КРАЉЕВИЋ МАРКО (1371-1395)
Краљевић Марко је наследио свога оца, краља Вукашина. Престонива му била у Прилепу. У невољи је, као и многи српски великаши, морао признати врховну власт султана Бајазита, плачати данак и помагати му с војском у ратовима. То му је ратовање најтеже падало, нарочито кад је било против хришћана.
Кад зарати Бајазит против влашког војводе Мирчете, морали су с војском поћи и Константин Дејановић и Краљевић Марко.
Тада Марко рече Константину:"Кажем и молим Господа да помогне хришћанима (Власима ), макар ја први погинуо у боју".
И доиста, у боју на планини Ровинама (у народним песмама Урвине), погибе и Марко и Константин, али Турци победише Влахе. После Маркове смрти, Турци су заузели све његове земље.
Краљевић Марко је најпознатија и најомиљенија личност у нашем народу. Био је добар владар. Бранио је српски народ од турских зверства. Помагаоо је слабе, невоље и сиромахе, и народ му је многом лепим песмама и причама сачувао спомен.
Прича се:
"Марко је у детињству био слабуњав и нејак. У младости је чувао говеда с другим чобанима. Чим би које говечезашло у штету, или замакнуло у шуму, они ти јадног Марка преко леђа, те је морао ићи да говече истера, или врати. Једном га пошљу тако чобани, да из шуме врати коња. Усред шуме нађе лепу девојку где спава, а сунце јој ударило у лице. То је била вила. Он отсече грану и метне јој више главе, те јој начини хлад. Кад се вила пробудила, запита ко јој је начинио хлад. Марко каже да је он. Онда му вила рече, шта би нејвећма волео да му да. А он каже да би волео да је јачи од чобана, па јој приповеди, како га чобани бију и гоне. Онда га вила подоји, па му рече: "Де, ишчупај онај храстић!" Марко га спопадне, али ни помакнути. Тада га вила још једном подоји, па му онда рече да исчупа храстић. Марко потегне, па повуци, потегни, и ишчупа га. "Ето, сад си јак, вели му вила, па можеш ићи". Марко се отада није бојао чобана. Он је њих био, а не они њега."
По народним песмама, Марко је имао моћних помагача. Најверније му је савезник био Шарац, који није као други коњи, него је шарен као говече. Кад га Марко разљути, скаче по три копља у бисину, а по четри унапред: из копита му ватра сева, а из ноздрва модар пламен бије.
Марко је имао и сокола, кога је носио у лов. У невољи му је соко носио и писмо. Имао је и посестриму вилу, која му је, по народном вероваеу, у невољи помагала.
Маркова правичност и поштење, лепо су опевани у песми Марко казује на коме је царство:
"Састала се четри табора
"на убаву на пољу Косову,
"код бијеле Самодржље цркве:
"један табор Вукашина краља,
"друго табор деспота Угљеше,
"треће табор војеводе Гојка,
"а четврто царевић Уроша.
"Цареви се отимљу о царство,
"међу се се хоће да поморе,
"злаћенима да победу ножи,
"а не знају на коме је царство."
Они послаше по Марка, "јер је он код цара Душана писар био".
"Марко узе књиге староставне,
"књиге гледа, а говори Марко:
"А мој бабо, Вукашине краљу!
"мало л` ти је твоје краљевине?
"мало л` ти је?-остала ти пуста?
"већ с` о туђе отимате царство.
"А ти, стриче, деспоте Угљеша!
"мало л` ти је деспотства твојега
"мало л` ти је -остала ти пусто!
"већ с` о туђе отимате царство.
"А ти стриче, војевода Гојко!
"мало л` ти је војеводста твојега?
"мало л` ти је?-остало ти пусто!
"већ с` о туђе отимате царство.
!Видите ли, Бог вас не видео!
"књиге кажу на Урошу царство,
"од оца је остануло сину,
"дјетету је од кољена царство:
"Њему царство царе наручио
"на самрти кад је починуо."
Народ је воллео Краљевића Марка, па му није много замерао што је понекад помагао Турцима.
"И ако си турска удворица,
"опет ти си српска перјаница!"
вели народна песма.
Он Турцима никад није био искрен пријатељ, јер:
"Сами Турци међу собом зборе:
"Тешко Турком, тргујући с Марком!"
У песми Марко каје грехе, вели се:
"Бог да живи Краљевића Марка
"и његову острјелу мајку,
"која нам је јунака родила,
"да нас јунак од Турака брани."
Народне песме су овековечиле име Краљевића Марка, прославиле га, и задржале у најлепшој успомени. С тога се у једној песми и вели:
"Спомиње се Краљевић Марко,
"као добар данак у години."
Нема коментара:
Постави коментар