду, него очима. Јер очи те птице имају у себи неку природну еилу: од њиховог гледања оживљују и изводе се птићи. У Песми над песмама природа наша вапијаше к Богу: Одврати очи своје од мене, јер ме окрилише (Песма над песм. 6, 4). Као да говори: Господе, погледај на мене милостивим очима, и не одвраћај их од мене, јер ме оне чине крилатом птицом која узлеће к небу.

И погледа Бог на природу људску у јављању своме на Јордану: погледа Бог Отац, отворивши небеса над Сином; погледа Бог Син који је у телу дошао из Назарета Галилејског да Га Јован крсти у Јордану, погледа, кажем, јер све блато Адамовог греха, све болести природе наше ту сабра, и донесе да их спере, и да нас очисти од грехова наших; погледа Бог Дух, силазећи над Богочовека који се крштавао. Тако погледавши Бог Тројица, зар не окрили природу људску? Окрили је ваистину, јер од тог божанског погледа, одмах се појавише јата орлова, кокошију и голубова, тојест лик Учитеља, лик Мученика и лик Девственика. Разгледајмо ово у Светом Писму. У Откривењу свом Богослов виде пред престолом Божјим стаклено море, као кристал (Откр. 4, 6). A то море престављаше собом тајну светога крштења. Јер између престола Божјег и људи који желе да приђу престолу Божјем посредује вода крштења. И нико се не може приближити Богу, који седи на престолу на висинама, ако најпре не пређе море крштења. Свето Писмо каже: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје (Јн. 3, 5). А зашто је то море, што преставља тајну крштења, стаклено и кристално? Знамо да ће тумачи Светога Писма рећи, да је стаклено због чистоте која очишћује душу онога који се крштава, а кристално због крепости која укрепљује срце. Још је и због тога стаклено и кристално, јер као што кроз стакло и кристал пролази сунчани зрак, тако благодат Божја прожима тајну крштења, и њоме долази човеку и просветљује дом душе његове. Али ми ћемо рећи да је море, што пред престолом Божјим преставља тајну крштења, исто тако и због тога стаклено и кристално, да би се Пресвета Тројица, која седи на престолу, показала и видела у њему као у стакленом и кристалном огледалу. Јер је у светом крштењу показан лик Тројице. Идите, рече, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28, 19). Овде, расуђујући по човечански, могло би се рећи: ако Бог Отац седи на престолу свом као орао, онда би требало да се у том мору што је пред престолом, као у стакленом и кристалном огледалу покаже лик орла; ако Бог Син седи на престолу као кокош, јер тако себе назива у Еванђељу, онда би у том предпрестолном мору, као у огледалу, требало да се покаже лик кокоши; ако Дух Свети седи на том престолу као голуб, онда би требало да се и у оном мору покаже лик голуба. Али, расуђујмо духовно. Рекосмо да море, што се види пред престолом Божјим, преставља собом тајну светога крштења, у коме наша природа, крштавајући се, очишћава се од сваке прљавштине тела и духа, а душа се наша као кристал учвршћује и светли. И када Бог у Тројици гледа у нашем крштењу на то тајанствено стакло и кристал, онда се ваистину показује у њему лик Тројице. Гледа ли Бог Отац као духовни орао, Бог Син као духовна кокош, Бог Дух Свети као духовни голуб, онда оно тајанствено стакло и кристал, када се наша природа крштава, показује у себи подобија оних духовних птица. Јер постаје птић орла, и кокоши, и голуба, тојест постаје дете Бога у Тројици Једнога, Оца и Сина и Светога Духа: Даде нам, вели, власт да постанемо деца Божја, који верујемо у име његово (Јн. 1, 12). Погледа Пресвета Тројица на природу људску која се у водама јорданских крштавала, и одрази се у њој, окриливши је духовно као птића крилима орловским, кокошјим и голубијим, тојест умножила је у Цркви земаљској Учитеље, Мученике, Девственике. Очигледно је дакле да свако Лице Пресвете Тројице изведе из вода јорданских своје посебне духовне птиће.



Бог Отац, као орао, изведе из Јордана јато духовних орлова, тојест црквених Учитеља. Јер свети Кирил Јерусалимски каже: Почетак света је вода, почетак Еванђеља - Јордан. Од воде поче овај видљиви свет, од Јордана поче учитељство. Од воде засија светлост дана, јер Дух Божји носећи се над водом рече да из таме засија светлост. Од Јордана засија светлост светог Еванђеља. Први учитељ целога света, Божја сила и Божја мудрост - Христос, одакле поче своје учење? He од вода ли Јорданских? Од тада, каже Еванђелист, поче Исус проповедати и говорити: покајте се (Мт. 4, 17). И одмах се за Њим јавише многи учитељи, свети апостоли, које Он слаше на проповед. Тако вода би почетак и птицама вештаственим и птицама духовним. Јер одакле бише узети за апостолство и учитељство Петар и Андреј, Јаков и Јован? Зар не од воде? Од рибара направи апостоле. Одакле Самарјанка постаде у своме граду проповедница истинског Месије? He од воде ли извора Јаковљева? Одакле и слепац што је прогледао постаде сведок чудесне силе Христове? He од воде ли бање Силоамске? Све то беше прасликовање светога крштења, у коме се и слепоћа душевна уклања, и греховне прљавштине спиру, и учитељи добијају божанску мудрост. Јер се крштењем даје човеку она благодат, којом он може стећи велики разум, и отуда учитељима расту духовна крила, као што је написано: Окрилатиће као орлови, трчаће и неће сустати (Ис. 40.31).



Бог Син, као кокош скупљајући под крила расејану децу, изводи из воде крштења птиће своје - свете Мученике, сам најпре носећи на муке тело своје, крштено водом: сам најпре полажући за нас душу своју на крст, да и ми будемо готови умрети за Њега. Овде ћемо споменути речи апостола: Сви који се у Христа Исуса крстисмо, у смрт његову крстисмо се (Рм. 6, 3). Апостол као да каже: сваки који се у Христа крстио, треба да умире за Њега, треба да буде налик на смрт Његову. А ко се тако у смрт Његову крстио, ако не свети Мученици, који говоре: Убијају нас за тебе сваки дан? (Пс. 43, 23). Ко је тако налик на смрт Његову, на коју Он би одведен као овца на заклање, ако не свети Мученици, који говоре: Сматрају нас као овце које су за клање? (Пс. 43, 23). Зато им се и пева: Ви који проповедасте Јагње Божје, бисте заклани као јагањци. - У смрт Његову крстише се: четрдесет и девет светих Мученика, који са светим Калистратом бачени у језеро[1], постадоше налик на смрт Његову; и десет хиљада светих Мученика, који са светим Ромилом бише распети у пустињи јерменској у један дан[2]. Но и сви свети Мученици. који за Христа пролише крв своју, постадоше налик на смрт Његову, као они који се у смрт његову крстише. Они још у води крштења свог беху предзначени за мученички венац. Од природе кокош има обичај да најбоља зрна избира за храну и да, када их пронађе, дозива своје пилиће. Назовемо ли врлине духовном храном. сваки ће посведочити да нема бољег зрна, да нема веће врлине од љубави. Љубав је изнад свих. Особито љубав која душу полаже за љубљено створење: Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје (Јн. 15, 13). To зрно љубави пронаће, и показа га птићима својим, духовна кокош - Господ Христос, који душу своју положи за пријатеље: Ви сте, рече, пријатељи моји (Јн. 15, 14). Томе зрну слегоше се позвани птићи - свети Мученици, и почеше из љубави душе своје полагати за Господа. Као што једно од тих лица говори Господу: Тебе, Жениче мој, љубим, и Тебе тражећи страдам[3]. - А одакле ти духовни птићи беху позвани зрну љубави? He од воде ли крштења, у којој се у смрт Његову крстише? Обратимо пажњу на речи светог Анастасија Синаита, који у благоразумном разбојнику, коме вода што истече из Христових ребара би крштење, говори овако: Ка оним птицама (тојест к небеским духовима) излете из животворне воде, што истиче из бока Господњег, прва од свих птица, свети разбојник, са царем птица Христом летећи по ваздуху у paj.



Бог Дух Свети, као голуб, изводи из воде крштења своje птиће, чисте телом и душом голубове, тојест девственике. Јер док природа људска не би у лицу Христовом, силаском и дејством Светога Духа, сједињена са Божанством, и умивена Јорданским водама, дотле брак беше изнад девствености; дотле девствена чистота, потпуно чувана Богу, мало се где чула: Што је рођено од тела, тело је (Јн. 3, 6). Само тело рађаше, а дух беше неродан, те је некада Бог говорио: Неће Дух мој боравити у овим људима довека, јер су тело (1 Мојс. 6, 3). А када људска природа стаде у Јордану, и осени је Дух Свети, тада се одмах роди од Духа девственост, која је изнад брака, која мудрује о духовним, не о телесним стварима. Богослов каже: Што је рођено од Духа, дух је (Јн. 3, 6). И као што је дух драгоценији од тела, тако је девственост, која сједињује у један дух с Господом, драгоценија од телесне везе у браку. Наша природа, када у Јордану ступи у духовни брак са Христом, оспособи се да рађа многе девственике. A духовни брак не зна друго да роди до девственост. To описа пророк Захарија говорећи: Вино миомирисно девојкама (Зах. 9, 17). Овде вино означава Духа. Јер као што вино весели срце човеку, тако Дух Свети жалост нашу претвара у радост и весеље, због чега се и назива Утешитељ. А девојке означавају девственике. Пророк каже да то вино Дух Свети излива у девојке. Јер где Свети Дух излива своју благодат, тамо се мора родити девственост. Добро блажени Јероним у своме преводу Светога Писма то место преводи овако: Вино које рађа девојке. - To вино благодати Светога Духа изли се некада на апостоле, и напоји их, тако да се сматраше да су другим вином напојени; и начини их таквим девственицима, да у њима не беше никаквог порока, већ беху чисти и безазлени као голубови. На празник Педесетнице певају се овакве речи: Дух спасења чини апостолска срца чистима. - Излива се сада то вино на воде јорданске, и ко не верује да вода крштења, помешана са вином Светога Духа, рађа девственост, према гореспоменутом пророштву: "Вино које рађа девојке", и то девојке којима апостол упућује ове речи: Јер вас обрекох мужу једноме, да девојку чисту изведем пред Христа (2 Кор. 11, 2). Девственост се рађа од Духа у духовном браку наше природе с Богом. Ту девственост Дух Свети изводи из воде крштења и уводи у небо.

Тако свако Лице Пресвете Тројице, јавивши се на Јордану, изведе из воде крштења своје посебне духовне птиће. А извевши их, позива их да на доличним себи крилима врлина лете и уђу у отворена небеса.

Најпре Бог Отац, као духовни орао, призива летењу птиће своје, духовне орлове, тојест Учитеље, јер имају нарочита крила, о којима Црква говори: Крила богопознања прелеташе све крајеве земље и узлетеше на небо. - Каква су то крила тих птића? то су, осим осталих врлина које су заједничке свима, зацело ове две: дело и реч. Што Учитељ црквени, што орао небопарни, друге учи речју, то и сам чини делом. А да су дело и реч крила духовних орлова, види се из књиге пророка Језекиља: Овај свети пророк виде једном четири четворокрилне животиње које вуку Божје колеснице. Те животиње пуштаху гласове из крила својих. Пророк каже: И чујах глас крила њихових кад лећаху, као глас вода многих, као глас Бога свемогућега; а када хођаху, глас речи њихове беше као граја војничког табора (Језек. 1, 24). Заиста је то силан глас, необична песма. Али, гласу се томе није толико ни чудити, колико томе одакле он излази. Глас не из грда, реч не са језика, песма не из уста, већ из крила оних животиња. Пророк каже: Чујах глас крила њихових. - Каква је ово тајна? Ево каква: Животиње што вуку Божје колеснице означавају учитеље црквене, који су изабрани сасуди да пронесу име Божје по васељени; и они својим учењем вуку правим путем који води к небу Цркву Христову као колеснице Божје на којима је хиљаде хиљада душа верујућих. А крила тих животиња, која су глас издавала и певала, означавају дело и реч учитељску. Крила заморена летењем, означавају ово: Учитељ црквени треба најпре сам да покаже пример доброг делања, да својим богоугодним животом као крилат лети испред свих к небу. А глас крила тих животиња означава учитељску реч, да Учитељ према летењу свом даје глас од себе, тојест да према животу свом учи стадо своје. Јер је глас учења без утицаја и ништаван онде, где се не виде крила богоугодног живота. Право ка отвореним над Јорданом небесима лети онај Учитељ, који не једним крилом речи него и другим крилом доброга делања лети; који заједно и речју и делом учи. Јер ни виспрена реч, ни медоточива уста, ни громовито грло, не узносе к небу и учитеља и ученика тако као крила добрих дела.

Бог Син, као духовна кокош, призива летењу своје птиће - свете Мученике. А њихова крила, њихове врлине, осим осталих врлина које су заједничке свима, нарочито су ове две: вера и исповедање вере: Та два крила Мученика описује апостол када говори: Срцем се верује за правду, а устима се исповеда за спасење (Рм. 10, 10). Непоколебљива у срцу вера, то је једно крило; смело исповедање устима имена Христовог пред царевима и мучитељима, то је друго крило. Таквим крилима, вером и исповедањем, окрилати духовна птица, која пре свих улете у рај - благоразумни разбојник што на крсту пострада са Христом. Јер у то време, када је Господ наш страдајући добровољно за нас, био од свију остављен, и од Петра који My ce клео да ће умрети са Њим, једини је разбојник веровао у Њега срцем и исповедио Га устима, назвавши Га Господом који царује, говорећи: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје! (Лк. 23, 42). Заиста је велика вера разбојникова! Када у свих вера малакса, када се саблазнише о Христа сви што беху веровали, он се једини не саблазни, него My ce c вером помоли. Зато и чу: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају (Лк. 23, 43). О томе свети Амвросије говори овако: У онај час, у који рај прими Христа, прими и разбојника. Али ову славу подари разбојнику једино вера. - Видите да та птица, крсни мученик који је заједно с Христом био распет, узлете у рај не другим крилима до вером; коју је устима исповедио. Ову славу, вели светитељ, разбојнику подари једино вера.

Најзад, Бог Дух Свети, који се јавио као голуб, призива летењу птиће своје, девственике. Јер је његова особина ово: устројити човека да као птица обилази горње светове. Тако пева свети Дамаскин: Светоме Духу припада свеузрок спасења; ако кога Он по заслузи надахне, брзо га одваја од земаљског, окриљује, узраста, устројава к небу[4]. - Он и духовне голубове, свете девственике, устројава к небу, призивајући их летењу. А врлине - крила ових голубова су ово: умртвљење тела и духа. Да је умртвљење тела једно крило, које човека узноси к небу, показује свети Амвросије тумачећи ове еванђелске речи: Ви сте бољи од много врабаца (Лк. 12, 7). Он каже ово: Ако тело пригрли закон Божји, и скине са себе грех, оно чистотом осећања прелази у природу душе, и духовним крилима узноси се к небу. - Овде овај Учитељ под прелажењем у природу душе разуме умртвљење, помоћу кога природа тела као да прелази у природу душе, када ce гope подчињава бољем, и тело покорава духу: када човек скида са себе грех, и очишћује чувства, чега не може бити без умртвљења. A ко умртви себе, постаје лак и крилат као птица, и духовним крилима узноси се к небу. Дакле, умртвљење тела је прво крило девствености која к небу лети. Јер, ко хоће да чистоту чува, треба пре свега да умртви себе, што Дух Свети показује код Давида када Христу говори ово: Хаљине твоје миришу смирном, алојем и касијом (Пс. 44, 9). Овде тумачи Светога Писма под смирном разумеју умртвљење, под алојем смирење, под касијом веру. Смирна је, кажу, због тога символ умртвљења што својом горчином умртвљује црве; и умртвљење тела умртвљује зле жеље, и чува савест од греховних терета као од црва који разједа. Алој је нарочита врло мирисна маст, изазива смиравање, јер се том машћу лечи надимање стомака; а и смирење лечи од горде надмености. Касија је арабијско биље, означава веру, јер успева по местима где има много влаге, и расте високо; и вера, добивши свој корен и почетак од воде крштења, расте чак до неба. - Ти мириси излазе од хаљина Христових, тојест од Цркве његове, од људи верујућих, у које се Он као у хаљине облачи, узевши на себе тело, и усељујући ce y оне који чисто и свето живе. Стога Дух Свети говори Христу Господу овако: умртвљење, смирење и вера, као скупоцени мириси пред Богом Оцем миришу од Цркве твоје, од чистих и девствених лица, која ове врлине чувају у срцима својим као у мирохранилницама. Овде ћемо упитати: зашто Дух Свети, хвалећи Цркву за различне врлине, хвали најпре умртвљење, јер смирну ставља на прво место? Свакако зато, да покаже да за обуздањем неразумних жеља, за искорењењем телесног сластољубља, за умртвљењем тела греду све остале врлине, и иду за њим као за својим вођом. Зато је овим духовним птићима, тојест Девственицима, који желе да им небо буде гнездо, потребно најпре то прво крило - умртвљење тела.

Друго крило њихово је умртвљење духа. To je, не само не чинити грех делом, него ни духом не желети, ни умом не помишљати на грех. Јер неко може бити чист телом, а духом, тојест вољом, жељом у мислима чинити неисказане прљавштине наслађујући се нечистотом. He саветује апостол узалуд: Очистимо себе од сваке прљавштине тела и духа (1 Кор. 7, 1). Овим он очигледно указује на двоструку прљавштину: прљавштину тела и прљавштину духа. Навикло је тело да се бави прљавим делима, а дух прљавим мислима и жељама. Узалуд се девственост хвали чистотом својом, и нада да доспе на небо када само тело чува непоквареним, а не стара се да очисти душу која скврнави себе мислима и жељама. Јер као што птица не може летети једним крилом; тако и који ради само на телесној чистоти, без чистоте духа, неће ући у небеске дворе. А ко брижљиво чува обе чистоте, полетеће као голуб за Оним који се јавио као голуб.



Ето чусмо шта учини Бог Један у Три Лица, јавивши се на водама јорданским при обновљењу света, како из вода крштења изведе духовне птиће: Учитеље, Мученике, Девственике, и призва их у небеса која се отворише. И као што је од Учитеља, Мученика и Девственика, тако нека буде и од нас грешних, Оцу и Сину и Светоме Духу, Богу који се на Јордану јавио, част, слава, поклоњење и благодарност, сада и увек и кроза све векове, амин.







--------------------------------------------------------------------------------





НАПОМЕНЕ:

Спомен њихов празнује се 27. септембра.
Спомен њихов празнује се 6. септембра.
Из тропара Мученицама.
Васкрсни антифон шестога гласа.

Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е


РЕЧ НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ

светог оца нашег Јована Златоуста



Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине. Запечаћује пећину витлејемску, где Вечни као одојче у јаслима лежаше; и отвара нам изворе јорданске, где се сада Он исти са грешницима крштава, дарујући свету опроштај грехова преко својих пречистих удова. Онда, родивши се на земљи из утробе пречисте Дјеве, јави се одојчадима као одојче, људима као човек, мајци као син, мудрацима као цар, пастирима као пастир добри који душу своју полаже за овце (Јн. 10, 11); а сада долази на воде јорданске, желећи да цариницима и грешницима спере грехе. О великом чуду таквога славља и премудри Павле громко говори: јави се благодат Божја која спасава све људе (Тит. 2, 11). Јер се сада свака светлост умножава свету: најпре се радује небо, слушајући глас Очев; ваздух се освећује летењем Духа; освећује се природа воде и учи да омива душе и тела; и сва твар заједнички ликује на земљи. Само ђаво плаче, гледајући где се спрема купељ који ће једино њега удавити.

А шта каже Еванђеље? Дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да га овај крсти. А Јован брањаше му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени? (Мт. 3, 13-14). Ко виде господара где стоји пред слугом? ко виде цара где војнику главу приклања? ко виде пастира кога овца објављује? ко виде подвигоположника где прима почасти од страдалника? Ти треба мене да крстиш, јер сам затворен под прародитељски грех и отров змијин носим. Ти треба да спереш с мене скверну древног преступа; а Ти, ради каквих си грехова дошао да се крстиш? Ено пророка који сведочи за Тебе и каже овако: He учини неправде, нити се обмана нађе у устима његовим (Ис. 53, 9). Како тражиш очишћење Ти који дајеш избављење? Обичај је да крштавани исповедају грехове своје; а Ти шта имаш да исповедиш, када си потпуно безгрешан? Зашто од мене тражиш оно чему се нисам научио? He усуђујем се на оно што је изнад мене: не знам како да омијем светлост; не умем да осветлим Сунце правде. Ноћ не осветљује дан, злато не служи олову, лончара не саветује блато, море не позајмљује воду од извора, река не требује капљице; скверна не очишћава Чисто; осуђеник не отпушта Судију. Ти треба мене да крстиш. Мртвац не даје живота, болесник не исцељује лекара: знам немоћ своје природе. Нема ученика над учитељем, ни слуге над господарем. Мени не приступају Херувими са страхом; мени се не клањају Серафими, и не певају Трисвето. Мени небо није престо; мене не показа звезда мудрацима; за мене не сведочи глас из облака. Угодник твој Мојсије једва се удостоји да Ти види леђа; а како ћу се ја усудити да додирнем пресвету главу твоју? Зашто ми наређујеш оно што превазилази моје моћи? Немам руке које могу Бога да крсте. Ти треба мене да крстиш. Старица ме роди, али пошто си ти био наредио, природа се не успротиви. Док у утроби бејах, спречен да говорим, ја позајмих уста своје мајке; а сада када си дошао, рођен од Дјеве, ја Те својим устима благосиљам. Нећу да будем ослепљена ума, као Јевреји, јер знам да си Господар, а узео си обличје слуге, да би излечио род људски. Знам да си се јавио, да би нас спасао. Знам да си камен, отсечен од горе не руком; и који год у њега верује, неће се постидети. Разноврсни облици твога смирења не сметају ми да Духом познам величину твога Божанства. Ја сам смртан, a Ти бесмртан; ја сам од нероткиње, а Ти од Дјеве; ја сам први по рођењу, али нисам већи од Тебе који си после мене рођен. Доћох пре Тебе, да бих проповедао, а не да крстим таквога. Сазнадох да си Ти секира што код корена дрвету стоји. Схватих да си Ти сецитељ неродних дрвета, тојест, јеврејског сада. Видех срп где иде на страсти, и реших да сарађујем извору исцељења. Јер где је место, на коме неће бити Твојих чудеса? Губаве ћеш речју очишћавати; течење крви ћеш додиром хаљина Твојих заустављати; заповешћу ћеш раслабљенога дићи на ноге; мрвицама чудеса твојих кћер ћеш Хананејкину нахранити; блатом ћеш слепоме очњи вид дати; и како од мене сада тражиш да руку своју ставим на Тебе? Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш к мени? Ти који надгледаш земљу и чиниш да се она тресе; Ти који по води као по земљи идеш; Ти о коме проповедајући много пута ускликнух: Иде замном јачи од мене, пред ким ја нисам достојан сагнути се и одрешити ремена на обући његовој. Једино уздајући се у Твоју неисказану доброту, ја ћу се усудити, и надајући се на твоје безмерно човекољубље, јер ћеш и блудници допустити да отре пречисте ноге Твоје, и косне се пресвете главе Твоје.

А шта Господ рече њему? - Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду: као глас послужи Речи, као слуга поради Господару, као војник, - Цару, као блато - Лончару. He плаши се, него буди смео: крсти ме; јер ћу ја ослободити свет; предајем се на смрт, да бих умртвљену природу оживео. Ти, иако ти наређујем, устежеш се да пружиш руку своју, а Јевреји се после неког времена неће застидети да бестидне руке своје дигну на мене, да би ме на смрт предали. Остави сад, јер тако треба. Својим предвечним човекољубљем одлучих да спасем род људски. Ради човека постадох човек. Шта је дакле чудно што као Син Човечји долазим да се крстим. Јер створење руку својих нисам презрео, нисам се земне природе постидео; остајем што сам био; и што нисам био узео сам на себе, а биће моје остаје непроменљиво. Остави дакле сад, јер непријатељ рода људског, збачен с неба, отеран са земље, гнезди се у води, али дођох да га и одатле отерам, по речи пророка који о мени каже: Ти си сатро главе змијама у води (Пс. 73, 13). Остави сада, јер он хоће да ме као човека искуша; али ја трпим, да бих обелоданио његову немоћ. Ја ћу му рећи: Немој кушати Господа Бога свог.

О новог чуда! о неисказане благодати! Христос се бори, a ja венце примам! Он војује против ђавола, a ja односим победу над ђаволом! Он главу змији размрскава у води, a ja ce као законити страдалник крунишем! Он се крштава, a ja скверну скидам са себе! На Њега Дух Свети силази, а мени се даје опроштај грехова! За Њега сведочи Отац да My je Син љубљени, a ja постајем син Божји због Њега! Њему се небеса отварају, a ja улазим у њих! Јавља се вишње царство Крштавајућег се, и ја га наслеђујем. Глас Очев би к Њему, а мене позива! Он му je пo вољи, а мене пригрљује! И ја славим Оца који је одозго говорио, Сина који се доле крстио, и Духа који је као голуб сишао, Једног у Тројици Бога, коме се и клањам вавек, амин.

Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е


CBETO БОГОЈАВЉЕЊЕ ГОСПОДА И БОГА

И СПАСИТЕЉА НАШЕГ ИCУCA ХРИСТА



СИНАКСАР HA КРШТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ



По свом повратку из Мисира, Господ наш Исус Христос беше у Галилеји, у свом граду Назарету, где би васпитан, до тридесете своје године скривајући од људи силу и свемудрост свога Божанства. Јер код Јевреја не беше никоме допуштено да пре тридесете године има учитељско или свештеничко достојанство. Због тога и Христос до своје тридесете године не поче са проповеђу, нити објави да је Син Божји и Велики Архијереј који је прошао небеса. До тога времена Он живљаше у Назарету са пречистом Мајком својом и са тобожњим оцем својим Јосифом дрводељом, док је овај био жив. Са њим је и дрводељски занат радио. А када Јосиф умре, Он сам обављаше тај занат, трудом руку својих зарађујући хлеб себи и пречистој Богомајци, да би нас научио да не лењствујемо нити забадава хлеб једемо.

А када наврши тридесет година и стиже време, као што каже Еванђеље, да се јави Израиљу: рече Бог Јовану, сину Захаријину, у пустињи, да иде и крштава водом (Лк. 3, 2). И на тај начин учини знамење, по коме ће познати Месију који је дошао на свет. О томе и сам Крститељ говори у Еванђељу: Онај који ме посла да Крстим водом, он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који ће крстити Духом Светим (Јн. 3, 33). Јован послуша реч Божју, и дође у сву околину Јорданску проповедајући крштење покајања за опроштење грехова. Јер он беше о коме Исаија претсказа: Глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господњи, поравните стазе његове (Лк. 3, 3.4; Ис. 40, 3). И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и он их крштаваше све у реци Јордану, и исповедаху грехе своје (Мк. 1, 5). Тада дође и Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да га овај крсти (Мт. 3, 13). Дође у оно време пошто Јован беше јавио народу за Њега, говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким нисам достојан сагнути се и одрешити ремена на обући његовој. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим (Мк. 1, 7-8). После дакле тих Крститељевих речи дође Исус да се крсти, иако My крштење није било потребно као пречистом и светом, рођеном од пречисте и пресвете Дјеве Мајке, и као извору сваке чистоте и светости. Али као Онај који је узео на себе грехе целога света, Он дође на реку да их спере крштењем. Дође на воду, да освети природу воде; дође да се крсти, да нам устроји купељ светога крштења. К Јовану дође, да би он био нелажни сведок, пошто је видео Духа Светога где силази на крштаваног, и чуо глас Очев с неба. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени? (Мт. 3, 14). Јер Духом познаде Онога, због кога пре тридесет година заигра од радости у утроби мајке своје. И сам захтеваше да га Исус крсти, јер је у греху непослушности, наведеном од Адама на сав род људски. А Господ му рече: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду (Мт. 3, 15). Овде под правдом свети Златоуст разуме заповести Божје; као да је Исус рекао: Пошто сам испунио све друге заповести Божјег закона, а остаде само ова једна да се крстим, стога треба да и њу испуним. - А и крштење Јованово беше заповест Божја, као што Јован и каже: Онај који ме посла да крстим водом, он ми рече (Јн. 1, 33). А ко га посла? Очигледно сам Бог. Јер и стоји написано: Рече Бог Јовану (Лк. 3, 2).

И крсти се тридесетогодишњи Исус. Јер човек тридесетих година лако нагиње свакоме греху. Свети Златоуст и Теофилакт кажу: Прво је доба детињство; оно се одликује незнањем и лакомисленошћу. Друго је доба младићство; оно се распаљује телесном пожудом. А човек тридесетих година је у зрело доба живота; тада је човек подложан златољубљу, славољубљу, јарости, гневу и свакоме греху. И због тога Господ Христос почека са крштењем до то доба, да испуни закон за сва доба и освети природу нашу, и подари силу да побеђујемо страсти и да чувамо себе од смртних грехова.

И пошто се Господ крсти, одмах изиђе из воде, тојест не задржа се у води. Јер се прича да је свети Јован Крститељ, свакога човека кога је крштавао, погружавао до гуше у воду, и држао га док све грехе своје исдоведи; и онда га пуштао, и он је излазио из воде. А Христос, пошто није имао греха, није се задржавао у води, због чега Еванђеље и каже да одмах изиђе из воде. Кад је пак Господ излазио из реке, отворише My ce небеса, муњелика светлост сијну одозго, и Дух Божји као голуб сиђе на Исуса који се крстио. Као што у дане Ноја голубица донесе вест о опадању потопске воде, тако и овде голубије обличје објави престанак потопа грехова. А Дух Свети се јави у голубијем обличју, јер је то птица чиста, човекољубива, кротка и незлобива, и не живи у смраду. Тако је и Дух Свети извор чистоте, пучина човекољубља, учитељ кротости, и стројитељ незлобивости, а бега од онога који се ваља у смрдљивом муљу греховном без покајања. А када је Дух Свети силазио као голуб на Исуса Христа, чу се глас с неба који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи (Мт. 3, 17). Њему слава и моћ кроза све векове, амин.

Epifanía en el mundo, Богоявление, Boboteaza, Богојављење, θεοφάνια

Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е


Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: "Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан". При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: "Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета" (Јн 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога.


O Господе свети, свети у стварању,
Све што Речју ствараш, Духом освештаваш.
O Господе крепки, крепки у страдању,
За свет у смрт ходиш, за свет васкрсаваш.
Господе бесмртни, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!
Оче што се јави гласом над Јорданом,
Душе што ко голуб млечни летијаше,
Син што се крсти пророком Јованом,
Три зрака светлости, једна светлост сјаше,
Тројице јављена, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!

РАСУЂИВАЊЕ

Некад су басне јеретичке досађивале Цркви Божјој, а сада јој досађују басне богоодступничке. Истрајношћу у вери, приљежном молитвом, исповедништвом па чак и мучеништвом побеђена је она досада. Само тим начинима биће побеђена и ова нова досада. И Црква Божја, сасуд Истине божанске, на крају ће тријумфовати, јер ће врагу на крају нестати оружја (Пс. 9, 7). Блажени Климент Александријски рекао је о јеретицима који напустише цркву: „Онај ко је пао у јерес, путује кроз суху пустињу, напуштајући јединога истинога Бога; одвојен од Бога он тражи безводну воду, скупља рукама бесплодност, улази у ненасељену и жедну земљу." То исто се данас може рећи о многим научним хипотетичарима и теоретичарима који се руководе маштом својом а не истином Божјом.



БЕСЕДА

о тајанственом божанском Тројству

Јер је троје што свједочи на небу:
Отац, Ријеч и Свети Дух; и ово је троје једно.
И троје је што свједочи на земљи:
дух, и вода, и крв; и троје је заједно
. (I Јов. 5, 7—8)

Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч. Брзом читаоцу, нпр., неће пасти у очи разлика коју Јеванђелист повлачи између небеског тројства и земаљског тројства. За небеско тројство он каже: и ово је троје једно, а за земаљско: и троје је заједно. Огромна је разлика између бити једно и бити заједно. Отац, Син и Дух Свети су једно, док су дух и вода и крв само заједно, а не једно. Јер и непријатељи могу бити заједно али не и једно. Сви су људи на земљи заједно али нису једно. Вода и крв чине тело, а дух је дух. Тијело пак жели против духа а дух против тијела (Гал. 5, 17); нису, дакле, једно, али су пак заједно. И кад човек умре, заједница се кида и престаје: крв и вода иду на једну страну, а дух на другу. Дочим је божанско тројство на небесима не само заједно него и једно.
Но има једно тројство у унутрашњем небу човековом, које треба да буде не заједница него јединство, да би човек блажен био и овога и онога света. То је јединство ума, срца и воље. Докле је ово троје само у заједници, дотле је човек у рату и са самим собом и са небеским Тројством. Када пак ово троје постане једно, тако да ниједно не влада и ниједно не робује, онда човек бива испуњен једним миром који превазилази сваки ум (Фил. 4, 7), сваку реч, свако објашњење, сваки страх и сваку жалост. Тада мало небо у човеку почиње личити на велико небо Божје, и образ и подобије Божје бива тада јасно у човеку.
Господе троједини, помози нам личити бар на оне који личе на Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.