четвртак, 06. јануар 2011.


ДВА БОЖИЋНА КАНОНА
Козме, Мелода и Јована Дамаскина


ПРВА ОДА

Први канон (Господина Козме), глас 1:

Ирмос: Христос се рађа - славите! Христос с небеса - у сусрет му изађите! Христос на земљи - узнесите се! Певај Господу сва земљо! У весељу пој народе! - Јер Он се прослави.

Онога који је створен по Божјем лику, упропашћеног преступом, свега препуштеног пропадању, отпадника од божанственог живота, мудри Створитељ изнова пресаздава. - Јер Он се прослави.

Видевши како човек, кога је рукама створио, пропада, Саздатељ, нагнувши небеса, сиђе и оваплотивши се од божански чисте Дјеве, целога га проже [Својим божанским] бићем. - Јер Он се прослави.

Мудрост, Реч, Сила, Син и Сјај Оца, Христос Бог, очовечивши се кришом од сила, како надземних тако и оних са земље, обновио нас је. - Јер Он се прослави.

Други канон (Јована Монаха), исти глас 1.:

Ирмос: У давнини Господар је чудесно спасао народ, мокри талас учинивши сухом земљом.

Својевољно пак од родивши се Дјеве, проходним нам учини пут ка своду небеском.

Њега, по суштини једнака Оцу и људима, славимо.

Из утробе освећене, чија је јасна праслика несагорива купина, изађе Реч - Бог помешан са смртним обличјем,

укидајући древно горко проклетство над намученом Евином утробом.

Њега ми смртни славимо.

Тебе саосећајног, у пелене повијеног, у пећини худој, као Реч која дође да утиша грех, јасно показа магима звезда, Сунцу претходећи, а они са радошћу угледаше и ч овека и Господа.

ТРЕЋА ОДА

Ирмос: Сину пре векова од Оца непропадљиво рођеном, а недавно од Дјеве без семена оваплоћеном, Христу Богу, узвикнимо: „Ти узнесе рог наш, Ти си свет, Господе! “

Од блата начињени Адам, деоник више него изврсног задахнућа, па преваром женином у целости поданик пропадања, видевши Христа произашлог од жене, виче: „Ти се ради мене саобрази мени, Ти си свет, Господе!“

Уподобивши се обличјем расточености нас од безвредне глине обликованих и пруживши нам божанску природу делећи са нама тело од ње лошије, постао си човек остајући Бог. Ти уздиже рог наш, Ти си свет, Господе!

Весели се, Витлејеме, царе вођама јудејским! Из тебе изађе на видело Пастир Израиљев ношен на плећима херувима - Христос. Он узнесе рог наш, Он поста Цар свих.

Други канон:

Ирмос: Обазри се, Добротворе, на химне Својих слугу, зауздавајући надмену гордост врага и отклањајући, Свевидећи, одсуство опреза према греху, с обзиром на дубоку учвршћеност у вери појаца Твојих, Блажени.

Снебивао се збор пландујућих пастира кад је на чудан начин удостојен да види свачиме богат пород пречисте Невесте, исто као и чета бестелесних анђела [гледајући] Цара Христа без семена оваплоћеног.

Онај који господари небеским висинама из милосрђа се запућује међу нас преко безневесне Девојке.

Првобитно нематеријалан, накнадно постаје у тело оденута Реч - да Себи привуче палога човека, Своје првенствено створење.

(... затим мала јектенија, па )

ИПАКОЈ, глас 8:

Теби, детенцету што лажи у јаслама, небо доведе првине од незнабожаца, маге које позва путем звезда. А они беху запањени не скиптрима и престолима, него крајњом сиротињом. Та шта је јадније од пећине? Шта понизније од пелана? У њима заблиста богатство Твога Божанства, Господе. Слава Ти!

(... и наставља се канон... )

ЧЕТВРТА ОДА

Ирмос: Изникао си из Дјеве као она стабљика из Јесејевог корена и као онај цвет из њега, Христе. Дошао си као онај хваљени из горе засењене честаром, оваплотивши се од оне која није упознала мужа, нематеријални Боже. - Слава Твојој моћи, Господе!

Као онај кога давно Јаков предсказа као очекивање незнабожаца, заблистао си из Јудина племена, Христе, и дошао си да однесеш моћ Дамаска и плен Самарије, преокрећући заблуду у лепоту вере у Бога. - Слава Твојој моћи, Господе!

Поверенике речи пророка Валаама, мудре посматраче звезда, испунио си радошћу засјавши као она звезда од Јакова, Господару, и јасно си прихватио њих који су Ти донели дарове вредне примања као приносиоце првина од незнабожаца.

Као киша на кошевину, као капља што капље на земљу, тако си, Христе, сишао у утробу Дјеве. Етиопљани и Таршани, острва Арабијска и Саба Међанска, господари све земље, падоше пред Тебе. - Слава Твојој моћи, Господе!

Други канон:

Ирмос: Давно кроз песму пророк Авакум предсказа обновљење рода смртнога на неизрецив начин удостојен виђења праслике тога: из горе - која је Дјева - изађе млађано новорођенче - Реч која ће обновити људе.

Једнак људима појавио си се, Вишњи, добровољно примивши тело од Дјеве, да очистиш отров змијске главе, од врата иза којих не допире Сунце све приводећи, као Бог, живоносној светлости.

Незнабошци, некада пуни искварености, избегавши пропаст од супарника [људског], уздижу руке и пљешћући и попевајући исказују поштовање јединоме Христу као добротвору који нам је дошао из саосећања.

Иако изданак Јесејевог корена, ти си, Дјево, прешла границе бића смртних, родивши превечну Реч Очеву, [Христа].

Јер Он сам изволе да прође кроз твоју запечаћену утробу.

[да се подвргне себи] страном унижењу.

ПЕТА ОДА

Ирмос: Ти који си Бог мира и сажаљиви Отац послао си нам Гласника великог савета Твог, да нам пружа мир. Стога упућени ка светлости богопознања још за ноћи на јутарњој молитви славу Ти исказујемо, Човекољупче.

Приставши да се по царевој наредби попишеш међу слуге, Христе, нас слуге си ослободио од врага и греха; Себе у целости ускладивши са нашом убогошћу, на основу тога јединства и заједништва земљаног створа си обоготворио.

Ето, Дјева - како је давно речено - зачевши у утроби, роди Бога очовеченог, а да при томе оста Дјева. Преко ње ми грешни с Богом се мирећи, запевајмо јој с вером као оној која је стварно Богородица.

Други канон:

Ирмос: Дођи нама који Ти као Добротвору химну сада бодро упућујемо и као одахнуће од дела мрачне обмане из ноћи пружи нам удобни пут по коме се успињући можемо доћи до славе.

Потпуно занемаривши грубу мржњу против Себе, Господар је доласком у телу скршио врат душегубном моћнику, здружујући свет с нематаријалним бићима, пошто је Родитеља учинио приступачним творевини.

Народ [Божји], раније и дању у мраку, виде светлост вишњега светла док Син приводи Богу у наслеђе незнабошце, пружајући неизрециву благодат тамо где се много разбујао грех.

ШЕСТА ОДА

Ирмос: Јона као плод би избачен из утробе морске звери онакав какав је у њу доспео, а Реч, у утроби Дјеве настањена и [од ње] тело узела, изађе [из ње] сачувавши је неокрњеном, јер од кварења, коме [ни Сам] не подлеже, задржа нетакнутом [Своју] Родитељку.

Дође, оваплотивши се, Христос, Бог наш, из утробе коју Отац пре Данице створи. Он који држи узе безгрешних сила леже у јасле немуштих [животиња], повија се пеленама, а дреши пуно замршене узе грехова.

Као подмладак Адамов, дете материје, роди се Син и даде се вернима. Он је Отац и Челник будућег века и зове се Гласник великог савета, Он је Бог силни, Он под Својом влашћу држи сву творевину.

Други канон:

Ирмос: Над морским дубинама налазећи се, Јона Ти се молио да дођеш и буру зауставиш.

Ја пак, Христе, стрелом тиранина прободен, говорим Ти да се што брже појавиш као одстранитељ зала, пошто сам ја немаран.

Онај који беше у почетку уз Бога, Бог Реч, сада учвршћује наше некада немоћно биће, постаравши се да га сачува засебним од Свога, заједништвом изнова, по други пут, показујући да је слободно од трпљења.

Ради нас долази као Аврамов потомак да жалосно пале у мрак грехова уздигне од земљи погнутих у синове.

Он који настањује светлост сада изволе да мимо достојанства буде у јаслама ради спасења смртних.

(... затим мала јектенија, па ...)

КОНДАК, глас 3.
(Романа Мелода):

Данас Дјева рађа Надсуштнога, а земља пећину нуди Неприступном. Анђели и пастири заједно славе, а маги путују у друштву звезде. Ради нас се као мало дете роди превечни Бог.

ИКОС:

Башту едемску отвори Витлејем - ходите да видимо! Сладост у скровишту нађосмо -ходите да до рајских дивота унутар пећине дођемо! Онде се јави корен ненапајан што опроштајем цвета. Онде се нађе студенац неископани са кога некад Давид зажеле да пије. Онде Дјева родивши младенца одмах утоли жеђ Адамову и Давидову. Ради тога хитајмо к њему, јер се ту као мало дете роди превечни Бог.

СИНАКСАР

25. дана месеца децембра празник је телесног рођења Господа, Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа.

Стихови:

Бог - новорођенче, а Мајка - Дјева. Коју новину већу од ове виде творевина?

Девственица Марија породи се двадесет и петог.

Човекољубиви Бог, видевши како људски род трпи тиранију ђавола, сажали се па посла арханђела Свога Гаврила Богородици с поруком: „Радуј се, Благодатна! Господ је с тобом!” Истог часа у њеној неоскврњеној утроби заче се Господ наш Исус Христос, Син Божји и Реч Његова. И када се навршило девет месеци од њеног зачећа цезар Август издаде наредбу да се попише сав народ на свету и посла Квиринија у Јерусалим и у Витлејем да спроведе попис. Тако и Јосиф, старатељ Богородице, дође, заједно са њом, у Витлејем да се попише. И како јој дође да се породи а због многог народа не нађе неку кућу, уђе у једну сиромашку пећину и онде, не губећи [девичанство], роди Господа нашег Исуса Христа. Онда Га пови у пелене као новорођенче, па Га положи и смести у јасле немуштих животиња - Њега Створитеља свега који ће нас ослободити од немуштости наше духовне.

Истога дана спомен је поклоњења мага.

Стихови:

Клањају Ти се представници незнабожаца, Речи, објављујући будуће страхопоштовање незнабожаца према Теби.

У своје време беше у земљи Персији неки пророк по имену Валаам. Међу многим његовим предсказањима било је и ово: „Из Јакова ће звезда засјати и срушити владаре моавске.” Ово пророчанство примали су у наслеђе и други маги и предочавали га свим персијским владарима. Тако оно, преносећи се с колена на колено, дође и до ове тројице, а они стадоше добро пазити када ће угледати звезду. Како пак беху астрономи, кад видеше да Христова звезда нема путању као остале звезде до истока према западу него од севера према југу, схватише да она објављује рођење великог Цара. И идући за звездом нађоше Христа Господа. Онда падоше и поклонише Му се па Га дариваше даровима - златом, тамјаном и измирном. А онда, по наредби анђела, вратише се у своју земљу. Јудејски владар Ирод пак, сазнавши од мага да се родио Цар који ће покорити читав свет, кришом дозва себи мудраце и рече: „Када одете тачно се распитајте за дете и пошто га нађете јавите ми да и ја одем и поклоним му се.” А то рече да би, сазнавши где се налази, послао да га убију. Затим сазвавши писмознанце пита их: „Где Писмо каже да ће се родити Христос?” А они му одговорише „У Витлејему, у Јудеји.” Тад посла војску да у Витлејему побију децу од две године наниже. Због тога Бог посла анђела који рече Јосифу: „Устани, узми дете и његову мајку те бежи у Египат.” И Јосиф учини тако, па узевши дете и његову мајку оде у Египат.

Истога дана спомен је пастира који видеше Господа.

Стихови:

Пастири, стадо своје оставивши, хитају да виде Христа, Доброг Пастира.

Њима слава у векове векова. Амин.

(... и наставља се канон)

СЕДМА ОДА

Ирмос: Дечаци заједно у побожности одгајени, презревши безбожну наредбу, не уплашише се претње огњем, но стојећи посред пламена певаху: „ Благословен си Боже отаца! “

Док су бдили на пољу, пастири доживеше збуњујућу појаву светлости, јер их обасја слава Господња и анђео који им викаше: „Запевајте - јер родио се Христос - благословен си, Боже отаца!”

Наједном, уз реч анђела, небеске војске стадоше да кличу: „Слава Богу на висини, мир на земљи, добра воља међу људима! Христос засија! Благословен си, Боже отаца!”

„Шта ово значи?”, рекоше пастири. „Хајде да видимо то што се догодило - божанског Христа!” А када дођоше у Витлејем с Родитељком се клањаху и певаху: „Благословен си, Боже отаца!”

Други канон:

Ирмос: Ревношћу обузети дечаци прекореше безбожно брбљање свемоћног тиранина који срдњом сипаше без поговора.

Силни огањ устукну од њих док Господу говораху: „До века си благословен! “

Буктиња, дижући се попут торња, од седмоструке потпаљености, бесно спаљује слуге, а моћно спасава младиће; док их је пламен овенчавао, Господ им је обилату росу због побожности давао.

Христе, Помоћниче, Својим неизрецивим оваплоћењем посрамио си људима противничку препреку, подвргавајући се уобличењу Ти који носиш богатство обожења.

Због надања у њега ми с висина у јаруге мрака доспесмо.

Дивљи, неуздржљиво обесни, бешчасно разобручени грех залуђеног света свемоћно си затомио.

Оне које он некада одвуче Ти, Добротвору, сада од погибељи спасаваш, својевољно се оваплотивши.

ОСМА ОДА

Ирмос: Прасликом надприродног чуда би она пећ што орошава, јер не пали младиће које прогута, као ни огањ Божанства утробу Дјеве у коју урони. Стога запевајмо химну: „Да благосиља Господа сва творевина и да Га преузноси у све векове!”

Одвлачи кћи Вавилона дечаке из Давидова народа као свој плен са Сиона, а шаље дародавце маге да се као деца моле кћери Давидовој, Богу пријатној. Стога запевајмо химну: „Да благосиља Господа сва творевина и да Га преузноси у све векове!”

Замукнуше свирале због песме жалосне, јер у туђини не певаху синови Сиона. Христос пак, у Витлејему засјавши, кида сву заблуду Вавилона и свирку његових свирала. Стога запевајмо химну: „Да благосиља Господа сва творевина и да Га преузноси у све векове!”

Преузе Вавилон добит и богатство од плена царства Сиона. Христос, међутим, доводи његове ризнице у Сион и владаре звездаре предвођене звездом. Стога запевајмо химну: „Да благосиља Господа сва творевина и да Га преузноси у све векове!”

Други канон:

Ирмос: Девојачкој утроби која натприродно рађа , а запечаћена је праслика бише они старозаветни младићи који ватром шибани не беху опаљени.

Благодат која једним дејством твори оба [ова чуда] уздиже људе на појање.

Утекавши гадости обмане да ће Богом постати, сва творевина, попут оних младића, н епрестано песмом слави Реч која Себе је унизила и дрхти страхујући да јој хваљење није достојно, јер је, уза све своје мудро одржавање, пропадљива.

Ти који си препорођење народима, долазиш да, преводећи заблуделу људску природу са пустих висова на цвећем посути пашњак, угасиш дивљу снагу човекоубице, и као Човек и као Бог се, по Своме промислу, показавши.

ДЕВЕТА ОДА

Припев: Величај, душо моја, часнију и славнију од горњих војски — пречисту Дјеву, Богородицу!

Ирмос: Видим чудесно и несхватљиво тајанство: небо — пећина, херувимски престо - Дјева, јасле - сместише у које леже несместиви Христос Бог. Њега песмом величамо.

Исти припев са ирмосом пева још једном друга певница. Остали припеви певају се по једанпут.

Величај, душо моја, Бога телом рођеног од Дјеве!

Огледајући засебно кретање необичне, нове звезде која се истом појавила и небеском светлошћу засијала, маги закључише да се Христос, Цар, родио на земљи, у Витлејему, нама на спасење.

Величај, душо моја, у пећини рођенога Цара!

исти тропар

Величај, душо моја, Бога коме се поклонише мудраци!

На речи мага: „Где је новорођено детенце, Владалац чија се звезда појави, јер дођосмо да Му се поклонимо?” суманут и пометњом обузет Ирод богоборац узобести се да убије Христа.

Величај, душо моја, од звезда Указанога мудрацима!

исти тропар

Величај, душо моја, чисту Дјеву која роди Христа Цара!

Ирод се распита за време појаве звезде која доведе маге да се с даровима поклоне Христу. Она их одведе у отаџбину, тако да оставише страшнога чедоморца на поругу његову.

Маги и пастири дођоше да се поклоне Христу, рођеном у граду Витлејему.

исти тропар

Припев: Данас Дјева рађа Господара унутар пећине.

Ирмос: С једне стране, лакше нам је приљубити се ћутњи, јер смо тако безбедни од страха, а са друге, тешко нам је складно ткати углађене химне [теби], а желимо то, Дјево.

Но ти, Мати, дај нам снагу према нашој намери.

Данас се Господар рађа као плод од Мајке Девице.

опет ирмос

Данас пастири виде Спаситеља како у пелене повијен лежи у јаслама.

Гледајући како су избледеле праслике и ишчезле сенке Речи након Њене недавне појаве кроз затворена врата, и размишљајући како је засветлела истина, твоју утробу, чиста Мати, како доликује благосиљамо.

Данас је Господар увијен у рите, Недодирљиви као новорођенче.

исти тропар

Данас сва творевина кличе и радује се јер се роди Христос од Дјеве Девојке.

исти тропар

Небеске силе оглашавају свету рођенога Спаситеља, Господа и Владара.

Пошто му је испуњена жеља и удостојен је Божјег доласка, Христом обрадовани народ сада се моли за препорођење као дар живота.

А ти, Дјево неокаљана, дај им благодат да се поклоне слави [Божјој].

Нема коментара: