Бранислав Петронијевић
рођен је 7. марта 1875. у Совљаку, а умро 3. марта 1954. у Београду. Завршио је Ваљевску гимназију у Ваљеву. У својој 19. години живота одлази у Беч на студије медицине, не толико због тог студија колико због могућности да се посвети студијама философије.
Докторски рад успешно је одбранио 1898. године. Исте године постављен је за учитеља језика у Трећој београдској гимназији, где истовремено предаје и филозофску пропедевтику. Крајем те године постављен је за доцента Велике школе, а већ наредне, 1899. године, постаје ванредни професор.
Године 1903. постављен је за редовног професора Велике школе, а када је ова прерасла у Универзитет опет постаје ванредни професор, да би 1919. године био изабран за редовног професора. Године 1921. Петронијевић постаје редован члан Српске краљевске академије.
Проглашен је за најважнију личност ваљевског краја икада. Унео је 52 новине у научни свет. Биста Бранислава Петронијевића налази се у убском градском парку.
Одабрана дела
Едуард Хартман. Живот и филозофија. Београд, 1907. стр. 43
Историја новије филозофије. I део од Ренесансе до Канта. Београд, 1922. стр. 389
О слободи воље, моралној и кривичној одговорности. Београд, 1906. стр. 178+1
Основи емпириске психологије. Београд, 1910. стр. 318
Основи емпириске психологије. II изд. Књ. I-III. Београд, 1923-6. стр. 12+172
Основи теорије сазнања са 19 сл. у тексту. Београд, 1923. стр. 187
Спиритизам. Београд, 1900. стр. 74
Филозофија у „Горском Вијенцу“ Н. Сад, 1908. стр. 60
Фридрих Ниче. Н. Сад, 1902. стр. 99
Хегел и Хартман. Београд, 1924. стр. 151
Чланци и студије. Књ. I-III. Београд, 1913-22.
Чланци и студије. Нова серија. Београд, 1932. стр. 1932
Шопенхауер, Ниче и Спенсер. Београд, 1922. стр. 316
Нема коментара:
Постави коментар