петак, 17. децембар 2010.

15.12.2010.. 96. годишњица КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ


КОЛУБАРСКА БИТКА



Највећа и најзначајнија битка између српске и аустроугарске војске у Првом светском рату. Вођена је на фронту од 200 километара, од 16 новембра до 15 децембра 1914.

Почела је завршетком битке на Дрини 16 новембра, када су аустроугарске снаге одбациле српске трупе на десну обалу Колубаре и Љига. Српска војска се због великих губитака повукла из битке на Дрини, али је није изгубила.

Сматра се да је битком на Дрини припремљена велика српска победа у колубарској бици.

Пошто је командант Прве српске армије генерал Петар Бојовић био рањен, на његово место је постављен генерал Живојин Мишић. Он је преузео Прву армију у тренуцима када се она повлачила по тешком терену, по лошем времену, уз непрекидне борбе од три месеца против надмоћнијег непријатеља, и када је била пред потпуним поразом.



Аустроугарске трупе постизале су значајне успехе против Друге и Треће српске армије и тиме угрозиле Прву армију, која је трпела главни напад. Схватајући да би учинио велику грешку, ако би и даље целу армију под борбом повлачио са положаја на положај и бранио сваку стопу земље, генерал Живојин Мишић је противно наредби Врховне команде одлучио да Прву армију извуче из непосредног додира са непријатељем и повуче је на положаје испред Горњег Милановца.



Због повлачења Прве армије, а ради скраћивања фронта, Врховна команда српске војске наредила је да се напусти Београд. После заузимања Београда од стране Пете аустроугарске армије, пошто је фронт целе српске војске био окренут ка западу, Шеста аустроугарска армија је застала у пробоју фронта, очекујући главни напад своје Пете армије из правца Београда, ка долини Мораве, иза леђа српских армија. Настало је затишје. После тродневног одмора Прва српска армија се средила, попунила људством и артиљеријском муницијом, и после завршених припрема, генерал Мишић је 2 децембра обавестио Врховну команду да ће Прва армија 3 децембра прећи у напад.



Настао је судбоносан дан за српску војску: победити или погинути.

У тренутку када су европске телеграфске агенције очекивале вести о слому српске војске и када је Пета аустроугарска армија приређивала свечану параду у Београду, отпочела је велика противофанзива целокупне српске војске. На планини Сувобор је Прва српска армија пробила фронт Шесте аустроугарске армије и почела надирање према Ваљеву.

Пет дана је Пета аустроугарска армија узалудно покушавала да сломи српско десно крило на Космају, јужно од Београда. За то време је Прва српска армија заузела Ваљево и наставила да гони поражену Шесту армију ка Шапцу.

Избијањем Прве армије на обале Дрине и Саве и ослобођењем Београда 15 децембра 1914.



Победоносно је завршена колубарска битка - највећа победа српске војске у Првом светском рату.

Она је ушла у историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпуни слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз.

Нема коментара: