ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ И БОГОНОСНОГ ОЦА НАШЕГ
САВЕ
првог Архиепископа Српског
РОЂЕЊЕ И ВАСПИТАЊЕ СВЕТОГА САВЕ

Велики жупан српски, самодржац Стефан Немања, бејаше побожан, богобојажљив,
убогољубив, храбар, и украшен незлобивошћу, правдом, милошћу и кротошћу. Његова
супруга Ана, кћи грчког цара Романа, ничим не изостајаше од свога мужа у благим
врлинама. Пошто им се родише многи синови и кћери, тиха и побожна Ана престаде
рађати по промислу Божјем, као некада Лија Јаковљева (ср. I Мојс. 30, 9-21).
Због тога обоје силно туговаху, и веома жуђаху душом да добију још једно чедо. И
пошто се богомудро посаветоваше међу собом, они стадоше на молитву и са сузама
завапише ка Господу: "Господе Боже Сведржитељу, Ти си у старини послушао Авраама
и Сару и остале праведнике, који су се молили Теби да им даш порода, - услиши
данас и нас грешне слуге Твоје, који Ти се моле: дај нам да нам се по вољи
милосрђа Твога и по божанском промислу Твом роди мушко чедо, да оно бескрајном
силом богољубивог доброверја Твог испуни своје отачаство, коме ми, слуге Твоје,
по заповести Твога Божанства и Твојих светих апостола положисмо почетак,
надајући се примити Твоју божанствену награду. И ако сатвориш милост слугама
Твојим, ми Ти дајемо заједничке завете: од зачећа детињега разлучићемо се
природне законите љубави и постеље, н сачуваћемо се, свако за се, у чистоти тела
све до краја живота, извршујући светињу у страху Твоме".
И преблаги Господ, који је близу свима који Га истински призивају, услиши
чисту молитву и ових праведника. И то би почетак неисказаних судаба Божјих које
се тако очигледно показаше у животу преподобнога, чудесног и у самом роћењу, јер
његово рођење би плод не само закона људске природе него и молитве. И родивши се
по природи, као плод молитве, од Бога дарован, Богу се и намени. Обрадовани
родитељи прославише Бога, и ускоро препородише своје чедо и водом и Духом,
просветивши га божанственим крштењем, и дадоше му име Растко[1].
Када Растко поодрасте и ојача, родитељи га дадоше да се учи светим књигама.
Имајући свагда велику радост због њега, и свагда узносећи Господу благодарне
молитве, родитељи га богобојажљиво васпитаваху у сваком доброверју и чистоти. И
бише начињене палате за његово пребивање, у којима он и борављаше. Имајући према
њему натприродну безмерну љубав, родитељи увек гледаху на њега с ненаситом
душом: јер лепотом тела и душе он превазилазаше сву браћу своју, и још као дете
он задивљаваше све својом памећу, те сви говораху: "Ово ће дете бити неко ново
знамење".
Васпитан у великој љубави, доброј вери и чистоти, и научен сваком богољубљу и
доброј нарави, млади кнез у петнаестој години својој доби од својих родитеља
један крај државе, куда би са велможама и својим вршњацима одлазио ради лова,
трка и других забава.. Али младога Растка је срце вукло на другу страну:
окусивши од разума божанствених светих књига, које је непрестано читао, он стече
почетак мудрости - страх Божји, и из дана у дан све се више и више распаљиваше
божанском љубављу, као додајући огањ на огањ својом ненаситом богочежњивошћу.
Запаливши душу Духом Светим, он још у раној младости свим срцем поверова
истинитој речи Господњој: "Ко љуби оца или матер већма него мене, није мене
достојан; ко не узме крста свога и не иде за мном, није мене доетојан" (Мат. 10,
31; Лк. 17, 26). И својим чистим срцем и свежим и светлим младићким умом он
разумеде да је овај живот пролазан, метежан и пустошан: царство и богатство,
слава и сјај овога света су многометежни и непостојани; видљиве лепоте, обиље
живота и срећа на земљи су као сенке; уживање у јелу и пићу, весеље, пировање, и
све човечанско на земљи - таште је и нестварно. Наоружавши се Духом Светим,
богоразумљем, девственошћу, великим уздржањем, чистом молитвом и духовном
љубављу, Растко изабра десни пут: бављаше се читањем светих књига, ревносно
отстајаше у цркви цела богослужења, љубљаше пост, избегаваше празнословље и
неуместан смех, мрзаше непристојне речи и раскалашне песме које пожудношћу
раслабљују младићку душу. Благ, кротак, љубазан према свима, он као ретко ко
љубљаше сиротињу, и веома поштоваше монашки чин. Горећи Духом Светим, он се
свагда мољаше Господу да му покаже пут спасења којим да иде. А сами родитељи
његови, видећи његове узвишене врлине, осећаху се постиђени пред њим, младићем,
и сматраху као да није од њих рођен него им је стварно подарен од Бога.
НАПОМЕНЕ:
1. Растко се родио 1169. Значајно је, и интересантно је, да
је те исте године прешао у власништво Руса светогорски манастир св. Пантелејмон,
у коме је касније Растко примио монашки постриг.