Патријарх Павле je доста полагао на црквено појање. Јер, како је говорио, најприроднији религиозни доживљај јавља се у цркви и на литургији, када се човек преда духовној музици. Још као дечака у родној Славонији, Гојка Стојчевића су запазили да лепо пева, па су га прозвали – Пјевалица. У току студија био је секретар Хора студената Православног богословског факултета у Београду. И касније, када се замонашио, Павлу је певница у храму била омиљено место. Једном приликом за време богослужења, патријарх Павле, родитељски, тихим гласом, упозори богослова који је био за певницом:
- Синко, обратите мало више пажње…, чини ми се да то не радите баш како би требало!
Овај одговори, помало увређено:
- Па, знате, Ваша светости, свака птица пева својим гласом.
Патријарх ће на то:
- Јесте, синко, али у шуми. Ово је црква!
Нема коментара:
Постави коментар