ПОХВАЛНА РЕЧ СВЕТОГ ЈОВАНА 3ЛATOУCTA
О СВЕТОМ АПОСТОЛУ АНДРЕЈУ ПРВОЗВАНОМ
ЈАКА је мрежа апостолског ловљења, диван спомен Андреја и дивно сећање на мрежу, коју он употреби за ловљење и за привлачење народа ка Христовој вери. Јер мрежа коју употребише ови бесмртни мртваци, никада не може бити прокинута заборавом. He старе са временом она оруђа за ловљење која су направљена не људским занатом него благодаћу Божјом. Ма да сами рибари и отидоше од нас, ипак оруђа која они употребљаваху, или мрежа којом они обухватише сам свет, никада не оветшаше. Када они бацају и извлаче мрежу - невидљиви су, али се мреже њихове показују пуне. He узеше они трску која трули од времена, ни ставише у воду ланене нити које сатруле од трајања. He начинише они удицу коју рђа квари, ни ставише на удицу мамац којим би уловљавали рибе. He сеђаху они на камену који запљускује вода; не возаху се они у чамцу који разбија бура. Уловише они не рибе, твар неразумну, него као што је дивна уметност коју они употребише, тако и оруђа њихова беху нова и необична. Јер уместо трске они употребљавају проповед, уместо канапа - памћење, уместо удице - силу, уместо мамца - чудеса, уместо камена - небеса; помоћу тога они обављају такво ловљење; уместо чамца они имају олтар; уместо риба они уловљују и саме цареве; уместо мрежа они распростиру Еванђеље; уместо занатлијске вештине они примењују Божанску благодат; уместо мора они управљају животом људским; уместо мреже они навикоше употребљавати крст као неку мрежу.
И ко је икада видео да мртви рибари уловљују живе људе као рибе? О, велике силе Распетога! О, ненадмашне красоте Божанске узвишености! О, превеликог апостолског добротворства! Ништа у животу не може бити такво као што је висина апостолске благодати. Људски живот видео је много заиста веома чудесних и надумних ствари: јер је видео проливену крв која вапије, и убиство које без језика говори, и природу која се из зависти разделила против себе, и брата који рођеноме брату смрт наноси, и врата смрти отворена завишћу. Видео је људски живот ковчег Ноја непотопљен у време потопа света и погибије рода људског. Видео је он старца који се, по вери, наоружао против срца свог, тојест против сина, и као жртву приноси онога који не би убијен.[36] Видео је он благослов добијен крађом,[37] и борбу Саздатеља Бога са слугом.[38] Видео је он завист насталу међу браћом, и робовање које је привело царовању.[39] Видео је он престо припремљен сновима[40] и продавце брата глађу привучене.[41] Видео је он штап који чини чудеса,[42] и купину заливану огњем као росом.[43] Видео је он законодавца Мојсија где заповеда стихијама.[44] Видео је он воде, учињене тврде као камен, дубоко Moре - обнажено, пут - изненада уготовљен,[45] и стуб од облака дању а стуб огњени ноћу, дат мноштву људи за вођу.[46] Видео је он палицу која процвета без земље.[47] Видео је он ману која се уместо хлеба шаље с неба.[48] Видео је он сунце, заустављено људском молитвом као неком уздом,[49] и зачеће пророка, измољено молитвама нероткиње.[50] Видео је он прегршт брашна, већу од житница, и крчаг уља, изобилнији од извора.[51] Видео је он огњена кола, ношена у ваздуху, и пророка узношенога на њима.[52] Видео је даље да кости мртвога постадоше лек за живот.[53]
Много таквих великих и чудесних ствари видео је живот људски. Али све те ствари прођоше као трава, и угаснуше као лампа када се сунце роди. Никада није било ништа такво, као што беху апостоли. Они, служитељи Бога Речи, имађаху заједницу са оваплоћеним Оним који као Бог нема обличја. Они последоваху Оном ходећем који је свуда присутан. Они сеђаху за трпезом заједно са Оним кога никакво место обухватити не може. Они слушаху глас Онога који је све створио речју. Они обухватише сами свет својим језиком као неком мрежом. Они својим путовањима обиђоше све крајеве земног шара. Они искоренише заблуде као кукољ, посекоше идолишта као неко трње, погубише идоле као дивље звери, прогнаше демоне као вукове. Они сакупише Цркву као неко стадо, сабраше православне као пшеницу. Они избацише јереси као плеву; сасушише јеврејство као траву; јелинске кипове сажегоше огњем као неке шибљике. Они обрадише људску природу крстом као неким плугом, и посејаше реч Божију као семе неко. Најзад, сва деловања њихова засијаше као неке звезде. Због тога им Господ јасно рече: "Ви сте светлост свету" (Мт. 5, 14). Јер човеку хришћанину исток је Онај који је рођен од Дјеве. Јутро је за њега Онај који постави почетак крштењу. Сијање му је благодат распетога Христа. Зраци - они чудесни језици.[54] Дан - онај будући век. Подневно време - оно у коме Господ беше на самом крсту. Запад - борављење у гробу. Вече - она кратка смрт. Сијање сунца - васкрсење из мртвих. "Ви сте, рече, светлост свету". Гледај те звезде, и запањи се сијањем њиховим. Стога, празновани данас Андреј, када нађе Господа свих, као неку ризницу опште светлости, он кликташе обраћајући се своме брату Петру: "Ми нађосмо Месију" (Јн. 1, 41).
О, узвишености братске љубави! О, извртања поретка! - Андреј се после Петра родио у живот, а први приведе Петра к Еванђељу, и као улови га: "Ми нађосмо, рече, Меоију". Од радости то би речено; то би сједињена с весељем благовест због нађеног предмета. "Ми нађосмо, рече, ону ризницу: избегавај, Петре, убоштво обрезања, извуци се из рита Закона, збаци са себе јарам писанога, све то сматрај као ситнице, гледај на садашње као на сан, и згади се на Витсаиду као на неко худо и одбачено место. Остави мрежу као оруђе немаштине, чамац као чардак потопа, товљење рибе као занат подложан морској бури, рибе као робу стомакоугађања, народ Јеврејски као роптање на Бога, Кајафу као оца поквареног зборишта. Ми нађосмо Месију кога предсказаше Пророци, кога нам Закон објави својим учењем као неком трубом. Ми нађосмо ризницу Закона. Бегај, Петре, од глади за писаним: ми нађосмо Месију, кога из давнине прасликоваху знамења, кога Михеј виде на престолу славе, кога Исаија гледаше на серафимима, кога Језекиљ виде на херувимима, кога Данило посматраше на облацима, кога Навуходоносор виде у оној пећи, кога Аврам прими у шатор, кога Јаков не отпусти пре но што доби благослов, коме Мојсије виде леђа, - Тога ми нађосмо, Беспочетног и јавившег се у последње дане. О, огромне ризнице, чије се благо исцрпсти не може! To су богатства која не подлеже законима вештаства; њихова природа не зна за почетак; њихов проналазак је новина. Ми нађосмо Месију, што значи: Христос. Много је христоса[55] али су сви они смртни: Авраам беше христос, али иструли у гробу; Исак такође беше христос, али кости његове леже у гробу; Јаков беше христос, али смрти подложан; и Мојсије беше христос, али у ком је месту погребен не знамо; слично томе и Давид беше христос. Но сви они постадоше плен смрти, заробљеници смрти. Једини Христос је истински по природи Бог, но који се из милосрђа Свог према људима роди од Дјеве и ове рибаре учини изворима Својих исцељења. Његова је моћ, царство, слава и поклоњење, са једносуштним Оцем и Светим Духом, сада и свагда, и кроза све векове. Амин.
НАПОМЕНЕ:
34. Тојест људи праведних, људи који су угодили Богу.
35. Тојест вечитих мука, оних у паклу.
36. Реч је о подвигу вере Аврамове: приношење, по наређењу Божјем, сина Исака на жртву (1 Мојс. 22, 1-19).
37. Мисли се на Исава и Јакова (1 Мојс. 27, 1-45).
38. Реч о патријарху Јакову (1 Мојс. 32, 24-32).
39. Мисли се на Јосифа и његову браћу (1 Мојс. 37, 4).
40. Јосиф, по дару Божјем, тумачењем снова уздигао се до највишег положаја у царству (1 Мојс. 41, 1...).
41. Браћа Јосифова долазила су из земље Хананске у Египту да купе хране (1 Мојс. 42, 1...).
42. Штап Мојсија Боговидца чинио чудеса (2 Мојс. 4, 1-5).
43. 2 Мојс. 3, 1-8.
44. Мисли се на казне Мисирске (2 Мојс. 7, 1 ...).
45. Реч је о чудесном прелазу Јевреја преко Црвеног Мора (2 Мојс. 14, 1).
46. 2 Мојс. 13, 21-22.
47. 4 Мојс. 17, 1-8.
48. Мојс. 16, 1-36.
49. Исус Нав. 10, 11-15.
50. Зачеће пророка Самуила; Самуил значи: "измољен од Бога"; 1 Цар. 1, 1.
51. У Сарептске удовице, по речи пророка Илије (3 Цар. 17, 10-16).
52. Реч је о узнесењу на небо светог пророка Илије (4 Цар. 2, 1-12).
53. Мисли се на васкрсење мртваца од додира са костима раније преминулог светог пророка Божјег Јелисеја.
54. Тојест огњени језици који су се појавили над Апостолима у дан свете Педесетнице (Д. А. 2, 1-4).
О СВЕТОМ АПОСТОЛУ АНДРЕЈУ ПРВОЗВАНОМ
ЈАКА је мрежа апостолског ловљења, диван спомен Андреја и дивно сећање на мрежу, коју он употреби за ловљење и за привлачење народа ка Христовој вери. Јер мрежа коју употребише ови бесмртни мртваци, никада не може бити прокинута заборавом. He старе са временом она оруђа за ловљење која су направљена не људским занатом него благодаћу Божјом. Ма да сами рибари и отидоше од нас, ипак оруђа која они употребљаваху, или мрежа којом они обухватише сам свет, никада не оветшаше. Када они бацају и извлаче мрежу - невидљиви су, али се мреже њихове показују пуне. He узеше они трску која трули од времена, ни ставише у воду ланене нити које сатруле од трајања. He начинише они удицу коју рђа квари, ни ставише на удицу мамац којим би уловљавали рибе. He сеђаху они на камену који запљускује вода; не возаху се они у чамцу који разбија бура. Уловише они не рибе, твар неразумну, него као што је дивна уметност коју они употребише, тако и оруђа њихова беху нова и необична. Јер уместо трске они употребљавају проповед, уместо канапа - памћење, уместо удице - силу, уместо мамца - чудеса, уместо камена - небеса; помоћу тога они обављају такво ловљење; уместо чамца они имају олтар; уместо риба они уловљују и саме цареве; уместо мрежа они распростиру Еванђеље; уместо занатлијске вештине они примењују Божанску благодат; уместо мора они управљају животом људским; уместо мреже они навикоше употребљавати крст као неку мрежу.
И ко је икада видео да мртви рибари уловљују живе људе као рибе? О, велике силе Распетога! О, ненадмашне красоте Божанске узвишености! О, превеликог апостолског добротворства! Ништа у животу не може бити такво као што је висина апостолске благодати. Људски живот видео је много заиста веома чудесних и надумних ствари: јер је видео проливену крв која вапије, и убиство које без језика говори, и природу која се из зависти разделила против себе, и брата који рођеноме брату смрт наноси, и врата смрти отворена завишћу. Видео је људски живот ковчег Ноја непотопљен у време потопа света и погибије рода људског. Видео је он старца који се, по вери, наоружао против срца свог, тојест против сина, и као жртву приноси онога који не би убијен.[36] Видео је он благослов добијен крађом,[37] и борбу Саздатеља Бога са слугом.[38] Видео је он завист насталу међу браћом, и робовање које је привело царовању.[39] Видео је он престо припремљен сновима[40] и продавце брата глађу привучене.[41] Видео је он штап који чини чудеса,[42] и купину заливану огњем као росом.[43] Видео је он законодавца Мојсија где заповеда стихијама.[44] Видео је он воде, учињене тврде као камен, дубоко Moре - обнажено, пут - изненада уготовљен,[45] и стуб од облака дању а стуб огњени ноћу, дат мноштву људи за вођу.[46] Видео је он палицу која процвета без земље.[47] Видео је он ману која се уместо хлеба шаље с неба.[48] Видео је он сунце, заустављено људском молитвом као неком уздом,[49] и зачеће пророка, измољено молитвама нероткиње.[50] Видео је он прегршт брашна, већу од житница, и крчаг уља, изобилнији од извора.[51] Видео је он огњена кола, ношена у ваздуху, и пророка узношенога на њима.[52] Видео је даље да кости мртвога постадоше лек за живот.[53]
Много таквих великих и чудесних ствари видео је живот људски. Али све те ствари прођоше као трава, и угаснуше као лампа када се сунце роди. Никада није било ништа такво, као што беху апостоли. Они, служитељи Бога Речи, имађаху заједницу са оваплоћеним Оним који као Бог нема обличја. Они последоваху Оном ходећем који је свуда присутан. Они сеђаху за трпезом заједно са Оним кога никакво место обухватити не може. Они слушаху глас Онога који је све створио речју. Они обухватише сами свет својим језиком као неком мрежом. Они својим путовањима обиђоше све крајеве земног шара. Они искоренише заблуде као кукољ, посекоше идолишта као неко трње, погубише идоле као дивље звери, прогнаше демоне као вукове. Они сакупише Цркву као неко стадо, сабраше православне као пшеницу. Они избацише јереси као плеву; сасушише јеврејство као траву; јелинске кипове сажегоше огњем као неке шибљике. Они обрадише људску природу крстом као неким плугом, и посејаше реч Божију као семе неко. Најзад, сва деловања њихова засијаше као неке звезде. Због тога им Господ јасно рече: "Ви сте светлост свету" (Мт. 5, 14). Јер човеку хришћанину исток је Онај који је рођен од Дјеве. Јутро је за њега Онај који постави почетак крштењу. Сијање му је благодат распетога Христа. Зраци - они чудесни језици.[54] Дан - онај будући век. Подневно време - оно у коме Господ беше на самом крсту. Запад - борављење у гробу. Вече - она кратка смрт. Сијање сунца - васкрсење из мртвих. "Ви сте, рече, светлост свету". Гледај те звезде, и запањи се сијањем њиховим. Стога, празновани данас Андреј, када нађе Господа свих, као неку ризницу опште светлости, он кликташе обраћајући се своме брату Петру: "Ми нађосмо Месију" (Јн. 1, 41).
О, узвишености братске љубави! О, извртања поретка! - Андреј се после Петра родио у живот, а први приведе Петра к Еванђељу, и као улови га: "Ми нађосмо, рече, Меоију". Од радости то би речено; то би сједињена с весељем благовест због нађеног предмета. "Ми нађосмо, рече, ону ризницу: избегавај, Петре, убоштво обрезања, извуци се из рита Закона, збаци са себе јарам писанога, све то сматрај као ситнице, гледај на садашње као на сан, и згади се на Витсаиду као на неко худо и одбачено место. Остави мрежу као оруђе немаштине, чамац као чардак потопа, товљење рибе као занат подложан морској бури, рибе као робу стомакоугађања, народ Јеврејски као роптање на Бога, Кајафу као оца поквареног зборишта. Ми нађосмо Месију кога предсказаше Пророци, кога нам Закон објави својим учењем као неком трубом. Ми нађосмо ризницу Закона. Бегај, Петре, од глади за писаним: ми нађосмо Месију, кога из давнине прасликоваху знамења, кога Михеј виде на престолу славе, кога Исаија гледаше на серафимима, кога Језекиљ виде на херувимима, кога Данило посматраше на облацима, кога Навуходоносор виде у оној пећи, кога Аврам прими у шатор, кога Јаков не отпусти пре но што доби благослов, коме Мојсије виде леђа, - Тога ми нађосмо, Беспочетног и јавившег се у последње дане. О, огромне ризнице, чије се благо исцрпсти не може! To су богатства која не подлеже законима вештаства; њихова природа не зна за почетак; њихов проналазак је новина. Ми нађосмо Месију, што значи: Христос. Много је христоса[55] али су сви они смртни: Авраам беше христос, али иструли у гробу; Исак такође беше христос, али кости његове леже у гробу; Јаков беше христос, али смрти подложан; и Мојсије беше христос, али у ком је месту погребен не знамо; слично томе и Давид беше христос. Но сви они постадоше плен смрти, заробљеници смрти. Једини Христос је истински по природи Бог, но који се из милосрђа Свог према људима роди од Дјеве и ове рибаре учини изворима Својих исцељења. Његова је моћ, царство, слава и поклоњење, са једносуштним Оцем и Светим Духом, сада и свагда, и кроза све векове. Амин.
НАПОМЕНЕ:
34. Тојест људи праведних, људи који су угодили Богу.
35. Тојест вечитих мука, оних у паклу.
36. Реч је о подвигу вере Аврамове: приношење, по наређењу Божјем, сина Исака на жртву (1 Мојс. 22, 1-19).
37. Мисли се на Исава и Јакова (1 Мојс. 27, 1-45).
38. Реч о патријарху Јакову (1 Мојс. 32, 24-32).
39. Мисли се на Јосифа и његову браћу (1 Мојс. 37, 4).
40. Јосиф, по дару Божјем, тумачењем снова уздигао се до највишег положаја у царству (1 Мојс. 41, 1...).
41. Браћа Јосифова долазила су из земље Хананске у Египту да купе хране (1 Мојс. 42, 1...).
42. Штап Мојсија Боговидца чинио чудеса (2 Мојс. 4, 1-5).
43. 2 Мојс. 3, 1-8.
44. Мисли се на казне Мисирске (2 Мојс. 7, 1 ...).
45. Реч је о чудесном прелазу Јевреја преко Црвеног Мора (2 Мојс. 14, 1).
46. 2 Мојс. 13, 21-22.
47. 4 Мојс. 17, 1-8.
48. Мојс. 16, 1-36.
49. Исус Нав. 10, 11-15.
50. Зачеће пророка Самуила; Самуил значи: "измољен од Бога"; 1 Цар. 1, 1.
51. У Сарептске удовице, по речи пророка Илије (3 Цар. 17, 10-16).
52. Реч је о узнесењу на небо светог пророка Илије (4 Цар. 2, 1-12).
53. Мисли се на васкрсење мртваца од додира са костима раније преминулог светог пророка Божјег Јелисеја.
54. Тојест огњени језици који су се појавили над Апостолима у дан свете Педесетнице (Д. А. 2, 1-4).
Нема коментара:
Постави коментар