Свети Јефрем, патријарх српски
Као син једнога свештеника одмалена тежио за духовним и подвижничким животом.
Одбегао у Свету Гору, када су родитељи хтели да га жене. Доцније се вратио и
подвизавао се у Ибарској клисури и Дечанима. Када наста многоначелије и борба о
првенство у држави, па нажалост и у цркви, Сабор изабра Јефрема за патријарха на
место упокојеног Саве 1375. године. Када му је саопштен избор, он се горко
заплакао, но није се могао отказати. Он је венчао кнеза Лазара за цара 1382.
године, отказао се престола и предао га Спиридону, а он се опет повукао у
пустињу; но по смрти Спиридоновој, 1388. године, умоли га цар Лазар те се поново
прими дужности. Управљао Српском црквом у тешко време Косовске пропасти и
доцније до 1400. године, када сконча, у осамдесет осмој години свога живота, и
пресели се ка Господу, кога је љубио. Мошти му почивају у манастиру у Пећи.
Тропар (глас 8):
Велики украсе патријараха, лепото светитеља, правило монаха, славо постника,
даваоче милостиње, светлости расуђивања. Похвалимо сабрани верни учитеља
кротости, Божанског љубитеља, премудрог архипастира,великог светитеља и оца
Јефрема, патријарха Србскога, звезду која људе омрачене посвећује и све верне
озарује. Зато припадајући ка моштима његовим, са љубављу их целивамо и кличемо:
Света светлости, не престај молити Христа Бога да спасе душе наше!
Нема коментара:
Постави коментар