субота, 02. мај 2015.

Преподобни Јоасаф - Јован Урош Немањић


Јован Урош (Дука Палеолог), последњи изданак лозе Немањића. Био је син побожног цара Епира (1359 - 1366) и владара Тесалије од (1359 - 1371), Симеона (Синише) Уроша Палеолога (1359-1370). Симеон је био млађи полубрат цара Душана, и син светог краља Стефана Дечанског и Марије Палеолог (синовице византијског цара Андроника II Палеолога). Мајка, Јована Уроша, је била Томаида ћерка Епирског деспота Јована II Орсинија (1323-1335), и сестра од последњих Епирског деспота Нићифора II Орсинија (1335-1340, 1356-1359). Јован Урош се родио око 1349-50. године. Проглашен је за цара са десет година 1359-60, али је његов отац остао да влада до своје смрти. Владао је самостално од 1371. до 1372. године. Након његове смрти Епирско царство је нестало са политичке карте Европе. Када му дође вест да је постао цар, преподобни беше тада у Светој Гори. Он дође у Трикалу престоницу свога царства, али више гледаше како да се ослободи царске порфире и брига овога света, него што га занимаше сама та царска власт и слава. У то време он се већ беше упознао са преподобним Атанасијем Метеорским, кога је био изабрао за свог духовног оца и вођу на путу спасења. Зато сада предаде владавину над својом земљом своме сроднику Алексију Анђелу Филантропину, а сам се повуче у манастир на Платилитосу (Широка Стена), то јест на Великом Метеору код преподобног Атанасија и одену се у бедну монашку ризу, добивши на монашењу име Јоасаф. Иако беше још увек цар, сувладар, преподобни се у свему смирено и кротко потчињаваше преподобном Атанасију и свој манастирској братији, проводећи строги киновијски (општежитељни) живот, какав беше установио игуман Атанасије. Он се у монашком живљењу и богоугодним подвизима и врлинама толико усаврши, да је преподобни Атанасије умирући њега оставио за свог наследника и игумана у манастиру. Преподобни Јоасаф са светим Атанасијем подиже и украси храмове Христа Спаса и Пресвете Богородице на Метеорима који се налазе на стрмим стенама. Преподобни толико помагаше светом манастиру Метеору својим даровима, прилозима и свим разноврсним служењима да са светим Атанасијем би заједно убројан у ктиторе тога светог манастира, као што се види у манастирским повељама и на светим иконома и фрескама. Осим свога манастира, преподобни помагаше и све друге Метеорске манастире, које штитећи њихова права својим царским повељама, које помажући даровима и разноврсним мудрим старањима о њима. Уопште речено, Метеорски су манастири у време светог Јоасафа процветали већма него икада, јер по смрти преподобног Атанасија (1382 г.), он би мудри игуман Метеорски и велики добротвор њихов. 
У даривању и снабдевању манастира њему доста помагаше његова сестра Марија Ангелина, деспотица епирска, која добар део свог имања беше ставила своме брату на управљање и располагање. Од тога он подиже многе келије у манастиру, затим манастирску болницу, цистерне за воду и остале потребне грађевине. На тај начин он земаљским добрима куповаше Царство Небеско. Када Турци заузеше Тесалију, преподобни би принуђен да бежи за неко време у Свету Гору (1394 г.), где проведе неколико година живећи у манастиру Ватопеду. После тих година (око 1401 г) он се поново врати на високе Метеоре, одакле се затим и пресели ка Господу своме Кога толико љубљаше и жељаше. Упокоји се живећи у молитвама и подвизима у једној малој келији на Метеору, 1422-3. године. Мошти му свете почивају и до данас у његовој задужбини светом манастиру Преображења (Велики Метеори). У српској и грчкој православној цркви прославља се као светитељ 20. априла.
Тропар (глас 3):Срцем и душом си заволео Господа Христа, све лепоте света си оставио, и више си волео да у смирењу и послушању Богу служиш, него да на престолу царском седиш. Зато те побожно хвалимо и свету успомену твоју прослављамо, кличући: Оче Јоасафе, богоблажени, моли Христа Бога, за спасење нашег рода хришћанског.

Нема коментара: