среда, 01. август 2012.

СЛОВО ЉУБВЕ (Реч Љубави) ДЕСПОТА СТЕФАНА Стефан деспот,
најслађему и најљубазнијему, и од срца мога нераздвојноме, и много, двоструко жељеноме, и у премудрости обилноме, царства мојега искреноме, (име рекавши), у Господу љубазан целив, уједно и милости наше неоскудно даровање. Лето и пролеће Господ сазда, као што и псалмопевац рече, и у њима красоте многе: птицама брзо, весеља пуно прелетање, и горама врхове, и луговима пространства, и пољима ширине; и ваздуха тананог дивним неким гласима брујање; и земаљске дароносе од миомирисних цветова, и травоносне; али и саме човекове природе обнављање и веселост достојно ко да искаже? Ово све пак, и друга чудна дела Божја, која ни оштровидни ум сагледати не може, љубав превазилази. и није чудо, јер Бог је љубав, као што рече Јован син громов. Варање никакво у љубави места нема. Јер Каин, љубави туђ, Авељу рече: "Изиђимо у поље". Оштро некако и бистротечно љубави је дело, врлину сваку превазилази. Љубав Давид лепо украшава, рекавши: "Као миро на главу, што силази на браду Аронову, и као роса аермонска, што на горе силази Сионске". Узљубите љубав, младићи и девојке, за љубав прикладни; али право и незазорно, да младићство и девство не повредите, којим се природа наша Божанској присаједињује, да Божанство не узнегодује. Јер апостол рече: "Духа Светога Божјега не растужујте, којим се запечатисте јавно у крштењу". Бејасмо заједно и један другом близу, било телом или духом, но да ли горе, да ли реке раздвојише нас, Давид да рече: "Горе Гелвујске, да не сиђе на вас дажд, ни роса, јер не сачувасте Саула, ни Јонатана" ! О безлобља Давидова, чујте царевиу, чујте! Саула ли оплакујеш, нађени? Јер нађох, рече Бог, човека по срцу моме. Ветрови да се с рекама сукобе, и да исуше, као за Мојсија море, као за Исуса судије, ћивота ради Јордан. Еда би се опет саставили, и видели се опет, љубављу се опет сјединили у самом Христу Богу нашем, Коме слава са Оцем и са Светим Духом у бескрајне векове, АМИН.

Нема коментара: