понедељак, 15. новембар 2010.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ


„Била је велика привилегија живети у време Патријарха Павла, гледати га често како сам иде пешке улицом или се вози тролејбусом, понекад му чак пољубити руку . Он је Србе вратио православљу, што је доказ број присутних на његовој сахрани. Због чега? Зато јер их је учио вери и скромности. Он је био човек који је попут Толстоја, сам поправљао своје дотрајале ципеле, сам крпио прокисли кров Патријаршије, сам кувао на решоу у шерпи своје скомне оброке, ишао у мантији с крстом на грудима као јединим украсом. Каква разлика између „светог оца“ папе и Патријарха Павла! Папу возе у колима од непробојног стакла окруженог огромним обезбеђењем, а једино се може видети како говори на високом балкону на Тргу Св. Патра у Риму, на удаљености од стотину метара. У томе је и разлика између наших цркава, односа према Христу, духовној љубави и лепоти давања. Они са минументалним катедралама и ми са мајушним црквама које заиста могу да стану на длан ктитора. Учили смо се од Патријарха Павла тој скромности и присности православља.“
Момо Капор

Нема коментара: