понедељак, 08. новембар 2010.

СРПСКИ НАРОДНИ ВЛАДАРИ И ВЕЛИКАНИ


ЦАР УРОШ НЕЈАКИ (1355-1271)
Душана наследи син, цар Урош који је тада био веома млад. Душан није стигао да потпуно уреди државу и своје великаше убеди у потребу што веће, јаче и јединствене државе. Они су га слушали, јер су га се и бојали и поштовалига. Али кад он умре, све пође другим путем. Нестаде чврсте Душанове руке, а на Урошева слаба плећа паде огроман терет. Великаши почеше вући сваки на своју страну, и не хтедоше, или не могаше, схватити штетност свога разорног рада по опасност државе. Цар Урош се борио колико је могао и за десет година после Душанове смрти одржавао је некако државно јединство. Како је његов утицај бивао све слабији, а моћ појединих властољубивих великаша све већа, српска се држава потом поче распадати.
Највише се осилише браћа Мрњавчевићи: Вукашин и Угљеша. Вукашин се прогласио краљем и завлада самостално својим земљама. Престоница му је била у Прилепу.
Балшичи: Страцимир, Ђурђ и Балша, такође се одментнуше од Уроша, прешли у католичку веру и почели самостално управљати у Зети и Северној Албанији.
Од знатнијих великаша једино остадоше верни Урошу: Лазар Хребељановић и Вук Бранковић. Цар Урош је владао ослабљеном српском државом до своје смрти (1371). Он је последњи потомак славне лозе Немањића. Народ га прозвао Урош Нејаки. Његове су мошти доцније пренесене у манастир Јасак, у Срему.

Нема коментара: